Šta je Srpski narativ?

Srpski narativ nije puka priča o prošlosti, niti zbir datuma i bitaka i vladara. To je živa svest jednog naroda o tome ko je, odakle je i kuda ide.

U njemu se prepliću zavet, stradanje, vera, kultura, jezik, pamćenje predaka i odgovornost prema potomcima.

U Svetosavskom duhu, srpski narativ počinje od Hristovog puta, od izbora da je bolje izgubiti carstvo zemaljsko nego obraz i dušu. To je put služenja, a ne nasilja… put žrtve, a ne mržnje… put uzdizanja čoveka, a ne njegovog poniženja.

Sveti Sava nas uči da narod postoji onoliko koliko živi u vrlini, prosveti, slozi i ljubavi.

Taj narativ pamti Kosovo, Duboku dolinu, Jasenovac, Jadovno, Prebilovce, albansku golgotu, pucnja u fresku Isusa, Pasja groblja, Lisičiji potok, Goli otok, Košare i Paštrik… ali ih ne nosimo kao kamen osvete, već kao opomenu da se zlo više nikada ne ponovi i da se istina ne zaboravi.

Pamćenje bez istine vodi u zabludu, a istina bez ljubavi u surovost.

Zato nam je potrebno oboje.

Čega moramo da se držimo?

Moramo se držati vere koja nas je održala kada je sve drugo propadalo… a iz vere smo uvek vaskrsavali.

Moramo se držati jezika i pisma, jer bez njih narod postaje senka.

Moramo se držati porodice, jer se u njoj uči i molitva i poštenje.

Moramo se držati zaveta predaka, ali i odgovornosti da budemo dostojni potomaka.

I iznad svega… moramo se držati bratske sloge, jer razjedinjen narod lako postaje tuđa priča… i tako postaje frustriran i pun negativne energije i patološke mržnje.

Svetosavlje nije prkos radi prkosa, već istrajnost u dobru. Ako toga budemo svesni, Srpski Narativ neće biti odbrana od sveta, već naše dostojanstveno mesto u njemu.

Zato mi Srbi nemamo pravo na naivnost ni na zaborav. Naša obaveza je da državu, kulturu i javno slovo merimo sopstvenim srpskim interesom, istinom našeg iskustva i pamćenjem naših žrtava.

Niko drugi to za nas neće činiti, niti će naše rane boleti tuđom merom.

Ko pristaje da umanjuje srpsko stradanje, taj pristaje da umanji i pravo na budućnost.

Na brutalne optužbe, na pokušaje krivotvorenja istorije koje nam dolazi iz okruženja i na neprestano širenje neprijateljstva prema Srbima, moramo odgovarati sabrano, argumentovano i istrajno… da se čuje istina još jače, da se ne postidimo sutra pred precima, kao što se stide danas naši stari i da nas potomci ne pitaju zašto smo ćutali.

Naša snaga nije u uvredi, već u nepokolebljivom pamćenju i u spremnosti da stanemo iza svake dokazane činjenice iako je bolna a nekada i ponizna. Ali, veličina je i priznati grešku.

Jer ako se ne budemo upravljali srpskim interesom i sopstvenim dostojanstvom, drugi će nas deliti i voditi tuđim računicama. A narod koji zaboravi ko je i šta je pretrpeo, lako postaje plen tuđih priča.

Nema preče ideologije od Srpstva i Srpskog zaveta, oko toga svi moramo da se okupimo, radi spasenja.

Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija