Povećanje minimalne plate koja je od januara porasla na 47.154 dinara u zemlji koju vlast predstavlja kao ekonomskog lidera Balkana, ne može „napuniti“ potrošačku korpu jer su minimalni troškovi prošle godine bili 52.155,31 dinara.
Plate i penzije su za dve godine porasle za 28%, pokazuje jedno od istraživanja, a korpa sa stotinu najprodavanijih proizvoda u jednom trgovinskom lancu je poskupela za 48,2%. Veće plate, a niže cene imaju, prema istraživanju naših novinara, gotovo sve zemlje u okruženju i u celoj Evropskoj uniji.
Konstantni rast cena i visoke stope inflacije, poskupljenje energenata i rast akciza dovode do daljeg pada životnog standarda, zbog čega veliki broj zaposlenih, a posebno oni sa najnižim primanjima, ne mogu da zadovolje ni osnovne egzistencijalne potrebe.
O tome svedoči i Nišlijka Dušica, koja je zbog posla nekoliko meseci godišnje provodi u Nemačkoj, te ističe da su prvi utisak na nju ostavili marketi u kojima su cene životnih namirnica iste kao i u Srbiji, dok je u čestim slučajevima akcijskih ponuda ta cena i duplo jeftinija u zemlji za koju važi da ima najrazvijeniju ekonomiju u Evropi.
– Kilogram rezanog hleba u kesi košta 1,5 evra, odnosno 175 dinara, dok kod nas manja gramaža oko 100 dinara. Crni hleb pečeni, bez dodatih boja na koje smo u Srbiji navikli, košta oko 3 evra, 351 dinar. Mleko je 1,2 evra ili 140 dinara, dok 400 grama piletine košta oko 4 evra, odnosno 470 dinara, cena će vrlo malo zavisiti od toga da li je u pitanju celo pile, file, da li je nasečeno – ističe Dušica.
Zvanicna-plata-u-Moldaviji-je-710-evra-ali-mnogi-gradjani-zaradjuju-ispod-proseka-foto-Bogdan-Nigai-novinar-iz-Moldavije
Dva kilograma svinjskog buta u Nemačkoj koštaju 4,5 evra, odnosno 530 dinara, dok je kilogram buta u Srbiji skoro duplo skuplji i iznosi 800 dinara. Toliko košta i kilogram svinjske plećke, dok je svinjski file 1.300 dinara. U srpskim marketima kilogram brašna u proseku iznosi 80 dinara, dok šećer košta 115 dinara.
– U Nemačkoj je skuplje voće i povrće. Šećer, brašno su vrlo malo skuplji, nekih 20-ak dinara, ali to govorimo o regularnim cenama. Kada su akcije, a to je često, tada sve ono što je skuplje bude i do 50% jeftinije. Čak i ulje koje je sada 1,39 evra je par dinara jeftinije nego kod nas. Primera radi, 800 grama Nutele košta 410 dinara, dok je kod nas to 800 dinara – svedoči Nišlijka.
Dok se građanima obećava bolji život i prosečna plata koja će prelaziti 1.600 evra do 2027. godine, do tada će i dalje srpske plate plaćati evropske cene namirnica.
Sa ovim problemom ne susreću se samo građani Srbije, već i ostale zemlje istočne Evrope, poput Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Moldavije i Gruzije.
Prema zvaničnim podacima sve zemlje imaju slične prosečne zarade koje se kreću od 640 do 730 evra, osim Hrvatske čiji je prosek 1.200 evra, a novinari iz tih zemalja potvrđuju da su realna primanja znatno manja, te da je i prosečna potrošačka korpa za mnoge njihove građane nedostižna.
Penzije za vlast „rasle“, u realnosti penzioneri za deceniju izgubili kupovnu moć
Plate i penzije su za dve godine porasle za 28 odsto, a korpa sa stotinu najprodavanijih proizvoda u jednom trgovinskom lancu je poskupela za 48,2 odsto, pokazuje samo jedno do brojinih istraživanja. Cene hrane su u poslednja 24 meseca povećane najpre za 16,2, a potom za još 24,5 odsto – ukupno 44,7 odsto.
Prosečna penzija u decembru 2012. godine, iznosila je 23.563 dinara, da bi na kraju prošle godine stigla do 33.731 dinara. To predstavlja ukupno povećanje od 43,1 odsto u periodu od 10 godina. Treba podsetiti da su penzioneri podneli dobar deo tereta fiskalne konsolidacije kada su 2014. godine smanjene penzije veće od 25.000 dinara. Kada se rast penzija od 43,1 odsto uporedi sa inflacijom od 44,5 odsto, dolazimo do toga da su penzije izgubile više od jedan odsto kupovne moći u čak celoj deceniji.
Primanja i troškovi života Čačana
Priča o troškovima života i standardu građana Srbije jedna je od najvećih manipulativnih priča kojom aktuelna vlast u Srbiji ubeđuje građane da žive nikada bolje u državi koja je ekonomski tigar na Balkanu i šire, a sve zahvaljujući genijalnoj politici koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Plate i penzije su za dve godine porasle za 28 odsto, a korpa sa stotinu najprodavanijih proizvoda u jednom trgovinskom lancu je poskupela za 48,2 odsto. Cene hrane su u poslednja 24 meseca povećane najpre za 16,2, a potom za još 24,5 odsto – ukupno 44,7 odsto.
Evo tabele koja nam pokazuje kolike su bile cene proizvoda u prodavnicama Maxi 2012. godine kada je SNS došao na vlast, a kolike su cene, tih istih proizvoda u istim količinama, sada kada naprednjaci upravljaju državom preko jedne decenije.
Sa penzijama stvar stoji lošije. Prosečna penzija u decembru 2012. godine, iznosila je 23.563 dinara, da bi na kraju prošle godine stigla do 33.731 dinara. To predstavlja ukupno povećanje od 43,1 odsto u periodu od deset godina. Treba podsetiti da su penzioneri podneli dobar deo tereta fiskalne konsolidacije kada su 2014. godine smanjene penzije veće od 25.000 dinara.
Kada se rast penzija od 43,1 odsto uporedi sa inflacijom od 44,5 odsto, dolazimo do toga da su penzije izgubile više od jedan odsto kupovne moći u deceniji za nama.
Na čačanskoj vrlo popularnoj društvenoj mreži „Dnevna doza prosečnog Čačanina“ pokušali su da malim istraživanjem razbiju najveću laž SNS-a, a to je da je građanima Srbije mnogo bolji život nego 2012. godine
Južnjaci u nabavku idu do Severne Makedonije ili na KiM
Dve najsiromašnije opštine u Pčinjskom okrugu su Preševo sa 59.263 i Bujanovac sa 62.456 dinara prosečnom zaradom, a najveće prosečne plate imaju Vranjanci – 69.427 dinara pa građani tih opština često odlaze u Severnu Makedoniju ili na KiM uglavnom iz dva razloga: da napune rezervoare svojih automobila gorivom i da kupe cigarete i robu koja je tamo znatno jeftinija nego u Srbiji.
Jedan od njih je Zoran Jovanović, Bujanovčanin bez stalnog zaposlenja koji priznaje da ta ušteda veoma znači njegovom kućnom budžetu.
– Idem u Severnu Makedoniju bar jednom mesečno da napunim rezervoar. Na 60 litara dizela, koliko sipam, uštedim skoro 30 evra, pa za taj novac tamo kupim sebi 15 paklica cigareta “rothmans“ koja kod nas košta 380 dinara pakla, a u Makedoniji i na Kosovu je 20 evra boks – kaže Bujanovčanin.
I gorivo znatno jeftinije na KiM i u Severnoj Makedoniji
Prema zvaničnim podacima, ako uporedimo prosečna primanja stanovnika Pčinjskog okruga sa prosečnim primanjem stanovnika zemalja u okruženju, Severnom Makedonijom i Bugarskom, videćemo da je prosečna plata Makedonaca veća za 6.000 dinara, ali i da je prosečna zarada Bugara 124.000 dinara, odnosno da je veća za 57.000 u odnosu na naš prosek.
Najniži prosek zarada je na Kosovu i iznosi 520 evra (61.000 dinara) i za malo je niža nego u Bujanovcu i Preševu.
Iako su plate komšijama veće, cene benzina i dizela su im znatno niže nego kod nas, a cene derivata nafte znatno utiču i na cene svih drugih proizvoda. Ne čudi zbog toga činjenica da Bujanovčani, ali i brojni građani Pčinjskog okruga radije odlaze u Severnu Makedoniju ili na Kosovo i Metohiju kako bi napunili rezervoare.
Cena dizela i benzina na KiM, kako smo saznali od ljudi koji svakodnevno putuju tamo, menja se na dnevnom nivou i zavisi od pumpe do pumpe pa se tako, prevedeno u dinare, dizel kreće od 140 do 152 dinara po litru, a benzin od 158 do 164. U Severnoj Makedoniji dizel je 143, a benzin 149 dinara, dok Bugari dizel plaćaju 155, a benzin 153 dinara po litru.
Ako uporedimo sa cenama u Srbiji, koje trenutno iznose 198 dinara za litar dizela i 178 za litar benzina, koje se menjaju svakog petka, videćemo da u odnosu na komšije izdvajamo 50 dinara više za dizel, odnosno 27 dinara više za benzin.
Sa druge strane, komšije, posebno Makedonci, dolaze organizovano u Vranje kako bi kupovali osnovne životne namirnice, naročito od kada je u tom gradu otvoren „Lidl“, a nekada je situacija bila suprotna, odnosno Vranjanci, Bujanovčani, Preševljani i ostali odlazili su u Severnu Makedoniju i kupovali na veliko suhomesnate prerađevine, mlečne proizvode, kao i garderobu.
Loš standard ne zaobilazi ni Šumadiju
Da li su prosečne šumadijske plate ili planirana povećanja minimalca u skladu sa različitim poskupljenjima, pa i osnovnih životnih namirnica, jedno je od glavnih pitanja građana Kragujevca, a o trenutnoj situaciji i odnosu kupaca govori jedan trgovac:
– Potrošačka korpa nije u skladu sa primanjima plata i penzija, naša radnja je u naselju gde žive uglavnom penzioneri, tako da rast cena negativno utiče i na kupovnu moć, gleda se cena proizvoda i upoređuje sa sa drugim radnjama, pa se tako pravi selekcija u kupovini, ljudi odlaze u druge trgovine čak i za razliku od 2, 3 dinara – kaže trgovac iz jednog kragujevačkog naselja.
Da se i pored italijanskog giganta i drugih fabrika u Šumadiji stanje ne razlikuje u odnosu na ostatak Srbije pokazuju i podaci o zaradama – prosečna plata u Kragujevcu bez poreza i doprinosa u novembru 2023. godine iznosila je 84.755 dinara, a statistički podaci pokazuju da Kragujevčani zarađuju više od šumadijskog proseka.
Primera radi, najniže zarade u Šumadiji imaju žitelji Lapova – 67.468 dinara, a od stotinak do 1.000 dinara više zarađuje se u Topoli, Batočini, Rači i Kniću, dok su nešto veće plate, osim u Kragujevcu, samo još u Aranđelovcu, gde je prosečna zarada 77.786 dinara.
*Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Južne vesti, Ozon Press, Glas Šumadije i Bujanovačke.
Baš tako Nenade! Vučić rešio da razjuri iz države za njega sve nepodobne Srbe koji mu stalno nešto zvocaju i kritikuju i uvek im nešto nedostaje -dal´ pare dal´nekakva, po AV, pišljiva sloboda. I uspeva u tome- ako ostane vlast i vlasnik Srbije, kako očigledno namerava, uvek istom metodom -krađom glasova na izborima i pljačkom narodnih i para iz budžeta ali i od svetskih zajmova- bar još desetak godina, prepoloviće Srbiju! Već sada godišnje beži, glavom bez obzira od „ekonomskog tigra“, pardon- tačnije rečeno običnog pacovčića, od AV, najmanje 50 do 70.000 mladih, obrazovanih stanovnika Srbije. Jer u Vučićevoj opljačkanoj Srbiji ne vide nikakvu šansu za opstanak. A, AV zadovoljno trlja ruke. Em se rešava pomenutih nezadovoljnika, em mu je siguran sve veći devizni priliv iz inostranstva od starih i današnjih, sve novijih „gastarbajtera“. Naučio AV to valjda od svog tatka -nekada Titovog funkcionerčića jer je i matori lisac Jozef ili Josip, isto mu dođe kako se stvarno zvao, širom, baš zbog deviznog priliva, otvorio granice ondašnje Jugoslavije -pa kud koji -u svet koji pare znači! Juče, danas ali i sutra mladi su bežali, beže i bežaće u svet da im ostareli roditelji bez novca koji će im oni slati, ne pomru od gladi, bez lekova i ako nemaju para da potplate lekare i od višemesečnih pa do godinama dugih „lista čekanja“ za preglede, za operacije isl. -znači bez lekarskih intervencija na vreme, novi gastarbajteri će najmanje desetak godina redovno dostavljati gomile deviza u marodnu Vučićevu kasu. Već danas te doznake iznose od 3,5 do 5 milijardi evra godišnje. Ima li veće divote za jednog nekada uličnog, loše vaspitanog i bezkarakternog plašljivog mangupa iz Novog Beograda? Svakako da nema. Paron, ima! Samo u SRB on može da se svakodnevno preko svojih TV kanala žvalaviljenjem o svemu i svačemu, u smislu srpske izreke „ne lipši magarče (narode!) do zelene trave“ „obraća narodu“ koga je u Srbiji sve manje! Baš divota- ali ne za nas kao narod nego samo za njega!
Sve više gradjana sprema papire za inostranstvo, SAD; Kanada i zapadna evropa, pa čak i za Nemačku koja „propada“. Ipak ljudi veruju da je tamo negde bolje nego ovde. Tačno je i da se poneko vrati ali to nije tako velik broj. Poražavajuće je tšo se na put spremaju srednjoškolci, prevode knižice, diplome, roditelji skupljaju pare.