Piše: Slavoljub Bošković
Svi mi koji na bilo koji način možemo da se otrgnemo od ove režimske propagande sazdane samo od laži možemo i sa pola snage da vidimo u kakvom to stvarnom okruženju živimo.
Bilo da pod tim okruženjem podrazumevamo naš neizbežni vazduh za disanje i vodu za puko preživljavanje, zagađenu sredinu ili životni standard kao još jedan od nužnih preduslova za iole život u dvadeset i prvom veku. Sve je to i u ovom gradu u katasrofičnom stanju.
Odgovorni pitaju zašto nema reakcija bar onih najugroženijih? Pa verovatno zato što i ne dočekaju taj trenutak da se javno požale.
Ako i malo začeprkamo i u tako zvanu društvenu nadgradnju kao što su sistem obrazovanja, zdravstvo, kultura pa i religija, videćemo da sve smeta, da je sve na meti pa to treba razoriti. Podela vlasti je prerasla u monopol izvršne vlasti, a zakonodavna i sudska postaju samo statisti.
Prevedeno na opipljvu stvarnost, negativnom selekcijom dobili smo najnesposobnije, a poslušne na najodgovornijim mestima, najnestručnije a poslušne na stručnim pozicijama, poltronstvo, ucene i strah na svim nivoima, pa oni koji umeju i znaju gube volju i skrivaju se. Svi rukovodioci su u statusu vršioca dužnosti na određeno vreme, ali su poslušni i poltroni za stalno ili dok su u fioci. Princip odgovornosti više nije za upotrebu osim za nelojalne. Njima “profesionalno“ bez milosti posvetiti posebnu pažnju.
Šta drugo onda očekivati nego to što i imamao. Odakle da počnem? Već godinama Čačani udišu vazduh koji je u Srbiji jedan od onih koga često obavezno treba izbegavati, Čačani i pored skupo plaćene regionalne deponije najskuplje plaćaju vozanje i skrivanje smeća širom Srbije, našeg ponosa Morave i njenih zagađenih voda setimo se samo kad nam sa svojim miomirisima dođu na prag.
Koliko sutra doći će na red i izostanak grejanja, snabdevnja vodom, gradskog prevoza i t.d. Na ovom podneblju sneg usred zime vekovima je bio blagodet koja je značila berićet u svakom smislu, a odskora je to elementarna nepogoda koja obavezno podrazumeva vanredno stanje, neimanje struje i vode, saobraćane probleme i za pešake a kamo li za vozila i vozove. Naravno sve to nije ni najmanje razlog da mi ushićeno, kao neki idioti ne zapevamo za sve svoje pare sa ovim režimskim Bekutama na gradskim trgovima slaveći naše “najpoštenije izbore ikada”.
Snegovi na sreću padaju samo zimi. Ono što nas, međutim zatrpava i davi preko cele godine je korupcija koja se širi i ubija neminovno geometrijskom progresijom. Za sada padaju samo nadstrešnice, ali grade se kod nas i višespratnice. Vozovi sa cisternama naročito, već dugo nisu zadovoljni našim brzim prugama pa ih sve češće izbagavaju rasipajući svoje fosforne i ostale kiseline za sada sažaljivo i samo po malo kao upozorenje.
Za sve to vreme, dok se istina kod nas krije kao najveća državna tajna, mi građani kojima se ova vlast na Ustavu klela, po nešto uspemo da vidimo i svojim očima, sve češće će mo to osetiti i na svojoj koži samo dok se ta mečka navali i na naša vrata. Sad se nadljudskim naporima trudi da ukine sve ostatke prošlosti kao što su fakulteti po meri zajednice, rektori po meri studenata, direktori po meri učenika, student po ličnoj i meri njihovih roditelja. Osveta loših đaka je u ekstazi, profesori su pali na ispitu i sad imaju šansu za popravni? Dopunska nastava biće organizovana u kampusu Ćacilenda.
Ovim poslancima poslatim u Skupštinu Srbije od SNS koalicije da se tu o državnom trošku prostituišu, moralno je sve što se mora, a moranja od strane velikomučenika su sve usiljenija pa se kao hitna pomoć uspaničenoj vlasti pišu i izglasavaju razni leks specijalisi i sMrdićevi zakoni, koji brišu sve druge zakone čak i retroaktivno. Zakon mafije sad nema više ko da dira, a i što bi kad ga je vlast sa velikim razumevanjem već prigrlila kao svoj.
Kako bi rekao neimenovani savremenik ”Inverzno pervezno”. Ja bih rekao perverzno inverzno.
E “da bi narod znao“ modus prevarantis ove vlasti je: Prvo pokrademo izbore na svim nivoima, a onda je za sveopštu krađu pod zaštitom države na još više nivoa samo nebo granica. Narodu ostaje samo nesigurna zemlja u svim njenim varijetetima.
Čačanska Skupština neguje iste vrednosti. Odmah posle izbora prvo su oteli skupštinsku većinu, onda su preoteli i vođenje konstitutivne sednice upotrebom proporcionalnih šamara i u atmosferi u kojoj su “važili neki drugi zakoni”. Pošto sad imaju sigurnu većinu za obavezno preglasavanje opozicije, dnevni redovi su samo paravan za navodnu normalnost, skupštinske odluke su izglasane i pre same sednice, a planirani novci uveliko već potrošeni. Nama opozicionim odbornicima i građanima ostaje samo da se slikamo. Slika će dobrodoći za epitaf.
Zahvaljujući međutim ovoj studentskoj pobuni, mi sad imamo jedinstvenu privilegiju da se za slobodu borimo i jedni i drugi. Mi za zajedničku, a ovi iz pozicije što kradu, samo za svoju slobodu. Jer našu otužnu stvarnost više ne vredi uvijati ni u oblandu “nikad do sada izgrađenih auto puteva”, ni u ambalaže “zlatnog doba” ili “privrednog tigra na Balkanu”. “Car je go”, dovikuju nam deca do skora sa nekih seoskih puteva i sa prenoćišta u plastenicima i parkovima, a sad sve češće iz okupiranih škola, urgentnih centara, pritvora ili iz izbeglištva.
U svakoj korumpiranoj zajednici uvek jedna manja privilegovana društvena grupa otima i pljačka onaj preostali, daleko veći deo društva. U protivnom pljačka nije ni moguća.
Dakle za utehu, mnogo nas je više na ovoj strani i potrebno je samo da kritična masa bude svesna da je već dugo sramno varana i “brutalno” opljačkana. I da jedino promena vlasti može da obezbedi suštinske promene i izvesniji ostanak ove dece sa svojim roditeljima.
E pa nazdravlje nam promene narode!
