Na ovom mestu već je više puta rečeno, da o Predsedniku ne vredi govoriti. On ide svojim putem, a svet (zapravo Srbija), neka propada! Ali nedeljno istupanje na PINK-u sa Jovanom Jeremić, ne treba da prođe u tišini. Ne zato što je gde je i sa kime je („S kim si, onaki si!“), nego što ga nijedan drugi studio nije pratio! Ipak je šef države, a kad bi se takav oglasio i na kupusnom listu, to se pratilo…
Šta ako stvarno bude razloga za obraćanje, a on nastavi sa hiperprodukcijom i hiperinflacijom „obraćanja“? Uz sadržinu koja oduševljava humoriste, i bez Aninih „priloga!“. Recimo o nekoj razlici između „stalnog zaposlenja“, i „zaposlenja na neodređeno vreme“.
Što vlasti gore, bolje po opoziciju? Tačno, da to ne znači mnogo gore, narodu! Drugde ono što ne dolikuje šefu države, i bez toga, dobar je razlog pokretanja postupka za smenu! Ako on na to ne misli, trebalo bi da misle njegovi. Ipak je on šef države a ne samo njihov „Šef“, ipak su oni i državljani Srbije, a ne samo članovi njegove stranke! I biće državljani, kad on više ne bude nijedan od ta dva šefa! Kako će ih gledati, oni kojima nije bio stranački šef? I „samo“ su se stideli što im je bio šef države? Šta kad budu pitala deca i unuci, „gde su bili“?
Rade Basta, protivljenjem politici Vučića i „odlaskom“ iz Vlade, zaslužuje uvažavanje! Da li je trebao da podnese ostavku, uopšte trebao da prihvati mesto ministra verujući da vredi pokušati, „akademsko je pitanje“. Elementarna pristojnost nalaže da mu pripišemo to verovanje, zbog njega u Vladu je ulazila i Gordana Čomić, ranije visoko u DS. I nije naročito osuđivana, nije bilo ni zluradosti kad nije ponovo ušla. (Prethodno nije smenjena, a smena više „odjekuje“ od ostavke!). Uz to je mnogo rizikovao, svakoj stranci, a osobito vladajućoj, njen „otpadnik“ ozbiljna je opasnost. Da iznese „prljav veš“, i ohrabri druge…
AUTOR:Radovan Marjanović
