Nismo mi krivi, ni sada ni u vreme Kosovske bitke. Pre toga, Srbija je bila među prvim državama u Evropi. Dođoše Turci i ostadosmo u ropstvu pet vekova. Za to predugo vreme, narodi su mirovali i međusobno ratovali, ali su i mnogo napredovali u svakom pogledu. U doba buđenja i hrabrog ustanka Srba protiv porobljivača, pojavio se i Konak serdara Jovana Mićića pored ariljske crkve sa sličnim skromnim objektima, ali se jedino Konak sačuvao do naših dana, kao lep i dragocen primerak varoškog graditeljstva onog vremena.
Šta se u Evropi tih dana dešava na polju umetnosti i kulture?
Betoven komponuje „Devetu simfoniju“ sa „Odom radosti“, Paganini šeta Evropom zadivljujući slušaoce svojim virtuozitetom, van Gog i Gogen slikaju neodoljive slike a Tolstoj, Gogolj i Dostojevski iz Rusije podižu kulturni domet u red evropskih velikana. Tada je i naš skromni Konak zauzeo mesto pored našeg dičnog hrama i tako napravio sponu od sjajnog nemanjićkog doba i male, ali značajne iskre slobode, koja se pojavila iznad našeg neba u obliku Konaka.
Sada ga nema, sklonjen i rasklopljen, sa odbačenim trošnim materijalom, ali i sačuvanim i složenim gredama, prozorima i drugim očuvanim građevinskim materijalom, što čini oko 60% od ukupnog materijala , koji je činio Konak. To bi bilo dovoljno, da se ugradnjom tog sačuvanog materijala u rekonstruisani Konak obezbedi atribut originalnosti. Ako se sačuvani materijal izgubi, satrune i nestane, jer već deset godina čami i čeka, onda nemamo šta da očekujemo, nego da se pokrijemo po glavi od stida, što smo to dozvolili.
Poštovani građani Arilja, hajde da odaberemo prvu varijantu, a ne ovu sramotnu drugu!
Nije umesno, da ovom prilikom pomišljamo ovako: „Bolje neka nestane, da se ne vidi šta smo stvarali u vreme Betovena, Čajkovskog, van Goga…“ Možda ima takvih glava. Nadam se, da većina građana Arilja u koju i ja sa radošću spadam, shvata gde smo bili u vreme Baha i Vivaldija, Mocarta i Tajne večere? Pa gde smo bili nego u ropstvu, nabijani na kočeve, terani u roblje i dugo, dugo čekali slobodu
Ovo je istina i ovo je odgovor, zašto nismo imali „Odu radosti“, već“Odu slobode“ u obliku Konaka serdara Jovana Mićića.
autor:Mišo M. Mladenović
