‘Trka za klikom prevagnula nad etikom’: Izveštavanje medija o nestanku i smrti devojčice u Srbiji

0
21

dnevne novineUznemiravanje članova porodice, objavljivanje detalja iz istrage, netačnih informacija i eksplicitnih detalja o okolnostima ubistva.

Sve ovo obeležilo je medijski prostor u danima kada je policija tragala za dvogodišnjom Dankom Ilić koja je nestala 26. marta ispred kuće u naselju Banjsko Polje kod Bora.

Nakon desetodnevne potrage policije, uhapšena su dvojica radnika javnog preduzeća „Vodovod“ zbog sumnje za teško ubistvo devojčice.

Izveštavanje medija je bilo nedopustivo senzacionalističko i nedostojno, ocenio je Savet za štampu, nezavisno telo koje su osnovala novinarska udruženja, a koje prati poštovanje novinarskog kodeksa u štampanim i onlajn medijima.

„Prekršeno je sve što je moglo biti prekršeno u novinarskom kodeksu, pre svega i iznad svega od samog početka, pretpostavke su tretirane kao činjenice, sagovornici su slobodno optuživali koga su hteli i iznosili svoje teorije“, navodi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tamara Skrozza, članica Saveta za štampu.

Prekršen i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

Način na koji izveštavaju o slučaju devojčice pojedini mediji nisu menjali ni nakon apela policije i Ministarstva za informisanje.

„Ta trka za čitaocima i gledaocima, za klikovima, za tiražima, zasenila je sve, ostavila je stvarno mučan utisak. Bili smo svedoci svega – od doslovno maltretiranja porodice te devojčice, pa do lansiranja nekakvih vesti koje su tabloidi plasirali najširem auditorijumu“, kaže za RSE Rodoljub Šabić, nekadašnji Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.

Ukazuje da je osim etičkog kodeksa prekršen i Zakon o zaštiti podataka, ali da u Srbiji institucije povodom toga „odavno ne reaguju“.

U cilju da se devojčica pronađe, u Srbiji je prvi put aktiviran i sistem „Pronađi me“, odnosno Amber alert. Ovaj sistem, kojim se javnost hitno obaveštava o nestanku deteta, u Srbiji je uveden krajem oktobra 2023.

Odmah je započela potraga u kojoj je učestvovao veliki broj pripadnika policije, Gorske službe spasavanja i građana. Potragu za nestalom devojčicom iz Srbije objavila je i međunarodna policijska organizacija Interpol.

Ministar policije Srbije Bratislav Gašić saopštio je 4. aprila da se potraga za Dankom završila tragično i da su osumnjičena dvojica radnika javnog preduzeća „Vodovod“ u Boru udarili devojčicu automobilom i potom njeno telo ostavili na deponiji.

Da Vas podsetimo:  Novinarka KRIK-a na sudu: Sigurna sam da čitaoce interesuje sve u vezi sa Nikolom Petrovićem

Koje tačke novinarskog kodeksa su prekršili mediji?

Tamara Skrozza, novinarka i članica Saveta za štampu, za RSE navodi koje su sve tačke novinarskog kodeksa prekršili i dalje krše mediji tokom izveštavanja o slučaju dvogodišnje devojčice:

• Pretpostavke su tretirane kao činjenice.

• Iznošene su ozbiljne optužbe bez ikakvih dokaza.

• Razgovaralo se sa porodicom devojčice, kodeks inače zabranjuje zloupotrebljavanje mentalnog i emotivnog statusa ljudi o kojima se izveštava.

• Iznošeni su podaci iz istrage. Kao primer za to Skrozza navodi da su roditelji devojčice nakon informacija da su njihovi telefoni veštačeni, bili na meti napada na društvenim mrežama, a da je tek kasnije objašnjeno da je reč o rutinskoj proceduri tokom istrage.

• Kao relevantni sagovornici u programe su uključivani ljudi koji su imali interes u tom slučaju, osobe koje su imale veze sa bilo kojim segmentom istrage ili Amber Alertom. Nisu smeli da budu intervjuisani tokom istrage, niti da iznose svoje pretpostavke.

• Pravilo o rodnoj ravnopravnosti, jer je, pre svega, majka optuživana za nestanak i sudbinu devojčice.

• Neopravdano je zastrašivana i uznemiravana javnost, iznošeni su uznemirujući detalji, koji nisu smeli da budu iznošeni.

• Prekršeno je pravo na pretpostavku nevinosti, pre svega majke.

• Prekršeno je pravo na privatnost uopšte i posebno pravo na privatnost deteta.

Iz Ministarstva informisanja samo apel, REM bez reakcije

Skrozza ocenjuje da su Ministarstvo informisanja i Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koje treba da prati način izveštavanja elektronskih medija, morali da reaguju.

„Uostalom, Ministarstvo je nadležno za sprovođenje Zakona o javnom informisanju. I ja mislim da je mnogo važnija uloga REM-a, jer imam utisak da su televizije bile još gore nego štampa“, rekla je Skrozza.

Ministarstvo za informisanje oglasilo se samo jednom, apelom medijima 4. aprila, nakon objavljivanja informacije da devojčica nije živa.

„Molimo medije da se suzdrže od senzacionalističkog pristupa koji može dodatno uznemiriti javnost i narušiti privatnost porodice žrtve“, saopštilo je Ministarstvo.

Da Vas podsetimo:  Već 17 godina se ne zna ko je postavio bombu na prozor novinara Dejana Anastasijevića

Dodali su da je „sada najvažnije da mediji poštuju Kodeks novinara i etičke standarde pružajući tačne i proverene informacije, a istovremeno štiteći i dostojanstvo“.

REM koji treba da prati način izveštavanja medija i da li je ono u skladu sa zakonom, nijednom nije reagovalo.

Izdali su samo jedno saopštenje, 2. aprila u kome su naveli da su televizije sa nacionalnom frekvencijom ispunile „obavezu o obaveštavanju javnosti o nestalom maloletnom licu“, nakon što je aktiviran sistem „Pronađi me“.

REM do objavljivanja teksta nije odgovorio na upit RSE da li će i na koji način reagovati u slučajevima kršenja novinarskog kodeksa i etike.

MUP izdao devet saopštenja i dva apela

MUP je od 26. marta kada je nestala devojčica i aktiviran sistem Pronađi me izdala devet saopštenja.

U dva navrata su apelovali na medije, prvi put 28. marta – da ne objavljuju neproverene i netačne informacije „jer na taj način ugrožavaju istragu, čiji je cilj da se devojčica što pre pronađe“.

„Bezbednost i pronalazak devojčice je apsolutni prioritet koji je iznad svih drugih interesa“, saopštio je tada MUP.

U drugom apelu 3. aprila zamolili su predstavnike medija da pripadnike MUP-a koji rade na slučaju nestanka devojčice „ne pozivaju direktno na službene brojeve telefona za informacije, izjave, gostovanja i omoguće im da nesmetano obavljaju svoj rad“.

Tada su naveli da se saradnja sa medijima prema procedurama MUP-a, odvija „isključivo preko Odeljenja za medije i komunikacije“.

Za Gašića – svi mediji isti

Drugog dana potrage, zbog odavanja informacija o istrazi, protiv jednog pripadnika MUP-a iz Bora pokrenut je disciplinski postupak.

To je ujedno bio i jedini odgovor ministra unutrašnjih poslova Srbije Bratislava Gašića na novinarsko pitanje kako su tabloidi dolazili do informacija iz istrage.

Saopštio je to na jedinoj konferenciji MUP-a, 4. aprila, nakon što je javnost istog dana već bila upoznata sa epilogom.

„Mi smo se trudili da onoliko koliko (možemo) ne ugrozimo samu istragu da vama novinarima bude omogućen i pristup i da možete i da snimite šta radimo, ali naravno da ne ugrozimo samo mesto događaja. Ostalo ne mogu da vam kažem“, rekao je Gašić.

Da Vas podsetimo:  Otvoreno pismo ProGlasa uredniku informativnog programa RTS-a

On je dodao da neće da kaže da je neko od njegovih kolega „na bilo koji način zloupotrebio svoj položaj“.

Na pitanje da prokomentariše senzacionalističko pisanje tabloida, Gašić je rekao da ne pravi razliku među medijima.

„Ja ne znam kako pravite gradaciju šta su tabloidi, a šta nisu. Za mene su to novinari“, rekao je on.

Prvo predsednik, pa tek onda MUP

Vest da je devojčica ubijena i da se traga za njenim telom prvi je javnosti saopštio predsednik države Aleksandar Vučić. Učinio je to tokom prenosa uživo vanredne sednice Vlade 4. aprila sazvane drugim povodom a kojoj je i sam prisustvovao.

U sedmom minutu Vučićevog obraćanja, u kom je govorio o dijalogu Srbije i Kosova u Briselu i predstojećem sastanku sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, ministar unutrašnjih poslova Srbije Bratislav Gašić mu je dao fasciklu sa dokumentima.

Predsednik Srbije zatim je javnosti saopštio da je policija uhapsila „dva lica koja su izvršila ubistvo male Danke“ i da su obojica priznali krivično delo, nakon čega ih je policija odvela do mesta „gde su bacili telo deteta“.

Zatim se obratio Gašiću:

„Jel ima još nešto, Bato, što bi trebalo? Sve ostalo vi kažite detalje posle.“

„To je samo jedan slučaj u nizu kojim je potvrđena dominantna pozicija koju predsednik ima u odnosu na institucije. Naravno da bi se ta informacija očekivala, ne ni od ministra unutrašnjih poslova, nego od direktora policije, kog mi nemamo više od dve godine“, kaže za RSE Rodoljub Šabić.

Prethodnom direktoru policije mandat je istekao u decembru 2021. MUP do danas nije raspisao javni konkurs za tu poziciju.

Predsednik države po Ustavu i zakonima Srbije nema nikakvu nadležnost u vezi sa istragama koje sprovodi policija.

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime