Iz sanitetskog vozila izađe muškarac razbarušene kose i zapuštene brade, u iznošenom odelu koje je odavno preživelo punoletstvo.
– Dobro došli, ovo je psihijatrijska bolnica! – dočeka ga dežurni lekar.
– Bolje vas našao, ja sam Mocart.
– Znači, kompozitor?! Vi ćete u sobu sa Bahom, Stravinskim i Mokranjcem.
– Nisam kompozitor! Ja sam kladionica!
-Možda ste Mocart kugla?!… Onda idete u apartman sa puslicom i šnenoklom!
– Nisam kugla.! Ja sam kladionica, u stvari, lanac kladionica !
– Stvarno?! Kakve su danas kvote?! – interesovao se doktor.
– Najveće su na vremensku prognozu…
– Kiša, sunce, grad, munje i gromovi, superćelijska oluja?!
– Ne! Tipuje se na padavine novih obećanja o boljem sutra i blagostanju, na poplave velikih laži i prevara, na pojavu povoljnih vetrova za bacanje prašine u oči narodnim masama, na grmljavinu Svemogućeg i Sveznajućeg na domaće prevrtljivce i šušumige i na inostrane špijune i podrivače našeg prosperiteta!
– Sve sam donekle razumeo izuzev grmljavine! To mi nije baš najjasnije?!
-Nije to grmljavina u pravom smislu reči. To su obraćanja, obraćanja, obraćanja i obraćanja. Svakodnevna i beskrajna, prepuna svega i svačeg, a najviše ničega. Onda se ljudi dosetili pa se klade: koliko će ih biti u toku dana, u koje doba, koliko će trajati. Velike su kvote i na dramske pauze, koje su jedino vredne i nezaboravne u tim obraćanjima… U poslednje vreme klade se i na jezičke bravure.
– Šta je to?!
– Oblizivanje! Mislim, koliko puta, i tako to…
– Je l’ ima zainteresovanih kladioničara?!
– Kako da ne, ali klade se samo oni kojima mozak nije ispran.
– A šta je sa ostalima?!
– Oni sede ispred televizora i raduju se svakoj izmišljenoj istini!
-Znaš šta, druškane, ideš ti u odeljenje nezavisnih analitičara! Tamo ti je mesto!…
autor: Ljubomir Ilić
( Prva nagrada za satiričnu priču, Čivijada 2023. )
