Na proslavu Savindana službenice Stanislave Čolić, u jednoj komunističkoj firmi 1959. godine, došli su svi pozvani, od direktora sektora do čistačica. Blagodat Svetog Save bila je toliko jača od bezbožničke ideologij
Negde pred kraj davne 1958. godine, kad je sestra imala šest, a ja dve godine, naša majka Stanislava prešla je iz jednog u drugo zemunsko preduzeće. U njenoj novoj radnoj jedinici, sektoru računovodstva i finansija fabrike „Zmaj“, od rukovodećeg kadra do radnika na održavanju čistoće, bilo je tada sigurno preko trideset zaposlenih.
Vidi moja mama kako tamo stalno neko zbog nečeg časti, ili se rodilo dete, ili je neko diplomirao, ili dobio stan… Dođe joj nekako neprijatno, pa reši da i ona časti. Ali avaj, nigde povoda, nigde bliskog porodičnog datuma. Sve nam se lepo dešavalo krajem leta i u jesen. Promislom Božjim, pred Savindan 1959, doseti se da časti za Svetog Savu – školsku slavu, jer ima dva buduća đaka.
Na sam praznik odnela je prigodno posluženje i pozvala na proslavu sve koleginice i kolege bez razlike.
Zamislite takav gigant kakav je nekad bila fabrika „Zmaj“. Još samo da se za to pročuje, da o tom ’incidentu‘ izveste partijski komesari i doušnici.
Često sam ovaj događaj prepričavala u različitim društvima i prilikama, među civilima i crnoriscima, i postavljala pitanje: „Šta mislite ko je došao?“
Dobijala sam uvek isti odgovor: „Nije došao niko.“
Međutim, tačan odgovor glasi:
Na proslavu Savindana službenice Stanislave Čolić, u jednoj državnoj komunističkoj firmi 1959. godine, došli su svi pozvani, od direktora sektora do čistačica, i svi su joj od srca čestitali.
Blagodat Svetog Save bila je toliko jača od bezbožničke ideologije da je očigledno nadjačala svaki strah i nelagodnost. Štaviše, blokirala je i unutrašnju špijunsku mrežu. Zbog ove svetkovine niko nije bio pozvan na odgovornost.
S obzirom na vreme kada se ovaj događaj odigrao, može biti da je to bila prva javna proslava Savindana u Srbiji izvan naših crkava i manastira.
Majka se upokojila 2011, u vreme dok sam za Kosovsko-metohijski zbornik pripremala prilog „Savindan u ’Carigradskom glasniku‘ (1895-1905)“.
Verujem i nadam se da ju je naš Svetitelj gore dočekao.
Evo sad nam je dobro, hvala Bogu, uz blagodet Svetog Save, dobili smo hiljade i hiljade kladionica u kojima se odigravaju teže porodične drame nego što je bila proslava Dana Svetog Save u komunističkom sistemu.. Hiljade kabadahija hara Beogradom demonstrirajući moć. Nezakonito postavljeni splavovi i zarobljavanje kilometara obala Save i Dunava, manijačka divlja gradnja koja od Beograda pravi još veću džunglu, kriminal, svakodnevno nasilje je naša moderna realnost. Divljanja uz logorske vatre, vozanje badnjaka na šleperima, nepodnošljiva agresija u društvu, dovešće Sejo moja, opet do nekog radikalnog loma, jer mi kao narod nismo normalni!