Vreme rada potrebno za nabavku bele tehnike i kućnih aparata meri se danima, pa se za mašinu za pranje rublja moralo raditi osam dana i šest sati a za LCD televizor pet dana i četiri sata
Radnik sa prosečnom platom za litar ulja radi 25 minuta, za veš mašinu osam dana
Radnik sa prosečnim primanjem u Srbiji u junu je za kupovinu litra ulja trebalo da radi 25 minuta, kilograma svinjskog mesa sa kostima oko sat i po, a za kupovinu veš mašine osam dana, pokazuju podaci koje je na svom sajtu objavilo Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.
U junu 2023. godine bilo je 22 radna dana, odnosno 176 radnih sati. Polazeći od prosečne neto zarade od 85.539 dinara, satnica je iznosila 486 dinara.
Kada se uporedi kupovna moć u Srbiji u junu 2023. godine i u septembru 2000, u junu ove godine za prosečnu platu moglo se kupiti 418 litara ulja, a septembra 2000. godine 166 litara ulja.
Radnik sa prosečnim primanjem u Srbiji u junu ove godine za kupovinu kilograma šećera trebalo da radi 14 minuta, za kilogram mlevene kafe malo više od tri i po sata a za kilogram pšeničnog brašna devet minuta.
Vreme rada potrebno za nabavku bele tehnike i kućnih aparata meri se danima, pa se za mašinu za pranje rublja moralo raditi osam dana i šest sati a za LCD televizor pet dana i četiri sata.
Za kupovinu automobila neophodno je raditi godinama, konkretno za škodu fabiju dve godine i dva dana.
Uporedni pregled kupovne moći u Srbiji u junu 2023. godine i u septembru 2000. pokazuje da su u junu ove godine za nabavku frižidera bile potrebne 0,4 prosečne neto plate, a u septembru 2000. četiri i po.
Električni šporet se u junu mogao kupiti za 0,3 prosečne neto plate, a u septembru 2000. za 3,8 plata. Porast kupovne moći vidi se i kroz podatke o tome koliko se namirnica moglo kupiti za prosečnu platu u pomenuta dva meseca.
Tako se u junu ove godine za prosečnu platu moglo kupiti 736 kg šećera, 50 kg pržene kafe, 3.841 jaje, a septembra 2000. godine 187 kg šećera, 12 kg kafe, 610 jaja.
PENZIONERI IZDRŽITE!
Kako nije sramota predsednika i ministra Malog da lažu kako je penzionerima život blagodetan i da je penzija nikada veća od praistorije Srbije i to ponavljaju kao glupi papagaj. Naime penzije su toliko velike da su u proseku pale u odnosu na prosečne plate na 40%. Pre deset godina prosečne plate su bile 331 evra i prosečna penzija 204 evra. Odnos prosečne penzije su bile 61,63% prosečne plate. U 2024. godine, kako, kažu i lažu Mali i ΛV, da će prosečna plata biti 840 evra i prosečna penzija 390 evra i prosečna penzija će iznositi 45,35% od prosečne plate. Sa prosečnom penzijom moglo je, pre deset godina da se kupi duplo više artikala u odnosu na sada, a penzije nikada nisu bile veće, šta imaju od toga sadašnji penzioneri, ništa više osim laži i gladi. Penzioneri i gladni mogu glasati za svoje lažovčine i „štićenike“.
PENZIONERI IZDRŽITE!
Kako nije sramota predsednika i Malog da lažu kako je penzionerima život blagodetan i da je penzija nikada veća od praistorije Srbije i to ponavljaju kao glupi papagaj. Naime penzije su toliko velike da su u proseku pale u odnosu na prosečne plate na 40%. Pre deset godina prosečne plate su bile 331 evra i prosečna penzija 204%. Odnos prosečne penzije su bile 61,63%. U 2024. godine, kako, kažu i lažu Mali i ΛV, da će prosečna plata biti840 evra i prosečna penzija 390 evra i prosečna penzija će iznositi 45,35% od prosečne plate. Sa prosečnom penzijom moglo je, pre deset godina da se kupi duplo više artikala u odnosu na sada, a penzije nikada nisu bile veće, šta imaju od toga sadašnji penzioneri, ništa više osim laži i gladi. Penzioneri i gladni mogu glasati za svoje lažovčine i „štićenike“.