Gospodo intelektualci, pravnici, ekonomsiti, lekari, inženjeri, arhitekte, glumci, novinari…probudimo se i podržimo opravdane studenatske zahteve ! To je naša, pre svega moralna a za pravnike i novinare i profesionalna obaveza.
Više od tri meseca studenti na protestima traže ispunjenje četiri zahteva u vezi pada nadstrešnjice na železničkoj stanici u Novom Sadu koja se dogodila dana 1. novembra 2024. godine. Tada su poginule petnajest osobe. Studenstski zahtevi su:
1.Obajvljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu koja je trenutno protivpravno skrivena, imajući na umu da se radi o rekonstrukciji javnog objekta i da ta dokumenta moraju biti javna.
2. Podnošenje krivične prijave od strane MUP-a nadležnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv lica koja su fizički napala studente i profesore, a koja su javnosti poznata po navodima medija.
3. Odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih studenata kao i obustavu već pokrenutih krivičnih postupaka.
4. Povećanje izdvajanja sredstava za državne fakultete za 20 odsto. Sva četiri zahteva su detaljno obrazložena.
Studentima su se pridružili srednjoškolci. Proteste su podržale određene grupacije univerzitetskih profesora, kao i profesora srednjih škola , lekara, glumaca, nastavnika, učitelja, sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika. Zaposleni i određenim sudovima i tužilaštvima , poljoprivrednici, deo zaposlenih u MUP- u Srbije. Častan je primer majorke policije Katarine Petrović iz Valjeva. Njenu peticiju podrške studentskim zahevima je potpisalo 545 pripadnika MUP –a Srbije.
Ali većina intelektualaca u Srbiji još ćuti i kalkuliše. Od oko 2700 sudija u Srbiji samo je 218 sudija osnovnih, viših, apelacionih, privrednih i prekršajnih sudova i jedan javni tužilac imenom i prezimenom podržalo opravdane studenstske zahteve. Prve sudije koje su javno podržale studenske zahteve su Jelena Janković i Nenad Baković, sudije Osnovnog suda u Kragujevcu. To je bilo 17. decembra 2024. godine. Posle toga podršku studenskim zahtevima dale su još 216 sudije, iz Obrenovca, Beograda, Sombora, Niša, Novog Sada, Kule…Zašto ćute ostale sudije, tužioci, zamenici tužioca ? Da li kalkulišu koja će strana da pobedi, pa da se njoj priklone?
Poziv upućujem i svim takozvanim poluintelektualcima u Srbiji iz svih oblasti društvenog života. O njima sam pisao u tekstu „Gospodo intelektalci, probudite se !“ još 2014. Godine u dnevnom listu „Danas“. Šta domaća javnost zna o poluintelektualcima, ko su oni, kako ih prepoznati u sredini u kojoj žive ? O poluintelektualcima Slobodan Jovanović, prvi predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, u svom naučnom radu „Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera“, pored ostalog, piše :„ Uzimajući ga u njgovom najpotpunijem vidu, poluintelektualac je čovek koji je uredno, pa možda, čak, vrlo dobrim uspehom završio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništa… On uopšte duhovne vrednosti ne razume i ne ceni. Sve ceni prema tome koliko šta doprinosi uspehu u životu, uspeh uzima u „čaršijskom „ smislu, dakle sasvim materijalistički. S ostalim duhovnim vrednostima odbacuje i moralnu disciplinu , ali ne sasvim, jer prekršaji te discipline povlače krivičnu odgovornost. Ipak i u moralnom, kao i u kulturnom pogledu, on je u osnovi ostao primitivac. Neomekšan kulturom, a sa olabavljenom moralnom kočnicom ima sirove snage napretek. Školska diploma , kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu je preterano visoko mišljenje o sebi samom.
U društvenoj utakmici taj diplomirani primitivac bori se bez skrupula, kao punim uverenjem da traži samo svoje pravo koje mu je škola priznala. On potiskuje suparnike nemilosrdno kao da nisu živa bića nego materijalne prepone. On je dobar „laktaš“ – izraz koji je prodro u opštoj upotrebi jednovremeno s pojavom poluintelektualaca“.
Govoreći o polintelektualcu kao političaru, Prof. dr Slobodan Jovanović, piše: „ Pretpostavimo da se u njemu probudila ambicija i da je uspeo da postane ministar. Taj položaj mogao je da ugrabi samo kroz silno guranje i strmoglavu jagmu i zato će smatrati da je to sada nešto „njegovo“. Iz te svoje tekovine ili bolje reći plena, gledaće da izvuče što više ličnog ćara. Biće „korupcionaš“ , ali neće biti sasvim svestan toga fakta, toliko će mu to izgledati prirodno i na svom mestu. Jedan poluintelektualac , kad je čuo da se govori o njegovoj ostavci, rekao je :
„Ko je lud, da se odvaja od punog čanka ? !“
Njemu je izgledalo nepojmiljivo da se čovek ne koristi ministarskim položajem, kao što bi bilo nepojmljivo da čovek kraj punog čanka ostane gladan“.
Akademik Jovanović, o karakteru političke ambicije poluintelektualca, piše :“ Politička ambicija jednog poluintelektualca zapravo i nije politička. Ona se sastoji samo u tome, da se čovek kroz politiku obogati i da na visokim položajima progospoduje. On ne zna ni za više i opštije ciljeve. Tek kad poluintelektualac izbije na vrhunac političkog uspeha, vidi se kako je moralno zakržljao. Pored poluintelektualca koji je uspeo, postoji i poluintelektualac koji nije uspeo.
Već, pravi intelektualac , nezaposlen ili zaposlen , gotov je opozicionar. Poluintelektualac u takvom položaju tim je opasniji, što ne zna ni za kakve moralne obzire koji bi njegovo ogorčenje ublažavali. To nije bilo slučajno da su mnogi ozlojeđeni poluintelektualci otišli u komuniste“.
O polintelektualcu kao bolesnoj društvenoj pojavi, Prof. Jovanović, piše :“ Poluintelektualac je bolesna društvena pojava, koja je obelodanila dve stvari i to : Da je kulturni obrazac potrebna dopuna nacionalnog i političkog obrasca, što se naročito oseća onda kada uticaj ta dva obrasca prestane da slabi i da škola koja se ograničava samo na davanje znanje , bez uporednog vaspitanja karaktera, nije u stanju da spreči pojavu takvog društvenog tipa kao što je poluintelektualac“.
O srpskim intelektualcima Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda, u svojoj knjizi „Čujte Srbi“, govoreći o intelektualcima koji su se školovali u inostranstvu za vreme Prvog svetskog rata, pošto su se vratili u Srbiju, počeli su da se grabe za važne i unosne državne položje. Na strani 50. svoje knjige Arčibald Rajs, piše: „Inteligencija je uspela u tom poduhvatu pogubnom po zemlju. Istinske vrednosti srpskih zemalja, posebno one kojima vaša zemlja sve duguje, istinite su. Inteligencija ljubomorno pazi da nove i poštene snage ne prokrče sebi put. Čim neku otkrije, udara je po glavi dok ne utone u blato. Inteligencija Vam se bacila slepo u stranačku politiku, za koju je znala da će biti diktator zemlje“.
Novac postaje gospodar pred kojim kleči inteligencija u Kraljevini Srba, Hravata i Slovenaca. O tome, Arčibald Rajs, na 50 .strani piše: „ Naravno, pošto je vode niska osećanja, „inteligencija“ kleči pred novce. Što više novca ima neko, ma koliko ga nečasno stekao , to ga ona više uvažava i istovremeno mu zavidi. Kralj novca gospodari Vašom inteligencijom. Po njoj , čovek sve sebi može dozvoliti pod uslovom da ima mnogo novčanica u džepu. Čast je nepoznata vrednost na berzi „inteligencije“. Častan čovek se smatra glupakom, ceni se samo onaj koji lukavstvom ume da okrene događaje u svoju korist. Prirodno je da rodoljublje ne ide uz takva osećanja. Stoga ta lepa vrlina sasvim nedostaje Vašoj „inteligenciji“. Ono što ona u zgodnoj prilici hoće da podmetne kao rodoljublje samo je obična zavist prema drugima.
Mnogi pripadnici inteligencije bi hladno žrtvovali slobodu, i opstanak svoje zemlje , ako bi to njima lično bilo od koristi“.
O nemoralnom odnosu, posle Prvog svetskog rata , srpske inteligencije prema neprijateljima Srbije a to su Nemačka, Arčibald Rajs, na 51. strani piše: „ Kao i sva nemoralna bića i inteligencija se divi sili, čak kada se i najviše zloupotrebljava. To ju je navelo da se, posle rata, skoro odmah pomiri sa najgorim neprijateljima svoje zemlje, sa Nemcima. Samo deset godina posle posledeg topovskog pucnja, njih primaju kao povlašćene“.
Uvaženi Prof. dr Milo Lompar o srpskim intelektualcima, u svojoj knjizi „Poluintelektualac i nacionalna politika“, na strani 9. piše : „Kada je poluintelektualac živi učesnik procesa vođenih duhom samoporicanja , on se u njima presudno legitimiše podrškom stranih činilaca i prisustvom stranih moći. No, kada se poluintelektualac pronalazi u kretanjima srpske nacionalne laži , on se legitimiše podrškom prividno nacionalno orijentisanoj vlasti. Kada su i jedna i druga politička orijentacija – u kolonijalno-okupacionoj situaciji – vezane za strane činioce, onda poluintelektualac okrenut vlastima, sa visoko podignutom zastavom nacionalnih vrednosti, suštinski obavlja posao bitan za strane činioce : u onoj fazi kada se istorijsko kretanje ne može izvesti na drugi način“.
Dijego Fuzaro, italijansi filozof , u svojoj knjizi „Četvrti svetski rat protiv Srbije“, na strani 159. u tekstu Pod naslovom „Intelektualci, psi čuvari vlasti“, govoreći o intelektualcima u evropi i svetu, piše: „Današnji intelektualci su konformisitička klasa : kreću se kao ribe u jatima, prateći struje političke korektnosti i jedino dozvoljene misli. U njihovom konformističkom i poslušničkom profilu pronalazi doslednu sistematizaciju onaj nedeljivi spoj jedino dozvoljene misli i političke korektnosti u kojem se kondezuje nadgradnja današljeg animalnog carstva duha“.
Određena grupacija biračkog tela u Srbiji nije dovoljno upoznata sa nadležnostima najviših državnih organa. Ovom prilikom ću citirati pojedine odredbe iz Ustava Srbije iz 2006. godine.
PODELA VLASTI
U članu 4. Ustava piše: „ Pravni poredak je jedinstven. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom poverenju i ravnoteži. Sudska vlast je nezavisna.“
PREDSDNIK REPUBLIKE
Položaj predsednika Republike. U članu 111. Ustava Srbije piše :„Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije. U članu 112 piše: „Predsednik Republike predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom, predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih čista, predlaže, Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom. Postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade, prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, daje pomilovanja i odlikovanja, vrši i druge poslove određene Ustavom.
Predsednik Republike , u skladu sa zakonom , komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije“.
Dakle, nigde u Ustavu Srbije ne piše da je Predsednik Republike Srbije Vrhovni komandant Vojske Srbije .
NARODNA SKUPŠTINA
Položaj Narodne skupštine. U članu 98. piše „Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji“.
Članoom 99 određena je nadležnost Narodne skupštine. U ovom članu piše: „Narodna skupština donosi i menja Ustav, odlučuje o promeni granice Republike Srbije , raspisuje republički referendum, potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja, odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje, nadzire rad službi bezbednosti, donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije, daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine, usvaja strategiju odbrane, usvaja plan razvoja i prostorni plan, usvaja budžet i završni račun Republike Srbije, na predlog Vlade, daje amnestiju za krivična dela. U okviru svojih izbornih prava, Narodna skupština : bira vladu a ndzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara, bira i razrešava sudije Ustavnog suda, bira četiri člana Visokog saveta sudstva, četiri člana Visokog saveta tužilaštva i bira Vrhovnog javnog tužioca i odlučuje o prestanku njegove funkcije, bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad, bira i razrešava Zaštitnika građana, i nadzire njegov rad, bira i razrešava i druge funkcionere određene zakonom.
Narodna skupština vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom“.
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
U članu 122 Ustaa piše: „Vlada je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji“.
U članu 123. Ustava piše:“ Vlada utvrđuje i vodi politiku, izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine, donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavalja zakona, predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kad ih podnese drugi predlagač, usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom, vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.
U članu 124. Ustava piše: “ Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave.“
PRAVOSUĐE
U članu 142. Ustava piše: „ Sudska vlast pripada sudovima koji su nezavisni. Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije. Sudske odluke se donose u ime naroda. Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku, kao i Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi. Pomilovanjem ili amnestijom izrečena kazna može se, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili delimično. Rasparavljanje pred sudom je javno, a javnost se može isključiti u skladu sa Ustavom. Zakonom se može propisati da pored sudija sude i sudije porotnici..“
Nakon ispunjenja studentskih zahteva , predlažem da studenti u dogovoru sa predsednikom Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ dr. Markom Jakšićem, predsednikom Srpskiog nacionalnog veća Kosova i Metohije, generalom Momirom Stojanovićem, predsednikom Srpskog nacionalnog foruma sa Kosova i Metohije advokatom Momčilom Trajkovićem i svim predsednicima udruženja raseljenih Srba sa Kosova i Metohije, postavi nadležnim organima Republike Srbije, sledeće zahteve:
1. Povlačenje države Srbije iz Briselskog sporazuma,
2. Povlačenje iz Ohridskog sporazuma,
3. Da Srbija vrati do 1000 vojnika i policajaca na Kosovu i Metohiji, na osnovu tačke 1. Drugi traženi elementi drugi stav Rezolucije 21244 SB UN,
9.
4. Intezivira povratak 250000 Srba na Kosovu i Metohiji na osnovu odredbi tačke 9. pod ( c) Rezolucije 1244 SB UN,
5. Raspisivanje izbora na Kosovu i Metohiji na svim nivoima na osnovu Aneksa 2 , tačke 5 Rezolucije 1244 SB UB , gde piše: „Uspostavljanje privremene administracije za Kosovo kao dela međunarodnog civilnog prisustva pod kojim će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije „.
Neki od ovih predloga sadržani su mojoj knjizi „Tajna šifra S/648“ u Rezoluciji 1244 SB UN – podmetanje i posledice njene prime“
autor:Mihajlo T. Makić sudija i publicista
Literatura:
1. Dr. Arčibald Rajs, “Čujte Srbi“, priredilo Bratstvo manastira Svete Trojice i Dejan Radojković Dejmi, izdavač Manastir Svete Trojice pod Ovčarom,2000.
2. Mihajlo T. Makić, „Tajna šifra u Rezoluciji 1244 SB UN – podmetanje i posledice njene primene“, Izdavač „Lestve“ Kosovska Mitrovica, 2022.
3. Prof. dr Milo Lomar, „Poluintelektualac i nacionalna politika“, IP „Katena mundi“, Beograd, 2021.
4. Dijego Fuzaro , „Četvrti svetski rat protiv Srbije“, Izdavač „Naš pečat“, Beograd, 2019.
5. Ustav republike Srbije objavljen u ( „Sl.glasnik RS“, BR.98/2006).
6. Rezolucija 1244 SB UN na veb sajtu Vlade Republike Srbije 14.2.2025. godine.
7. Mihajlo T. Makić , tekst „Gospodo intelektualci, probudite se! „, objavljen 28. decembra 2014. godine u dnevnom listu „Danas“.
8. Akademik Slobodan Jovanović „Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera“, Kanada 1964.godine.
