Genocid, Nemačka i moral

0
70

Nakon presuda u Rusiji o genocidu Nemaca, trebalo bi i naše tužilaštvo da pokrene postupak za zločine Nemaca u Srbiji u Drugom svetskom ratu

Ustaše i Nemci sprovode Srbe Sremce

Nemačka i Ruanda predlažu u vezi s genocidom u Srebrenici da UN odrede „11. jul kao Dan promišljanja o genocidu“. Predlagači su izazivač dva svetska rata u kojima je stradalo oko 75 miliona ljudi (Nemačka) i zemlja u kojoj je izvršen genocid nad 800.000 njenih stanovnika (Ruanda), upravo uz učešće Nemačke i Kolektivnog zapada.

U drugom svetskom ratu, koji je izazvala Nemačka, poginulo je 60 miliona, a od toga 26 miliona sovjetskih građana. Ranije SSSR, a sada Ruska Federacija, bili su zadovoljni Nirnberškom presudom i prekompozicijom Nemačke, koja je ostala bez kolonija i smanjena za Pomeraniju i Šleziju, koje su dodeljene Poljskoj i druge sitnije promene kao rezultat dogovora na Jalti.

Promene krajem prošlog veka u Evropi su dovele do smešnih, ali i sve češćih, mišljenja kojima Zapad optužuje SSSR da je izazivač i pokretač Drugog svetskog rata. Takvi stavovi su doveli do reakcije u Rusiji kod istoričara i državnih organa. Posebno su angažovani sudovi, pa je u Novgorodskoj oblasti, Okružni sud u Soletskom 27. 10. 2020. godine, masakr civila od strane Nemaca u selu Žestjanaja Gorka 1942. i 1943. godine okvalifikovao kao genocid. Nastavljeno je sa sudskim odlukama, pa su Okružni sudovi u Kalugi, Kursku, Kalinjingradu, takođe masakre civila u ratnom periodu okvalifikovali kao genocid učinjen od strane Nemaca. U obrazloženjima se stalno navodi da je namera Nemaca bila „istrebljenje celokupnog lokalnog stanovništva Sovjetskog Saveza, a koja je izvršena na 18 miliona ljudi“!

U ovu aktivnost se uključila i Duma, jednim zahtevom da nemački Bundestag „prizna blokadu Lenjingrada kao genocid“! To je izazvalo reakciju u Nemačkoj, koji su uzvratili pitanjem: „Šta se može reći 75 godina kasnije?“ Nemci ističu da su „nacisti (kao da to nisu bili Nemci) uništili 27 miliona, ali je bilo pokušaja i sklapanja mira sa Rusijom, jer je ovo otvaranje zaraslih rana“. Taj užasan događaj Drugi svetski rat ne bi trebalo revidirati kao genocid Nemaca nad SSSR om, a da se Nemačka denacifikovala i pokajala?!

Da Vas podsetimo:  U četničkom gnezdu

Nakon napred navedenih presuda u Rusiji o genocidu Nemaca, trebalo bi i naše tužilaštvo da pokrene postupak pred sudovima za zločine Nemaca u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Samo u Kraljevu u oktobru 1941. godine streljano 2196 mirnih građana. U isto vreme u Kragujevcu je 2796 ljudi streljano. Postoji ime i prezime za svakog streljanog u Kraljevu i Kragujevcu, pa je taj genocid lako dokazati. Posebno treba istaći „ravnopravni odnos“ – da za jednog Nemca bude streljano stotinu Srba! Verovatno bi te presude u Srbiji podsetile Nemce i Nemačku da je krajnje nemoralno porediti Srebrenicu, kao reper za genocid, u odnosu na zločine Nemaca, koji prevazilaze genocid pa su ti nemački zločini dobili teži jezički oblik nazvan „Holokaust“.

Verovatno Nemačka ovom Rezolucijom UN želi da „Dan promišljanja o genocidu“ bude vezan za Srebrenicu a ne za datum nemačkih genocidnih radnji mučenja i ubijanja u koncentracionim logorima poput Aušvica, bombardovanja mirnih gradova i paljenje celih sela u Drugom svetskom ratu, koji su rezultirali milionskim žrtvama. Kada pripadnik jevrejskog naroda Gideon Grajf, kao predsednik Nezavisne međunarodne komisije za Srebrenicu, zaključuje da „kao Jevrejin znam dobro šta je genocid. Nije bilo genocida u Srebrenici“, onda bi trebalo to da shvate i Nemci i Nemačka.

Mitar Radonjić,Novi Sad

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime