Na današnji dan, pre 24 godine, oko 250.000 srba je tokom juna meseca 1999. godine bilo prisiljeno da napusti svoje domove na Kosovu i Metohiji i odlazeći u koloni sa vojskom i policijom ostavi svoje detinjstvo, odrastanje, prijatelje, uspomene, život.
Ja sam imao 12 godina kada sam 12. juna 1999. godine bio prisiljen da zajedno sa svojom porodicom i sugrađanima sa teritorije Kosova i Metohije napustim svoj rodni Obilć i toga dana kada smo odlazili u koloni sa vojskom i policijom, obećao sam da ću se vratiti i dao zavet da ću ga uvek čuvati i braniti na miran i dostojanstven način. Od toga dana svima nama su se životi promenili, a nismo ni bili svesni koliko hrabrosti i snage smo poneli sa sobom u tu kolonu. Započeli smo neki novi život, stičući nove prijatelje, upoznajući neko drugačije, novo okruženje. Tako sam završio osnovnu školu, 15 Beogradsku gimnaziju, Računarski fakultet, potom master na Policijskoj akademiji ponosno, sa svojom porodicom krenuo u neki novi život gde nismo smeli da pokleknemo.
Danas, sećajući se tog teškog vremena, moramo se setiti i koliko su važni mir, dijalog, održavanje stabilnosti, kao i nada koju ulivamo budućim generacijama da neće morati da prolaze kroz istu patnju i da će odrastati u miru.
I baš iz tog razloga, nalazimo se kod spomenika Milici Rakić, pozivajući na mir i u to ime danas polažemo cveće na spmenik devojčice koja je tada imala tri godine, ubijene u Nato agresiji, kada je isti taj Nato pomogao terorističkoj OVK u etničkom čišcenju Srba sa Kosova i Metohije, što je dovelo do činjenice da je naš povratak nemoguć.
Dajemo punu podršku ostatku našeg naroda na Kosovuni Metohiji da opstane na svojim vekovnim ognjištima.
Neka hrabrost i otpornost našeg naroda na Kosovu i Metohiji budu inspiracija i motiv svima nama, poziciji i opoziciji, da se u ime naše svete zemlje, našeg Kosova i Metohije, ujedinimo pod istom zastavom, pod srpskom zastavom, istom onom pod kojom smo ratovali kada je trebalo i istrajemo u ovoj borbi.
Zahvalio bih se državi Srbiji na upornosti i istrajnosti u borbi da održi mir i stabilnost i posebnu zahvalnost bih uputio svima koji će zajedno sa nama učiniti da ova priča, koja predstavlja noviju istoriju srpskog naroda, ostane trajni podsetnik na snagu srpskog naroda i zajedništva.
Živela Srbija!
Potpredsednik Udruženja Srba Kosova i Metohije, Marko Martinović
“ Zahvalio bih se drzavi Srbiji na upornosti i istrajnosti u borbi da odrzi mir i ……………………. “ Poštovani, mladi i obrazovani gospodine. Iako Vas je direktno pogodila nesreča ,da ste kao veoma mlad, morali pobjeći sa vlastitoga ognjišta, bojim se da ostalo ništa niste razumjeli ! Poslije čuvenog “petooktobarskog puča“ Srbijom vladaju VELEIZDAJNICI , koji se svim silama bore da izruče KiM Amerikancima tj.njihovim slugama Šiptarima, i pored R1244 , kao najjačeg pravno- političkog akta medjunarodnog prava, suprotno USTAVU Srbije!!! Ukoliko se Vi “ njima “
zahvaljujete, znači da ih i u tome podržavate.Da li ste Vi svjrsni toga ???
Znate li koliko je mladih ljudi poginulo da bi se izborila R2244 koju ova vlast nikada nije zvanično spomenula ???
Mir,dialog….odosmo mi u nepovrat.