Nezakonite javne nabavke u Geodetskom zavodu: Revizori otkrili pedeset miliona dinara, promakli im milioni evra na projektu Svetske banke

0
388

Republički geodetski zavod nezakonito je potrošio skoro 50 miliona dinara jer nije sprovodio javne nabavke iako je to trebalo da uradi, a u sprovedenim nabavkama otkriven je niz nepravilnosti koje se pre svega odnose na uslove postavljene ponuđačima, utvrdila je Državna revizorska institucija (DRI).

Kontrolom poslovanja Geodetskog zavoda za 2019. godinu utvrđeno je da je RGZ od ponuđača zahtevao tehničke, kadrovske i finansijske uslove koji nisu bili u logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke.

Državni revizori nisu, međutim, našli da je zakon prekršen i nabavkama koje se sprovode u okviru „Projekta unapređenja zemljišne administracije u Srbiji“ za koji se naša zemlja zadužila 2015. godine za 44 miliona dolara kod Svetske banke. Prošle godine, usvojen je zakon o potvrđivanju novog zaduživanja kod Svetske banke za isti projekat, ovog puta za dodatna 22 miliona dolara.

Pištaljka je proteklih godina objavila seriju tekstova o nepravilnostima u radu RGZ-a, pogotovo u poslovima sa Svetskom bankom. DRI je samo konstatovao da su ugovori sa Svetskom bankom na osnovu sporazuma sa državom Srbijom izuzeti od primene Zakona o javnim nabavkama i značajnije zamerke nije naveo.

Pištaljka je nedavno otkrila da je, suprotno slovu sporazuma između Svetske banke i Srbije, ponuđače za nabavke birala kancelarija Svetske banke u Beogradu, a ne Jedinica za upravljanje projektom koju je – u skladu sa ugovorom – napravio Geodetski zavod i koja je trebalo da sprovodi nabavke.

Tako je za sporne satelitske snimke vredne više miliona evra izabrana firma „Vekom Geo“. Veljko Fušić, vlasnik firme „Vekom Geo“ za Pištaljku je ranije rekao da se o poslu dogovarao sa Svetskom bankom, a ne sa Republičkim geodetskim zavodom. Da Svetska banka inicira ko će biti saradnici na projektu za koji se Srbija zadužila tvrdio je za makedonske medije i bivši direktor makedonskog katastra Slavče Trpeski. Kada smo Svetsku banku pitali ko je to ispred Svetske banke dogovorio ove poslove, linkovali su nam dokument Ugovora o zajmu. U tom dokumentu nigde ne piše da Svetska banka sme da dogovara poslove, donosi odluke u vezi sa nabavkama i slično. Ona je ovlašćena da javne nabavke analizira, daje razumne predloge koji se tiču samog postupka i konačno ne odobri nabavku ako smatra da nešto nije u redu, ali izbor ponuđača vrši Republika Srbija putem tima savetnika koje je sama izabrala – Jedinice za upravljanje projektom, koristeći Uputstva Svetske banke za javne nabavkePištaljka je ranije pisala da su i ovi savetnici izabrani po uputstvima Svetske banke i da u skladu sa ugovorom moraju da zadovoljavaju uslove kreditora. Oni nisu državni službenici, već su samo angažovani na projektu ugovorom na određeno vreme. Trošak tog angažmana sa kamatom će na kraju platiti građani Srbije.

Da Vas podsetimo:  Cveće zla

Pištaljka je u više navrata pisala o spornoj nabavci satelitskih snimaka vrednih gotovo milion evra koji su imali „rupe“, kao i da se Srbija dodatno zadužuje za kupovinu novih snimaka od iste firme. Pištaljka je pisala i o angažovanju savetnika na projektima koje finansira Svetska banka. DRI je utvrdio i da je Zavod isplatio nešto manje od 200 miliona dinara na osnovu ugovora o delu sa 369 konsultanata koji se finansiraju iz zajma Svetske banke.

Pored toga, ovaj državni zavod je nepravilno obračunavao zarade isplativši „dodatak za pripravnost” u bruto iznosu od oko 50 miliona dinara za državne službenike i nameštenike kada nisu radili, odnosno kada su bili na godišnjem odmoru ili bolesni, kao i za sate kada su obavljali prekovremeni rad.

Dodatak za pripravnost je naknada kojom se nagrađuju državni službenici koji moraju da budu dostupni (u pripravnosti) van radnog vremena ako ustreba da se izvrši neki posao. Dodatak za svaki sat pripravnosti iznosi 10% vrednosti radnog sata.

U periodu od juna do decembra 2019. godine, RGZ je priznao pravo na ovakav dodatak zaposlenima koji nisu bili utvrđeni Planom pripravnosti za 2019. godinu, već su rešenja o dodatku donošena zbirno, to jest za sve zaposlene po sektorima.

Nešto više od šest miliona dinara utrošeno je i za angažman privremeno i povremeno zaposlenih za period duži od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, što je nezakonito.

Pored ovih nepravilnosti, revizori su utvrdili i loš rad u postupcima upisa u katastar nepokretnosti jer nadležne Službe za katastar nepokretnosti Zavoda nisu donele prvostepena rešenja u više od 257 hiljada predmeta, a drugostepena u više od 11 hiljada predmeta. Krajem prošle godine, Advokatska komora Srbije pisala je premijerki Ani Brnabić ukazujući na neefikasnost i loše funkcionisanje katastra uprkos velikim ulaganjima u digitalizaciju.

Da Vas podsetimo:  Vučić brani nezavisno Kosovo od Rusije

Zbog nefunkcionisanja sistema kontrole revizori nisu mogli da provere ukupan iznos nenaplaćenih taksi koje predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije, kao ni da li je Zavod preduzimao sve aktivnosti za njihovu naplatu.

Ono što su utvrdili je da Zavod vodi 67 sudskih sporova, od kojih je u čak 65 tužen. Ukupna vrednost sporova u kojima je Zavod tužena strana iznosi nešto manje od milijardu dinara (985.687.000), dok je ukupna vrednost sporova u kojima je Zavod tužilac samo oko četiri miliona.


Izvor: Pištaljka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime