Činjenice sve češće pokriva ćutanje. Postavljena pitanja ostaju retorička, bez jasnih odgovora. Kad se gleda šta Vašington i Brisel danas rade sa mnogostradalnim srpskim narodom, srce ispunjava bol. Ostaje nam samo nada da uprkos podmuklom, višestepenom i vešto smišljenom planu zapadnim silama neće uspeti da preformatiraju „srpski svet“.
U Srbiji su 15. juna počele vežbe „Platinasti vuk” zajedno sa zemljama NATO-a, i, dakako, SAD. Posle ove rečenice svaki radnik u oblasti srpsko-ruskih odnosa može samo da stavi prećutnu tačku. Uostalom, u poslednje vreme se nakupilo dosta pitanja o delovanju Beograda prema Moskvi. I samostalno silovito razaranje sopstvenog suvereniteta na Kosovu sopstvenim rukama, gde se događa faktičko priznanje bez formalnog potpisivanja separatističkog regiona kao subjekta međunarodnog prava, umesto pozivanja Rusije i Kine da još jednom podsete svet na Rezoluciju 1244 kroz Savet bezbednosti UN, takođe izaziva samo nervoznu pauzu u razgovoru s prijateljima iz Srbije ili eksploziju negodovanja. U vazduhu visi i pitanje energetskog sistema zemlje, kada, uz najjeftiniju cenu gasa u Evropi, resorni ministar poziva na priču o „diversifikaciji izvora“, pogubnoj za privredu, i „zelenoj tranziciji” – skupom bremenu za građane, dok se u nadzorni odbor EPS-a uvode troje Norvežana, ne zaboravljajući da je i supruga „premijera” Kurtija baš iz zemlje fjordova. A prilično čudno izgleda informativna blokada srpskih medija Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu i rada srpske delegacije na njemu…
U postmodernom svetu deluju principi dekonstrukcija i himera. Moderna okupacija ne izgleda kao u slavnoj i romantičnoj prošlosti naše planete. Danas to češće nisu zadimljene ruševine zidina prestoničkih garnizona (mada Zapad u krajnjim slučajevima i dalje pribegava starim metodama, što se i desilo 1999. godine sa Srbijom), pa se čak ni kolonizacija ne sprovodi pomoću mačeta konkvistadora. Danas je to zlo s umiljatim osmehom, kada se zauzimanje druge države dešava kroz lica što donose odluke, ekonomske preferencije i investicije, preformatiranje sistema državne uprave i celokupne humanitarne sfere, kao i sistematsko zauzimanje strateških oblasti zemlje preko štićenika vaspitanih u sopstvenim nekomercijalnim organizacijama…
Simbolično je da se vežbe „Platinasti vuk 2023“ održavaju bez suvišnog isticanja. Održavaju se u neposrednoj blizini administrativne granice sa Kosovom i Metohijom, zauzetom od proameričkih albanskih separatista. Održavaju se u blizini opštine Bujanovac, naseljene Albancima. Šta je to? Stidljiv pokušaj Amerikanaca da se prave da „nisu tu“ dok Kurtijevi razulareni psi vrše nasilje nad bespomoćnim Srbima? Ili, naprotiv, javna demonstracija Amerikanaca da su uspeli „pripitomiti srpskog vuka“ zabavljanjem na vežbama sa vojnicima Vojske Srbije kad je ta vojska potrebna na Kosovu? A same vežbe su simbol činjenice da su SAD u svom samozadovoljnom stilu htele pljunuti na politiku vojne neutralnosti Srbije, pa još u trenutku kad im se glavni istorijski saveznik te zemlje ozbiljno suprotstavlja na istoku Evrope?
Činjenice sve češće pokriva ćutanje. Postavljena pitanja ostaju retorička, bez jasnih odgovora. Kad se gleda šta Vašington i Brisel danas rade sa mnogostradalnim srpskim narodom, srce ispunjava bol. Ostaje nam samo nada da uprkos podmuklom, višestepenom i vešto smišljenom planu zapadnim silama neće uspeti da preformatiraju „srpski svet“.
AUTOR: Vladimir Basenkov
