Baš kad se Milutin vratio sa izdržavanja trogodišnje zatvorske kazne, zbog utaje poreza, njegov sin je završio gimnaziju.
-Matori, potegni neku tvoju staru vezu i upiši me na astronomiju!
-Jeste da živiš u oblacima, ali nije astronomija za tebe! Za tebe je neki suvozemni biznis, za koji nije potreban fakultet, da odmah dobro zarađuješ!
-Koji biznis?!
-Bilo koji, gde će doći do izražaja tvoje neradne sposobnosti!
-Iskeširaj najpre pet soma utajenih evra da emigriram na Mamutska ostrva dok ti završiš papirologiju za moj budući posao!
-Te utajene evre sam ja pošteno odležao! – reče i izbroja koliko je tražio.
Sin uze pare, a Milutin telefon:
-Razvojna banka?!… Dajte mi direktora… Dobar dan! Moj sin namerava da osnuje preduzeće za izgradnju i održavanje putne mreže. Potreban mu je kredit za kupovinu…
-Ne može to tako, gospodine! Neka najpre dostavi profakture, pa rešenje iz APR-a
-Da vam kažem, moj sin je kum sinu ministra za izgradnju evrppskih puteva!
-E, pošto je kumstvo u pitanju – onda dokumentacija nije potrebna! Koliki je kredit u pitanju?!
-Pet miliona…
-Dinara?!…
-Evra, čoveče!…
-U redu! Dostavite nam žiro – račun i pare će dobiti u toku dana.
Sutradan je Milutin pozvao ministarstvo:
-Moliću vas gospodina ministra!
-Da li imate zakazan razgovor?!
-Nemam! Recite ministru kum ga traži…
-Ministar ovde, izvolite!
-Moj sin će u nedelju venčati vašeg sina…
-Greška, ja imam kćerku a ne sina i, koliko znam, ne udaje se u nedelju!
-Znate šta, vaša bivša saradnica Ruža, sa kojom ste nekada radili u Agenciji za ruralni razvoj, kaže da ste vi otac njenog vanbračnog sina. Doduše, ima tome preko dvadeset pet godina… E, taj momak se u nedelju ženi!
-Kažete, Ruža kaže?!
-Da…
-A šta je vama Ruža?!
-Isto što je bila i vama, ljubavnica! – slaga Milutin.
-Možete li da zaboravite to moje očinstvo, da ne ispliva neka afera?!
-Mogu, pod uslovom da vaše ministarstvo dodeli kumu vašeg sina, odnosno mom sinu, celokupni posao za izgradnju koridora 48.
-Da li je poslao ponudu na konkurs?!
-Nije. To uradite vi umesto njega, ali tako da bude najpovoljniji ponuđač!
-U redu, a vi, molim vas, zaboravite to moje vanbračno očinstvo!…
-Svakako, svakako!…
Posle tri dana Milutina je dobio mejl iz ministarstva:
„Firma „ASFALT KOMERC“, pobedila je na konkursu za izgradnju koridora 48. Vrednost investicije je 30 miliona evra. Trećina vrednosti biće uplaćena odmah, a ostatak po obavljenom poslu.“
Milutin pozva sina:
-Prekidaj džabalebarenje na tim Mamutskim ostrvima i vraćaj se kući!
-Zašto?!…
-Osnovao sam ti preduzeće, dobio si kredit od 5 miliona evra za opremu, a dobio si i posao vredan 30 miliona evra. Već su ti uplatili trećinu…
-Pa to ja imam 15 miliona! To je sasvim dovoljno,
– Nemaš ti nego tvoje preduzeće! I za šta je to dovoljno
-Za život!…Slušaj, matori, ja ću ovde sada da otvorim of-šor kompaniju. Ti ćeš onda pare sa te firme da prebaciš na ovu, i ja ostajem ovde zauvek. Već sam zaradio sebi za pristojan život.
-Ne budali! Prvo, to što ti hoćeš je kriminal. Drugo, velike su pare u pitanju. Ko će da vrati kredit, ko će da vrati akontaciju, ko će da isplati štetu koju si napravio prevarom! Država ne prašta nikome!
– Sve će to narod isplatiti!
– Koji, bre, narod?! Je l’ ovaj što jede parizer bez mesa i sirko namaz od surutke?!
– Taj, naravno! To su najsigurniji poreski obveznici! Plaćaju i ćute…
autor: Ljubomir Ilić
