Srbija je sa 91. pala na 98. mesto među 180 zemalja, najniže među državama bivše Jugoslavije. Najbolje rangirane po medijskim slobodama Severna Makedonija (36) i Crna Gora (40). BiH na neslavnom 81. mestu, uglavnom zahvaljujući Republici Srpskoj. Samo Albanija lošija od Srbije na Balkanu
U jutros objavljenom godišnjem Svetskom indeksu medijskih sloboda (The World Press Freedom Index) Reportera bez granica (RBG), Srbija je pala za sedam mesta, pa je sa ionako niskog 91. došla na 98. mesto među 180 rangiranih zemalja.
Medijske slobode u Srbiji su, prema novom izveštaju RBG, najniže među državama bivše Jugoslavije, dok su na pretposlednjem kad je u pitanju Balkan – iza Srbije je samo Albanija, koja je ove godine 99.
Srbija je u gotovo neprestanom slobodnom padu na listi Reportera u poslednjih 10 godina. Zauzimala je 54. mesto 2014, posle čega je skoro svake godine padala, da bi 2024. prvi put iz grupe zemalja označenih kao „problematične“ pala među one čije su medijske slobode okarakterisane kao „teške“. Jedino je Albanija iz regiona svrstana u istu kategoriju.
Iz pisanih komentara Repotera bez granica, u koje je Cenzolovka imala uvid, vidi da je svih šest zemalja Zapadnog Balkana zabeležilo pad na Svetskom indeksu medijskih sloboda. Najveći indeks pada RBG beleže kada je u pitanju Kosovo (za 19 mesta, sada je 75), dok je najmanje promena u Severnoj Makedoniji (36) i Crnoj Gori (40).
„U Srbiji su partija na vlasti i mediji bliski vladi povećali broj napada na nezavisne novinare. U vreme tenzija sa Srbijom, novinari na Kosovu su bili izloženi brojnim fizičkim napadima, dok je vlada u Prištini izvršila neopravdani pritisak i na privatne i na javne medije. U Republici Srpskoj, čiji nacionalistički opredeljen predsednik redovno napada novinare, kleveta je ponovo kriminalizovana, a raspravlja se i o zakonu o ‘stranim agentima’. U najbolje plasiranim zemljama u regionu, u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, sloboda štampe je narušena političkim i pravosudnim pritiscima na medije tokom 2023. godine“, kaže se u komentarima Reportera bez granica.
Kažnjavanje zločina počinjenih nad novinarima i njihova zaštita od strane pravosudnog sistema je ocenjeno kao „veliki izazov“ za sve zemlje Zapadnog Balkana.
„Sa jedne strane, Jovo Martinović je u Crnoj Gori je definitivno oslobođen lažnih optužbi, i izvršioci napada na Milana Jovanovića su osuđeni u Srbiji. S druge strane, konačna presuda u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije je fijasko“, ocenjuju Reporteri bez granica.
Ova organizacija takođe ukazuje da je „poverenje u informacije na Zapadnom Balkanu ugroženo zbog ruske propagande“.
U Gazi ubijeno više od 100 palestinskih novinara
Kako se navodi u opštem pregledu stanja slobode medija, „slobodu štampe širom sveta ugrožavaju upravo ljudi koji bi trebalo da je garantuju – predstavnici vlasti. Ovaj zaključak je zasnovan na činjenici da je politički indikator zabeležio najveći pad među pet indikatora koji se koriste za sastavljanje rang liste – pored političkog, indikatori su ekonomski i socio-kulturološki kontekst, pravni okvir i bezbednost.
Reporteri navode da je uočljiv „jasan nedostatak političke volje od strane međunarodne zajednice da zaštiti novinare“, posebno kada se ima u vidu sukob u Gazi. Tamo je zabeležen “rekordan broj kršenja prava novinara i medija“, uključujući činjenicu da je više od 100 palestinskih novinara ubila izraelska vojska . od toga je bar 22 reportera ubijeno na zadatku.
U izveštaju Reportera bez granica se podseća kako je ovo godina izbora u velikom broju država na svetu, i da je nasilje nad novinarima česta pojava u vreme izbora. Zloupotreba veštačke inteligencije u danima pred izbore je ocenjena kao „uznemirujuća“.
„U mnogim zemljama je pojačana kontrola nad društvenim medijima i internetom, dolazi do ograničavanje pristupa, blokiranje naloga i suzbijanje poruka sa vestima i informacije. Novinari u Vijetnamu (174) koji javno izražavaju svoje mišljenje na društvenim mrežama često završe u zatvoru.
Isto je i u Kini (172), koja drži najveći broj novinara u zatvoru na svetu. Kina „nastavlja da vrši strogu kontrolu nad protokom informacija, sprovodeći cenzuru i nadzor sadržaja na internetu“, ukazuju u RBG.
Čak je i trojac na vrhu Svetskog indeksa slobode medija pao na političkom indikatoru Indeksa. Uprkos tome što je zadržala svoju poziciju na vrhu tabele, Norveška je među zemljama koje su zabeležile pad političkog indikatora. Isto je sa Danskom na 2. i Švedskom na 3. mestu.
Na dnu prošlogodišnjeg indeksa su se nalazili Vijetnam, Kina i Severna Koreja koje su ustupile svoje mesta zemljama čiji su politički indikatori naglo pali. Avganistan je pao za 44 mesta na rang listi otkako su talibani preuzeli kontrolu, posle čega je zabeležen veliki broj progona novinara. Iza njega su Sirija i Eritreja koje su u izveštaju ocenjene kao „medijske zone bezakonja“, sa rekordnim brojem novinara koji su privedeni, nestali ili zdržani kao taoci.
STOTINE STRUČNJAKA ODGOVARA NA DETALJAN UPITNIK
Reporteri bez granica, sa sedmočlanom komisijom sastavljenom od novinara, medijskih radnika i medijskih teoretičara, razvili su metodologiju koja definiše slobodu štampe kao „jasno izraženu mogućnost novinara, kako pojedinaca tako i grupa, da biraju, proizvode i šire vesti u javnom interesu, nezavisno od političkog, ekonomskog, pravnog i društvenog mešanja i bez pretnji po njihovu fizičku i psihičku sigurnost“.
Da bi se kompleksnost slobode medija izrazila u punoj meri, uvedeno je pet indikatora za sastavljanje Indeksa: politički, ekonomski i socio-kulturološki kontekst, pravni okvir i bezbednost.
Rangiranje je izvršeno na osnovu kvantitativnog istraživanja i kvalitativnih studija zasnovanih na odgovorima stotina stručnjaka za slobodu medija, uključujući novinare, akademske radnike i branitelje ljudskih prava koji su odgovarali na upitnik koji ima više od 100 pitanja.
Upitnik se povremeno ažurira, kako bi se bolje uzeli u obzir novi izazovi, uključujući i one vezane za digitalizaciju medija i nove tehnologije.
