Nema dileme – godinu za nama pamtićemo, nažalost, po majskim tragedijima. Senka tih događaja pratiće nas zauvek.
A šta nam je to još donela 2023? Kroz šta nam je, prateći medije, iscurila još jedna godina? Kosovo, izbori, protesti. Uglavnom. A sve to, neraspetljano, prenosimo i u 2024. Uz prepun bagaž, moguće važnijih, ali slabije osvetljenih dešavanja i tema, neprimetnih u bujici onih skrojenih da prividnom atraktivnošću omađijaju, odvuku pažnju, pojedu vreme i(li) nerve i zamagle pogled na bitno.
Na kraju godine u kojoj su (skoro) sve cene otišle gore, a predsednik (gotovo) svakog dana imao javnosti da saopšti nešto važno, često u višečasovnim seansama, možda bi vredelo prisetiti se nekih događaja koji su zauzeli dane u kalendaru čija je važnost upravo istekla.
Naravno, bez pretenzija da budu pomenuti svi, niti da im se precizno utvrdi stvarna, a ne medijska vrednost.
Januar
Potonuo „Fristajler“ – Popularni beogradski splav „Fristajler“ potonuo je u toku novogodišnje noći, a gosti su evakuisani. Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odredilo je pritvor od 30 dana direktoru i menadžeru splava, dok je vlasniku izrečena zabrana prilaska i komunikacije sa određenim osobama. Iako je tužilaštvo vlasniku naložilo uklanjanje objekta još sredinom januara, ono je počelo tek u julu, a tada se desila tragedija, kada je, prema pisanju medija, mladić koji je čistio splav poginuo kada se na njega obrušio frižider i prignječio ga. Godinu dana kasnije splav je i dalje na istom mestu i još nije izvučen iz vode.
Vučić o kišobranu u Sarajevu – Prisustvo Danila Vučića, sina predsednika Srbije, na obeležavanju 9. januara, Dana Republike Srpske, koji je BiH sud proglasio neustavnim, izazvalo je brojne komentare i reakcije javnosti. Vučić je na svom Instagram nalogu objavio fotografiju na kojoj su on i sin tokom posete Hilandaru, navodeći da su odmah posle toga krenuli „najodvratniji napadi“ na njega i njegovo dete „zato što je otišao na proslavu Dana Republike Srpske u Banja Luku i Istočno Sarajevo“. Na objave u BiH medijima da postoji snimak iz 1995. na kojem se Vučić na brdu iznad Sarajeva nalazi pored Vojislava Šešelja i sklanja iz kadra, noseći u ruci nešto nalik na pušku, predsednik Srbije izjavio je da je u pitanju bio kišobran. „Sad su našli novu sliku. E, na toj slici sam nosio stativ od kamere, samo su tada bili oni manji stativi. Kada su bile stare kamere, pa je neko od stranačkih snimatelja išao s nama, pa mu ja pomagao da nosim stativ. A na onoj drugoj sam s kišobranom“, kazao je Vučić.
„Velika petorka“ – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Beogradu sa „velikom petorkom“, delegacijom koje je predvodio specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak. Nakon sastanka sa delegacijom u kojoj su bili i američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanici Francuske i Nemačke Emanuel Bone i Jens Plotner, kao i savetnik italijanske premijerke Frančesko Talo, Vučić je kazao da je to bio „jedan od najtežih dana za našu zemlju“. Izjavio je da je Srbija spremna da radi na konceptu i primeni ponuđenog plana za Kosovo „uz jednu rezervu“. „Bio je vrlo težak razgovor, možda i najteži koji smo imali, to je bila otvorena diskusija. Ono oko čega smo saglasni to je da zamrznuti konflikt nije rešenje, jer je onda samo pitanje trenutka kada će neko da ga odmrzne i kada će neodgovorni pojedinci da uruše mir i stabilnost Zapadnog Balkana“, rekao je Vučić.
„Vukovi“ uz Vučića – Odmah po sastanku sa „velikom petorkom“ članovi SNS, kao i gradski i opštinski odbori stranke, „zatrpali su“ društvene mreže porukama podrške predsedniku Srbije. Uz fotografije vukova objavljivane su poruke „Vukovi tvoji uvek su uz tebe“ ili „Uvek uz svog predsednika“. „U cirkusu sam video i slona i tigra, ali ne ni vuka, ni Vučića“, saopštio je predsednik Srbije u svom prvom obraćanju javnosti u 2023, da bi nekoliko dana potom poručio kako “vuk ne gubi svoje snove zbog mišljenja jedne ovce”.
Februar
Sednica o Kosovu – U Skupštini Srbije 2. i 3. februara održana je posebna sednica o Kosovu, na kojoj je bio prisutan i predsednik Srbije. Skupština je usvojila Izveštaj Vlade o pregovorima sa Prištinom, koji pokriva period od septembra 2022. do polovine januara 2023, ali se u njemu ne pominje francusko-nemački predlog za rešenje spora između Beograda i Prištine. Desni blok opozicionih stranaka plan za Kosovo vidi kao „kapitulaciju“, a više desetina građana 2. februara je ispred zgrade Skupštine protestovalo protiv plana.
Ostavka poslanika Stevića – Narodni poslanik SPS Zvonimir Stević podneo je ostavku na tu funkciju nakon što se na društvenim mrežama pojavio snimak na kome se vidi kako za vreme sednice o Kosovu gleda porno film. Prethodno je lider SPS Ivica Dačić kazao da bi Stević zbog toga što je uradio trebalo da podnese ostavku.
Vučić najavio izbore – Mediji su preneli da je na sastanku SNS-a, na kojoj je sumirana posebna sednica o Kosovu, predsednik Vučić rekao da je razočaran ponašanjem socijalista. „Spreman sam da idem na izbore kao kandidat za premijera, ali neću popustiti pod ucenama – ni Zapada, ni SPS-a, ni lažnih desničara“, rekao je Vučić. Istakao je da je SNS bio usamljen u odbrani državnih interesa i da je uz sebe imao – narod. „Veoma sam razočaran ponašanjem socijalista, koji su bili negde između, želeći da se dodvore svima“, preneli su mediji dešavanja u SNS.
Hapšenja zbog „poziva na nasilno svrgavanje vlasti“ – Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 17. februara da su tog dana saslušani Damnjan Knežević, vođa ultradesničarske grupe Narodne patrole, i Dejan Zlatanović, urednik portala Srbin.info, i da je predložilo određivanje pritvora. Oni su, kako se navodi na sajtu tužilaštva, pozivali građane Srbije na nasilno svrgavanje i smenu najviših državnih organa, odnosno predsednika Srbije. Osumnjičeni su na saslušanju negirali izvršenje krivičnog dela. Tužilaštvo je navelo da se sumnja da su Knežević i Zlatanović od 1. do 15. februara „u više navrata putem svog političko-propagandnog i ideološkog delovanja na javnoj grupi Narodne patrole na kanalu Telegram, kao i putem društvenih mreža Facebook i Instagram, pozivali građane Republike Srbije na nasilno svrgavanje i smenu najviših državnih organa, odnosno svrgavanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića sa te funkcije“.
Prodat deo Geneks kule – Deo Geneks kule prodat je iz trećeg pokušaja 6. februara, po ceni od 2,4 milijarde dinara. Kupac je firma „Eureka bar“, firma koja se bavi pripremanjem i posluživanjem pića, čiji je vlasnik Aleksandar Kajmaković. Ovaj biznismen je, isticali su mediji, vlasnik nekoliko restorana u Beogradu, navodeći da je Kajmaković blizak biznismenu Predragu Rankoviću Peconiju. Kajmaković je februara 2021. uhapšen u jednom od svojih kafića, a policiji je „pričao o svojim poslovnim odnosima sa Veljkom Belivukom, poznanstvu sa Slavišom Kokezom, kao i komunikaciji koju je imao sa Dijanom Hrkalović, bivšom državnom sekretarkom u MUP-u“.
Zemljotres u Turskoj i Siriji – Razorni zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale pogodio je 6. februra Tursku i Siriju. Kako se procenjuje u Turskoj je poginulo više od 45.000 ljudi, dok je broj žrtava u Siriji premašio 6.000.
„Premeštanje“ tužiteljki – U akciji policije i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu uhapšeno je šest osoba osumnjičenih da su oštetili EPS za 7,5 miliona dolara, tokom izvođenja radova na termoelektrani Kostolac B. Tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojana Savović koja je duže od godinu vodila istragu oko EPS, smenjena je sa funkcije, a tužiteljka Jasmina Paunović „degradirana je na nižu funkciju“. Ministarstvo pravde saopštilo je da je premeštaj Bojane Savović „iskorišćen za diskreditaciju procesa reformi u oblasti pravosuđa od strane onih koji su bili protiv tih reformi“. U znak podrške dvema tužiteljkama u Beogradu su organizovani protesti, na kojima je zahtevano da se one vrate na stara mesta, a da se čelni ljudi tužilaštva smene – šef Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović i njegova zamenica Brankica Marić, kao i republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac. Protesti su organizovani pod parolom „Ne damo naše Laure“, jer su organizatori uporedili tužiteljke sa Laurom Koveši, simbolom antikorupcionaške borbe koju su vlasti u Rumuniji smenile, a Brisel postavio za glavnu tužiteljku EU.
Sporazum od 11 tačaka – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti sastali su se 27. februara u Briselu i prihvatili predlog „Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije“, koji ima podršku EU. Sporazum od 11 tačaka, koji je u izradi od jeseni 2022, nije potpisan, a njegov tekst objavila je Evropska služba za spoljnu politiku (EEAS). Evropski komesar za spoljnu politiku Žozep Borelj saopštio je da su se Vučić i Kurti dogovorili da dalji razgovori o tekstu predloga EU nisu potrebni.
Mart
Putin na poternici – Međunarodni krivični sud izdao je 17. marta nalog za hapšenje predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, kojeg sumnjiči za ratne zločine, uključujući i nezakonitu deportaciju dece iz Ukrajine u Rusiju. Sud je saopštio da je izdao nalog za njegovo hapšenje „u kontekstu situacije u Ukrajini“.
Ohridski sporazum – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti, „uz posredstvo EU i podršku SAD“, postigli su 18. marta u Ohridu dogovor o primeni Sporazuma o normalizaciji odnosa. Taj sastanak usledio je nakon što su u februaru u Briselu prihvatili evropski predlog, dok je u Ohridu dogovoren Aneks o primeni Sporazuma. Dogovoreno je i da ovi dokumenti postanu sastavni delovi procesa pridruživanja Srbije i Kosova EU. Obaveze iz novih dokumenata biće, kako je prenela „Slobodna Evropa“, uvrštene u Poglavlje 35 u pregovorima o pridruživanju Srbije EU. Predsednik Srbije rekao je da nije potpisao nijedan dokument „zato što je Srbija međunarodno priznata država, a Kosovo nije“ i da zato međunarodno-pravni sporazum ne može da se napravi.
Hapšenje aktivista u Novom Sadu – Nekoliko aktivista uhapšeno je kada su se krajem marta suprotstavili policiji koja je obezbeđivala početak radova na seči stabala na trasi budućeg mosta preko Dunava u Novom Sadu. Nakon što su stabla posečena, aktivisti su kazali da su na 17 posečenih stabala bele topole pronađene duplje zaštićenih vrsta ptica, što su dokumentovali fotografijama.
Novi predsednik SANU – Srpska akademija nauka i umetnosti izabrala je novog predsednika, fizičara Zorana Kneževića. On je dobio 75 glasova, a njegov protivkandidat Svetislav Božić 33 glasa.
April
Vučićević u zatvoru – Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević otišao je 3. aprila na izdržavanje zatvorske kazne u Okružni zatvor u Beogradu, jer je odbio da plati kaznu koju mu je sud odredio zbog uvreda nanetih novinaru Jugoslavu Ćosiću. Vučićević je napominjao da u zatvor odlazi zbog „verbalnog delikta“, dok su mediji podsećali da on na odsluženje zatvorske kazne od šest meseci ide jer nije želeo da plati kaznu od 200.000 dinara. Vučićević je kazao da će po ulasku u zatvor stupiti u štrajk glađu „do ispunjenja zahteva“, a to su da se obavi revizija postupka u kojem je osuđen i da se dekriminalizuje uvreda. Iz zatvora je izašao posle dva dana nakon što je njegova nevenčana supruga platila celokupni iznos novčane kazne.
Crna Gora dobila novog predsednika – Kandidat Pokreta „Evropa sad“ Jakov Milatović postao je novi predsednik Crne Gore, nakon što je u drugom krugu predsedničkih izbora dobio 60,1 odsto glasova, a njegov protivkandidat Milo Đukanović 39,9 odsto. Đukanoviću, koji je na čelnim državnim funkcijama proveo više od tri decenije, predsednički mandat istekao je 20. maja.
Pobeda građana na Savskom nasipu – Građani i aktivisti sprečili su postavljanje ograda na Savskom nasipu u blokovima 45 i 70 u Novom Beogradu, kojima je trebalo da budu ograđeni radovi na Savskom nasipu u Beogradu. Članovi organizacije „Za naš kej“ istakli su da su dozvole koje je Grad dobio za „rekonstrukciju infrastrukture“ na Savskom nasipu političke odluke i da su izdate za dan, iako se na njih u redovnom procesu čeka od dva do tri meseca. Na optužbe gradonačelnika Beograda da aktivisti šire dezinformacije i pretnju da će protiv njih podneti tužbu, Dušan Čavić iz organizacije „Za naš kej“ odgovorio je podsećanjem na Šapićevu izjavu da je laž da je nasip brana koja štiti Beograd od poplava.
Napadnut Marko Janketić – Nakon gostovanja u emisiji „Pop Tok“ portala Nova.rs u kojoj je rekao da bi svojim ćerkama savetovao da „skupe kofere, kupe avionsku kartu i zapale odavde“, osvrćući se i na ljude koje on smatra lažnim patriotama, glumac Marko Janketić je napadnut. Javnost je to saznala od glumca Nikole Koja, dok je Janketić kazao da napad nije prijavio, jer je „odrastao na ulici pa poštuje pravilo da ne drukaš“, ali i dodao da je pogrešio „zato što mora da se stvori svest o opštoj sigurnosti, o sigurnosti svih nas“.
Maj
Masovno ubistvo u „Ribnikaru“ – Maloletni K.K. je 3. maja u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu ubio 10 osoba – devetoro dece i čuvara – i ranio šest, od kojih petoro dece. Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu podiglo je početkom oktobra optužnicu protiv roditelja maloletnika, ali i predsednika i instruktora streljačkog kluba u kome su trenirali pucanje. Tužilaštvo je za oca zatražilo 12 godina zatvora, a za majku, čiji je DNK pronađen na metku, dve godine i šest meseci. Za predsednika streljačkog kluba i instruktora VJT je zatraženo po tri godine zatvora. Uporedo sa tim, vodi se i parnični postupak po privatnoj tužbi 27 porodica. Dečak K.K. nije krivično odgovoran, jer je u momentu kada je počinio masovno ubistvo imao 13 godina. Trenutno je smešten u Psihijatrijsku kliniku za decu i omladinu u Beogradu.
Masovno ubistvo u okolini Mladenovca – Manje od 48 sati nakon masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, desio se novi masakr, ovog puta u Malom Orašju i Duboni, na oko 60 kilometara od Beograda. U noći između 4. i 5. maja ubijeno je osam, a ranjeno 12 ljudi. Više javno tužilaštvo u Smederevu podiglo je 18. oktobra optužnicu protiv osumnjičenog 21-godišnjeg Uroša B, a terete se i njegov otac, ujak i brat od ujaka iz Kragujevca. Tužilaštvo traži maksimalnu kaznu od 20 godina za napadača i njegovog oca, dok se za ujaka i brata od ujaka predlaže kazna od po šest godina zatvora. Predsednik Srbije je nakon masovnih ubistava početkom maja „predložio mere čija primena je hitno započeta“, među kojima je akcija predaje nelegalnog naoružanja, uz pooštravanje kontrole svih koji poseduju legalno oružje. Predloženo je i smanjenje krivično-pravne odgovornosti počinilaca krivičnog dela sa 14 na 12 godina starosti, a naloženo je zapošljavanje još 1.200 policajaca „s primarnim ciljem pružanja bezbedbnosti u svim školama u Srbiji“.
„Srbija protiv nasilja“ – Nakon dva masovna zločina građani su u velikom broju izašli na ulice Beograda i Novog Sada 8. maja, zahtevajući ostavke odgovornih, uz poruku da će, u protivnom, cela Srbija stati. Izneti su zahtevi da se zakaže hitna sednice Skupštine Srbije, ostavka ministra prosvete Branka Ružića, ostavka ministra policije Bratislava Gašića, direktora BIA Aleksandra Vulina, smena Regulatornog tela za elektronske medije (REM), gašenje tabloida koji, prema navodima organizatora, propagiraju nasilje i krše novinarski kodeks, kao i oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi. Novi protesti organizovani su 12, 19. i 27. maja i na njima se okupilo više desetina hiljada građana tražeći ispunjenje svih zahteva, od kojih su ostvarena samo dva – zakazivanje sednice Skupštine Srbije i ostavka ministra prosvete. Ružić je 7. maja podneo ostavku na funkciju ministra prosvete, a ubrzo je imenovan za savetnika prvog potpredsednika Vlade Srbije Ivice Dačića. Protesti su organizovani u više gradova Srbije. Nakon skupa 8. maja uhapšen je vlasnik i glavni urednik magazina „Tabloid“ Milovan Brkić, uz optužbu da je, „u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja Republike Srbije, pozvao da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi i njihovi predstavnici, odnosno Narodna skupština i predsednik Srbije Aleksandar Vučić“. On je presudom Višeg suda u Beogradu od 11. jula osuđen na kaznu zatvora od jedne godine i dva meseca, ali je 13. septembra Apelacioni sud u Beogradu doneo odluku kojom mu je pritvor zamenjen „merom zabrane napuštanja stana, uz elektronski nadzor“.
„Srbija nade“ -Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će 26. maja organizovati „najveći skup ikada održan u Srbiji“, jer su, kazao je, protesti bili pokušaj zloupotrebe tuge i pokušaj „uništenja svega srpskog“, odnosno vitalnog nacionalnog interesa. „Iz raznih službi mi dolaze podaci, kažu nam naše sestrinske službe sa Istoka ovo su pokušaji obojenih revolucija“, istakao je. Na mitingu „Srbija nade“, koji je vlast organizovala u Beogradu 26. maja, Vučić je na razgovor i dijalog pozvao i one političare o kojima „misli sve najgore“. Tada je poručio i da se poslednji put obraća kao predsednik SNS.
Povlačenje Vučića – Na vanrednoj Skupštini SNS Aleksandar Vučić se povukao sa mesta predsednika te stranke, a na tu funkciju izabran je Miloš Vučević. On je zahvalio dosadašnjem predsedniku na, kako je rekao, 11 godina sjajnog vođenja stranke i borbe za Srbiju i SNS kao motor razvoja Srbije. Inače, Vučić je godinama, od 2017. nakon pobede na predsedničkim izborima, najavljivao skori odlazak sa najviše stranačke funkcije.
Jun
Nastavak protesta – Protesti „Srbija protiv nasilja“, na kojima se okupljao veliki broj građana, nastavljeni su i tokom juna, ali i narednih meseci sa manjim brojem učesnika, sve do 4. novembra kada je održan poslednji protest u „ovom formatu“. „Izborili smo se za vanredne izbore, proevropska opozicija se ujedinila na jednoj listi. Nemojte da prespavate 17. decembar“, poručio je građanima moderator skupova Smiljan Banjac.
Prigožinov „Marš za pravdu“ – Vođa ruske privatne vojske „Vagner” Jevgenij Prigožin pokrenuo je 23. juna „Marš za pravdu“ protiv ruskih vojnih lidera, nakon što je ruska vojska navodno gađala „Vagnerove“ trupe u Ukrajini. „Vagner“ je zauzeo Rostov i marširao 200 kilometara do Moskve, da bi za manje od 24 sata naglo prekinuo pobunu. Kao rezultat sporazuma između Prigožina i Kremlja, njemu i njegovim vojnicima dozvoljeno je da odu u Belorusiju kako bi izbegli progon. Nakon dva meseca saopšteno je da je Prigožin poginuo u avionskoj nesreći. Kremlj je kao „apsolutnu laž“ odbacio izjave određenih zapadnih političara i komentatora da je Putin naredio ubistvo Prigožina iz osvete za pobunu.
Hapšenje zbog lutke – Novinar iz Beograda Boško Savković osuđen je uslovno i pušten na slobodu nakon što je 4. juna uhapšen pod sumnjom da je na građanskom protestu u Beogradu nosio lutku sa likom predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da su Boško S. (60) i tužilaštvo zaključili sporazum o priznanju krivičnog dela „pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“, a u skladu sa tim mu je izrečena uslovna osuda i pušten je na slobodu. Navodi se da je sporazum, nakon održanog ročišta, presudom potvrdio Viši sud u Beogradu i Savkoviću izrekao uslovnu osudu na kaznu zatvora od šest meseci.
Targetiranje glumaca – Udruženje dramskih umetnika Srbije saopštilo je 13. juna da od nadležnih institucija zahteva da hitno reaguju povodom pretnji upućenih glumcima i spotova u kojima je 46 glumaca „targetirano kao rušitelji države i ustavnog poretka“. Kako je istaknuto, glumcima koji su podržali proteste „Srbija protiv nasilja“ stizale su uvrede i pretnje na društvenim mrežama, a uvrede su im javno upućivali i predstavnici vladajuće većine. U dopisu upućenom premijerki Ani Brnabić, predsedniku parlamenta Vladimiru Orliću, ministarki kulture Maji Gojković i ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću, UDUS je zatražio da otkriju „idejne tvorce“ kampanje protiv glumaca i da se osobe koje stoje iza pretnji privedu pravdi.
Jul
Anketni odbor – Anketni odbor koji je trebalo da se bavi utvrđivanjem činjenica i okolnosti koje su dovele do dva masovna ubistva u Srbiji početkom maja formiran je 18. jula u Skupštini Srbije. Za predsednicu je izabrana šefica poslaničke grupe „Ujedinjeni“ Marinika Tepić. Za njen izbor glasalo je 16 poslanika, među kojima i poslanici SNS, a za njenu zamenicu izabrana je poslanica naprednjaka Biljana Pantić Pilja. Tepić je izjavila da Anketni odbor ima 30 dana za rad, navodeći da će, između ostalih, pozvati predstavnike policije na najvišem nivou, kao i predstavnike Višeg javnog tužilaštva. Međutim, Skupština Srbije ubrzo je saopštila da obustavlja rad Anketnog odbora nakon molbe punomoćnika porodica žrtava zločina u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Istaknuto je da je parlament primio molbu za obustavljanje „bilo kakvog postupanja i rada“ skupštinskog Anketnog odbora dok se ne okonča krivični postupak pred tužilaštvom i sudom.
Ekspo 2027 – Srbija je dobila organizaciju specijalizovane izložbe „Beograd EXPO 2027“, koja će se održati pod nazivom „Igrajmo za čovečanstvo: Sport i muzika za sve“. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da će se u Srbiji za tri godine živeti u potpuno promenjenoj zemlji i da će sve što će biti urađeno za Ekspo 2027 i uloženo u ostale projekte koji se planiraju vredeti više od 12 milijardi evra. On je predstavio „Projekte u prostornom planu područja posebne namene“, u okviru kojih se nalaze linijska infrastruktura, nacionalni fudbalski stadion, objekti budućeg Sajma i izložbe Ekspo 2027. Dodao je da će za Ekspo 2027. biti donet lex specialis (poseban zakon) koji neće obuhvatati ubrzanu eksproprijaciju. Opoziciona stranka „Zajedno“ istakla je da vlast namerno ne govori da ovo nije Svetska izložba EXPO i da će se ona održati 2025. u Osaki, u Japanu. „Neće Beograd biti domaćin baš tog pravog velikog EXPO-a, već nešto manjeg, tačnije Međunarodne specijalizovane izložbe EXPO 2027“, napomenuli su.
Martinović vređao poslanike – Ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović je u Skupštini Srbije 4. jula uputio pitanje poslanicima koliko imaju dece i ocenio da oni koji nemaju dece „već hrane kučiće i mačiće i ribice“ nemaju pravo da „drže lekcije o deci“. Tek kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je „izrazio ogorčenje“ zbog obraćanja Martinovića, „bez obzira koliko je bio pritisnut“, i istakao da će se ministar zbog svoje izjave „svakako izviniti“, on je to i učinio. Martinović je u saopštenju naveo da se izvinjava i predsedniku Srbije i Vladi Srbije „zbog neprijatnosti“ koju su imali zbog njegovog govora.
Dodela nagrade „Vitez poziva“ Katarini Petrović / Foto: FoNet, Ana Paunković
Hapšenje Katarine Petrović – Policajka Katarina Petrović iz Valjeva uhapšena je nakon što je narodnoj poslanici opozicije Mariniki Tepić dostavila dokument, policijski izveštaj o saobraćajnoj nesreći u kojoj je učestvovao kum predsednika Srbije. Kako se navodi, Nikola Petrović, nekadašnji generalni direktor Javnog preduzeća „Elektromreža Srbije“, izazvao je 6. marta, „pod dejstvom kokaina i alkohola“, saobraćajnu nesreću na Dedinju. Dodaje se da se, upravljajući vozilom marke „mercedes meklaren“, zakucao u ogradu u Užičkoj ulici kod broja 46 i tom prilikom oborio tri stuba i udario u auto marke „opel korsa“, a u sudaru su povređene dve žene. Poslanica Tepić je 18. juna na društvenim mrežama objavila dokument, a ubrzo nakon toga, kako piše NIN, krenula je odmazda nad Katarinom Petrović, kojoj je određen pritvor.
Svedočenje o „Jovanjici“ – U Specijalnom sudu u Beogradu nastavljeno je suđenje u predmetu „Jovanjica“, a svoj iskaz dao je načelnik operative Četvrtog odeljenja beogradske policije Dušan Mitić. On je istakao da je namera policije bilo hapšenje Bratislava Gašića, tada direktora BIA, a sada ministra policije, kao i Mirka Škera, nekadašnjeg šefa beogradskog centra BIA, jer su, rekao je, saznanja o njihovoj umešanosti u „Jovanjicu“ bila „najkvalitetnija“. Kako je kazao, načelnik Četvrtog odeljenja Slobodan Milenković tražio je od tužilaštva da se Škero i Gašić procesuiraju, a nakon toga su počeli učestali pritisci.
Sankcije Vulinu – Ministarstvo finansija SAD stavilo je 11. jula na listu sankcija direktora BIA Aleksandra Vulina. On je sankcionisan zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom. Vulin je posle nekoliko meseci, početkom novembra, podneo ostavku na funkciju direktora BIA. U pisanoj izjavi naveo je da SAD i EU „traže njegovu glavu kao preduslov za neuvođenje sankcija Srbiji“. „Nisam uzrok ucena i pritisaka na Srbiju i Srpski svet, ali neću da dozvolim da budem povod za ucene i pritiske na Srbiju i Srpski svet. Zato podnosim neopozivu ostavku na mesto direktora BIA“, naglasio je Vulin.
Kampanja „I ja sam bot“ – Kada je na društvenim mrežama objavljen navodni spisak na kojem je više od 14.000 „bot“ naloga SNS, funkcioneri i članovi te stranke pokrenuli su kampanju “I ja sam bot” u koju se uključio i sam državni vrh – predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, brojni ministri i poslanici, deleći fotografiju sa kolažem mladih, nasmejanih ljudi koji jedu sendvič, uz poruku: “Da, ja sam SNS bot. Najviše na svetu volim Srbiju i Srpsku naprednu stranku”.
Olujno nebo nad Beogradom, 19. jul / Foto: FoNet, Miodrag Miša Pejić
Superćelijske oluje – Jako nevreme u više navrata pogodilo je zemlje regiona. Za samo jedno veče odnelo je najmanje pet života i ostavilo više povređenih u četiri zemlje. Čupalo je drveće, podizalo krovove, rušilo objekte, kidalo električne vodove i zatvaralo aerodrome. Nevreme je 19. jula prošlo kroz Sloveniju, Hrvatsku, BiH i na kraju stiglo i u Srbiju. Kako se navodi, superćelijske oluje su retke, ali imaju veliku sklonost da proizvodu opasne vremenske neprilike poput snažnih i razornih vetrova, krupnog grada, a ponekad i tornada. U Bačkoj Palanci su, nakon nevremena, deda, a sedam dana kasnije i njegov unuk stradali od strujnog udara zbog problema s kablovima pod naponom, iako je problem, po tvrdnji RTS, nadležnima prijavljen 27 puta. Predsednik opštine Bačka Palanka Branislav Šušnica, koji je i šef Štaba za vanredne situacije, verbalno je napao novinarku portala BAP vesti koja ga je pitala koliko još opasnih mesta postoji u tom gradu. Zbog tragične smrti dečaka i napada na novinarku, u Bačkoj Palanci je održan protest građana na kojem je zatražena ostavka Šušnice.
Usvojen Zakon o planiranju i izgradnji – Poslanici Skupštine Srbije usvojili su predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji. Na taj Predlog bilo je mnogo kritika opozicije, koja je tvrdila da on vodi u novu pljačku javne imovine građana i da će omogućiti tajkunima da za mali novac za koje su kupili firme, postanu vlasnici zemljišta vrednog desetine milijardi evra. Dan kasnije, ukazom predsednika Srbije, Zakon je proglašen, čime je onemogućen plan opozicije da od Ustavnog suda zatraži ocenu ustavnosti tog pravnog akta. Kako se ističe, „sada i po slovu zakona investitori mogu biti oslobođeni značajnog troška, a budžet može biti oštećen i u milijardama dinara“.
Avgust
Izglasan „Novi Sad na vodi“ – Odbornici Skupštine grada Novog Sada usvojili su 1. avgusta „Predlog odluke o izradi Plana generalne regulacije prostora između primarnog odbrambenog nasipa uz kasarnu Rečne flotile i Ribarskog ostrva u Novom Sadu“, poznatijeg kao „Novi Sad na vodi“. Na protestu ispred zgrade Skupštine Novog Sada došlo je do koškanja predstavnika stranke Zajedno i skupštinskog obezbeđenja, koje nije htelo da ih pusti unutra. „Novi Sad na vodi“ trebalo bi da se izgradi narednih godina na obali Dunava, a prema tom planu deo obale biće pretvoren u stambeni kvart, a predviđa se i izgradnja mosta. Protiv izgradnje kompleksa „Novi Sad na vodi“ održano je više protesta i skupljeno više od 10.000 potpisa. Aktivisti tvrde da će izgradnjom „Novog Sada na vodi“ biti ugrožena bezbednost građana zbog pomeranja zaštitnog nasipa, kao i da će kompanija Galens „na uštrb javnog interesa prihodovati ogromna finansijska sredstva“.
Smenjeni inspektori – Inspektori Slobodan Milenković i Dušan Mitić smenjeni su sa pozicija u Odeljenju za borbu protiv droga beogradske policije, skoro četiri godine nakon što su u Srbiji otkrili plantažu marihuane „Jovanjica“, objavila je 28. avgusta Advokatska kancelarija Tomanović (AKT). U saopštenju je navedeno da su odlukom kabineta MUP oni formalno raspoređeni na druga radna mesta. Do smene je došlo desetak dana uoči planiranog svedočenja Milenkovića u slučaju „Jovanjica“.
NIN promenio vlasnika – „Ringijer Srbija d.o.o Beograd – Stari grad“, kompanija u stopostotnom vlasništvu švajcarske „Ringijer AG“, glavni akcionar medijske kuće NIN od 2009. i izdavač nedeljnika NIN, saopštio je da je preneo celokupni vlasnič
kulić Petrović. Glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk izjavio je da očekuje da taj nedeljnik nastavi rad bez ikakvog uticaja menadžmenta i vlasnika na uređivačku politiku.
Septembar
Sukob u Banjskoj – U oružanom sukobu kod sela Banjska, 24. septembra, ubijen je kosovski policajac, a nakon toga trojica naoružanih napadača, za koje je potvrđeno da su Srbi sa severa Kosova. Zaplenjen je arsenal oružja za koji je kosovska policija procenila na pet miliona evra. Nekoliko dana kasnije, potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić preuzeo je na sebe celokupnu odgovornost za ovaj događaj. „Razlog našeg vraćanja bio je da ohrabrimo srpski narod sa tog područja u pružanju otpora teroru kom je svakodnevno izložen. Obaveštavam sve dežurne progonitelje srpskog naroda, od Kurtija do mnogobrojnih inostranih pomagača, da sam lično obavio sve logističke pripreme za odbranu naroda, a ovaj čin nema veze sa mojim ranijim političkim angažmanom. O ovome nisam obaveštavao nikoga, ni vlast Srbije, niti sam od njih imao bilo kakvu pomoć, jer smo već tada imali različite stavove po pitanju otpora Kurtijevom teroru“, pročitao je saopštenje Radoičića njegov advokat. Radoičić je podneo ostavku na stranačku funkciju, a nakon što je proveo u pritivoru manje od 24 sata, pušten je na slobodu. Viši sud u Beogradu zabranio mu je napuštanje teritorije Srbije i odlazak na Kosovo. EU i zapadne zemlje oštro su osudile napad u Banjskoj i zatražile da se napadači pronađu i izvedu pred lice pravde. Vlada Srbije proglasila je 27. septembar za Dan žalosti „povodom tragičnih događaja na Kosovu i Metohiji“. „Vlada Srbije moli sve medije i organizatore javnih manifestacija da u sredu, 27. septembra, prilagode svoj program Danu žalosti i na taj način odaju poštu nastradalima na Kosovu i Metohiji“, navedeno je u saopštenju.
Protest u Skupštini – Nakon što što vlast ni četiri meseca od dve tragedije nije ispunila zahteve protesta „Srbija protiv nasilja“, deo parlamentarne opozicije opstruisao je rad na vanrednoj sednici Skupštine Srbije na kojoj se, između ostalog, razmatrao i rebalans budžeta i izjašnjavalo o novom ministru privrede Slobodanu Cvetkoviću. Opozicioni poslanici su bukom i pištaljkama ometali govore premijerke i nekoliko poslanika, a ispred njih stajalo je obezbeđenje koje im nije dozvoljavalo da priđu klupama u kojima su sedeli članovi Vlade. Opozicija je saopštila da traži raspisivanje parlamentarnih i beogradskih izbora i najavila nove akcije dok se predsednik Srbije ne izjasni o datumu izbora. „Danas su po prvi put predstavnici Vlade Srbije ulazili u parlament sa naoružanim obezbeđenjem i to je nešto što se nikada do sada nije desilo u Skupštini Srbije“, rekao je Pavle Grbović, poslanik „Pravac Evropa“, dodajući da su ispred Skupštine bili predstavnici Vojske, a u sali 18 pripadnika obezbeđenja koji su sprečavali kretanje poslanika opozicije.
Svedočenje policajca Isakova – Policajac Milan Isakov, koji se u novembru 2019. kada je uhapšen Predrag Koluvija, prvooptuženi u slučaju „Jovanjica“, nalazio u automobilu sa šefom Slobodanom Milenkovićem, svedočio je u Specijalnom sudu. Kazao je da policajci zbog svog profesionalnog rada i dalje trpe pritiske, da su na „Jovanjici“ otkrili pravu fabriku droge, zbog čega je kasnije, po nalogu Višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića, uhapšen, Protiv njega je Više javno tužilaštvo podnelo optužni predlog zbog sumnje da je, sa još dvojicom saučesnika, 28. septembra 2022. zloupotrebio službeni položaj inspektora Odeljenja za borbu protiv droga Uprave kriminalističke policije Policijske uprave za Grad Beograd, da je pribavio korist i da su tukli dvojicu mladića, od kojih je jedan zadobio tešku telesnu povredu. A smenjenom načelniku Slobodanu Milenkoviću, pisao je NIN, nuđen je novac i napredak u karijeri ako pristane na dogovor kako da postupa u predmetu „Jovanjica“. On je to, kako se ističe, odbio, o čemu je sačinio službenu belešku. U njoj je naveo da su mu advokat Predraga Koluvije Vladimir Đukanović i vlasnik tabloida „Objektiv“ Aleksandar Papić preko posrednika poslali poruku da navodno pregovaraju u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Advokat Đukanović izjavio je da se nikada nije sreo s inspektorom Milenkovićem i da je, kako je rekao, notorna laž da mu je nudio mito kako bi se zataškao „slučaj Jovanjica“.
Doček sportista – Košarkaška reprezentacija Srbije 10. septembra osvojila je drugo mesto na Svetskom prvenstvu u Manili, pošto je u finalu izgubila od Nemačke sa 77:83. Uz srebrnu medalju, Srbija je na ovom šampionatu sveta obezbedila i učešće na Olimpijskim igrama 2024. u Parizu. Ispred Skupštine grada Beograda 12. septembra organizovan je doček košarkaša, ali i najboljeg svetskog tenisera Novaka Đokovića, koji je osvojio US Open, kao i reprezentativaca u basketu, koji su po četvrti put postali prvaci Evrope. Posebne ovacije okupljenih izazvalo je pojavljivanje košarkaša Boriše Simanića, kome je, nakon zadobijene povrede tokom meča sa Portorikom, odstranjen bubreg.
Vučić i parizer – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je na sastanku u Vladi Srbije sa predstavnicima maloprodajnih lanaca dogovoreno da cene određenih namirnica budu smanjene, između ostalih i pilećeg parizera. Ta njegova izjava izazvala je brojne komentare posle kojih se odlučio da na svom Instagram profilu objavi snimak na kome u društvu ministara Siniše Malog i Tomislava Momirovića jede parizer čije pojeftinjenje je najavio.
Napad na Predraga Voštinića – Aktivista Lokalnog fronta Predrag Voštinić povređen je u Kraljevu, kada ga je sa bicikla oborio vozač automobila s novosadskim registarskim tablicama. Prema rečima Vladana Slavkovića iz Lokalnog fronta, Voštinića je sa puta, preko bankine, pokušao da izgura vozač automobila „škoda“, na izlazu iz Kraljeva ka Mrčajevcima. „Onda su se okrenuli na kružnom toku kod Tempa i krenuli ponovo ka njemu. Usporili su kad su naišli pored njega i počeli da mu dobacuju. On ih je ignorisao. Onda su pokušali da ga izguraju, ali nisu uspeli. Zatim su se okrenuli na kružnom toku, a bila su dva auta. Peđa je pokušao da pobegne na drugu stranu i ode ka Tempu, ali su ga stigli i udarili u bicikl“, kazao je Slavković. Nekoliko dana kasnije sam Voštinić je izjavio da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo da objasni po kojim ovlašćenjima ima podatke iz istrage na osnovu kojih je napad okarakterisao kao navodni pokušaj ubistva. Voštinić je ocenio da je ta Vučićeva izjava „jedna u nizu laži“.
Svedočenje Milene Radulović – Nakon ukupno devet sati ispitivanja, najpre advokata odbrane Zorana Jakovljevića, a na kraju i samog optuženog Miroslava Aleksića, glumica Milena Radulović završila je svoje svedočenje pred Višim sudom u Beogradu. Vlasnik škole glume Miroslav Mika Aleksić optužen je za ukupno devet slučajeva silovanja i polnog uznemiravanja, od čega su čak četiri bila u produženom trajanju. Njega je za seksualno zlostavljanje prvo prijavila Milena Radulović, a ubrzo se optužbama protiv njega pridružila Iva Ilinčić, a zatim i druge devojke.
„Istorijski govor“ Vučića u UN – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je na 78. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Danima ranije mediji bliski vlasti u Srbiji najavljivali su govor kao istorijski i državnički, a to je nastavljeno i nakon Vučićevog obraćanja u Njujorku. Predsednik Srbije je, između ostalog, poručio da se obraća kao predstavnik slobodne i nezavisne zemlje, koja se nalazi na putu ka EU, ali koja istovremeno, kako je rekao, „nije spremna da pogazi svoja tradicionalna prijateljstva koja je vekovima gradila“. Izjavio je da na njegov govor velike sile nisu reagovale i da od njih ne očekuje da će mu išta reći, ali da mu se javljaju „mali“ koji su srećni što je neko rekao ono što i oni misle.
Ostavke gradonačelnika – Gradonačelnik Beograda i veliki broj predsednika opština u Srbiji podneli su krajem septembra ostavke na te funkcije, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na RTS-u izjavio da bi parlamentarni, pokrajinski, beogradski izbori, ali i izboru u još nekim opštinama, mogli da se održe već od 17. decembra. Aleksandar Šapić objasnio je da je ostavku podneo kako bi počeli da se stvaraju pravni uslovi za održavanje izbora u glavnom gradu, koji bi se održali zajedno sa parlamentarnim i pokrajinskim izborima.
Oktobar
Rat Izraela i Hamasa – Pripadnici militantne grupe Hamas masovno su 7. oktobra upali u Izrael i ubili više od 1.200 ljudi, mahom civila, a oteli više od 200. Izrael je uzvratio silovitim vazdušnim i kopnenim napadima koji, kako se navodi, imaju za cilj eliminaciju Hamasa iz Pojasa Gaze. Prema podacima ministarstva zdravstva Gaze, koja je pod kontrolom Hamasa, na toj teritoriji do sada je poginulo više od 20.000, a povređeno više od 50.000 osoba.
KRIK o Vučkoviću – Visokopozicionirani pripadnik policije Nenad Vučković Vučko bio je šef huligansko-kriminalnoj grupi koju je najpre predvodio Aleksandar Stanković Sale Mutavi, a zatim Veljko Belivuk, objavio je KRIK, navodeći niz dokumenata, video i audio-zapisa do kojih su njihovi novinari došli tokom višemesečnog istraživanja. Iako je obećao da će pročitati tekst KRIK-a, Vučić nije odgovorio na pitanja novinara da li je bio upoznat sa tim da je Vučković bio koordinator grupe huligana i kriminalaca.
Imenovani članovi saveta fakulteta – Vlada Srbije je na sednici održanoj 12. oktobra imenovala članove saveta u velikom broju visokoškolskih ustanova, a Vladimir Obradović, narodni poslanik i profesor Fakulteta organizacionih nauka, među imenovanima posebno je izdvojio Novaka Nedića, Ljubišu Ristića, Maju Gojković, Jadranku Joksimović, Aju Jung, Branislava Ivkovića, Konstantina Kostjukova, Jovana Kolundžiju i Dragoslava Bokana. Studenti Filološkog fakulteta u Beogradu pokrenuli su peticiju protiv imenovanja reditelja Dragoslava Bokana za člana Saveta tog fakulteta. „Smatramo da je odluka Vlade da imenuje Dragoslava Bokana skandalozna i da taj čovek ne reflektuje na pravi način vredosti koje je potrebno promovisati među mladim ljudima“, naveli su studenti, a podršku im je uputio Pokret studenata Srbije.
„Velika petorka“ ponovo u Beogradu – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se 21. oktobra sa „velikom petorkom“, odnosno evropskim izaslanikom Miroslavom Lajčakom, američkim izaslanikom za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom i diplomatskim savetnicima lidera Francuske, Nemačke i Italije. Nakon susreta Vučić je izjavio da su razgovori bili teški i da su „pred nama važni sastanci u Briselu“.
Vučić i Kurti u Briselu – Višesatni odvojeni razgovori predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija s evropskim predstavnicima u Briselu završeni su „bez dogovora“. Šef evropske diplomatije Žozep Borelj izjavio je da dogovor nije bio moguć, jer su „preduslovi jedne strane bili neprihvatljivi za drugu“. Vlada Kosova saopštila je da je Kurti spreman da potpiše Osnovni sporazum za normalizaciju odnosa sa Srbijom postignut u februaru, ali da druga strana nije. S druge strane, Vučić je kazao da na sastancima nije bilo pitanja o potpisivanja nečeg novog i da Srbija želi da se primene svi ranije potpisani sporazumi s Prištinom. Borelj je potvrdio da je predmet razgovora bio novi predlog o statutu Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu. „Strane nisu bile spremne da se oko toga dogovore bez preduslova, koji su neprihvatljivi za drugu stranu. Na kraju zahtevamo od strana da se iskreno angažuju u procesu normalizacije“, rekao je Borelj.
Novembar
Raspisani izbori – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić raspisali su 1. novembra vanredne parlamentarne i izbore u 65 gradova i opština, uključujući i Beograd za 17. decembar, zajedno sa pokrajinskim izborima. Raspisivanjem izbora, predsednik Srbije raspustio je Skupštinu Srbiju koja je izabrana 3. aprila 2022. i koja nije radila ni pola svog četvorogodišnjeg mandata. U kratkom obraćanju predsednik Srbije poželeo je građanima „srećne izbore“, strankama „dobar izborni rezultat“ i rekao da želi da kampanja i izbori prođu na „demokratski i civilizovan način“.
„ProGlas“ – Grupa intelektualaca i istaknutih ličnosti iz nauke, kulture, obrazovanja, medija, pravosuđa, predstavila je „ProGlas“, u cilju, kako je saopšteno, ohrabrivanja građana da se aktiviraju, izađu na izbore i povrate svoj suverenitet. Profesor Vladimir Kostić, donedavni predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, rekao je da je u pitanju otvoreni tekst koji može da se dopunjava i iz njega izbacuju delovi. Prema Kostićevim rečima, potpisnici „ProGlasa“ predstavljaju grupu zabrinutih građana, bez formalne i neformalne hijerarhije, i bez ličnih političkih ambicija i ciljeva. Glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić kazao je da kada država izgubi bitku s vlastodršcima, društvo postaje zverinjak. Do sada je „ProGlas“ potpisalo skoro 200.000 građana.
Poljoprivrednici blokirali put Kovin-Bavanište-Pančevo / Foto: FoNet, Marko Dragoslavić
Protest poljoprivrednika – Zemljoradnici u Srbiji započeli su 13. novembra protest, tražeći gorivo za agrar bez akciza, koje sada čine više od polovine njegove cene, subvencije po hektaru obradive zemlje od 300 evra i povećanje cena žitarica i drugih poljoprivrednih kultura. Zahtevaju i da se cene poljoprivrednih proizvoda formiraju po tržišnom principu, bez intervencija države, povećanje premija za mleko i podsticaje od 340 evra po kravi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 16. novembra ove proteste okarakterisao kao „politički motivisane“ i rekao da poljoprivrednici u svojim zahtevima traže stvari koje „nije moguće ispuniti“. Poljoprivrednici tvrde da njihov dogovor sa Vladom iz maja, kada su takođe protestovali, nije ispunjen. A 13. novembra kuća jednog od organizatora protesta, Jovana Jovanova, u Bavaništu kod Kovina bila je blokirana tokom celog dana. Pred vrata su mu došli lokalni naprednjaci, među kojima i opštinski funkcioneri i direktor Hitne pomoći. Oglušili su se čak i o njegove molbe da oslobode prolaz bolesnoj deci iz kuće. A onda su ostali poljoprivrednici iz Bavaništa traktorima blokirali automobile naprednjaka, naterali ih da se povuku, a zatim, u toku noći, i da se izvine porodici Jovanov. Sastanak sa poljoprivrednicima koji su premijerka Ana Brnabić i ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković iznenada zakazale u Vladi Srbije dan pred izbore 17. decembra završen je, prema rečima učesnika, bez dogovora.
Protest poštara – Više hiljada zaposlenih u Pošti Srbije, prema procenama radnika, ušlo je u obustavu rada nezadovoljni platama i odnosom rukovodstva. Obustava rada počela je 24. oktobra u Novom Sadu, a zatim se proširila po celoj Srbiji. Vlada Srbije saopštila je 15. novembra da je sa predstavnicima radnika Pošte Srbije postignut dogovor. Deo radnika je to, međutim demantovao. Poštare koji nisu prihvatili ponudu Vlade predednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je da su „politički organizovani“. Izjavio je da su „morali ranije da budu rešeni“ problemi zbog kojih je došlo do obustave rada u Pošti Srbije i da će zato „morati da bude mnogo promena“. Prvobitni zahtevi zaposlenih bili su 30 odsto veće plate, zapošljavanje većeg broja radnika, kao i primanje u stalni radni odnos onih koji su zaposleni na određeno vreme. Vlada je ponudila isplatu jednokratne pomoći svim radnicima, izuzev rukovodstvu, od oko 170 evra, a dogovoreno je povećanje plata od 1. novembra svim zaposlenima u tehnologiji, u iznosu od 10 odsto. Dodatno povećanje od 10 odsto biće 1. januara. Poštar i aktivni učesnik štrajka Stefan Mitrović izrazio je nezadovoljstvo rezultatima postignutim u pregovorima sa preduzećem, ističući da on i njegove kolege nisu dobili pravično povećanje.
CINS o kol centru SNS – Istraživanje CINS-a pokazalo je da je SNS organizovala i plaćala ljude koji rade u kol centru, iz koga više od 100 ljudi svakodnevno poziva građane i pita ih da li će glasati za SNS na predstojećim izborima. Organizatorka posla je novinarki CINS-a kao uslov za rad u kol centru tražila da se izjasni da li će glasati za SNS, kao i da na dan izbora fotografiše svoj glasački listić i pošalje joj ga. Predsednik Srbije je najpre izjavio da ne vidi u čemu je problem, a potom na Instagramu objavio svoju fotografiju na kojoj sedi u kol centru SNS, uz tekst da je posetio „jednu veoma, veoma tajnu lokaciju”.
Snimak poslanika Miketića – Na društvenim mrežama objavljen je intimni video snimak opozicionog političara i narodnog poslanika Đorđa Miketića, koga je prethodno predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao „ljudskom sramotom“, insinuirajući da „zna nešto“ o njemu. Miketić je potvrdio autentičnost snimka, uz napomenu da je „očigledno ukraden“ iz njegovog stana pre skoro dve godine, kada mu je obijen stan i kada su mu ukradeni stari hard diskovi i mobilni telefoni. Kako je kazao, policija je tada izvršila uviđaj, ali nakon toga nije dobio nikakvu informaciju o tom događaju. Snimak sa Miketićem emitovan je i u Jutarnjem programu TV Pink. Nakon svega, Miketić, koji je i kandidat za odbornika u Skupštini Beograda na listi „Srbija protiv nasilja“, povukao se iz predizborne kampanje.
BIRN o fantomskim organizacijama – Mreža fantomskih organizacija lažirala je izveštaje i izvlačila milione iz budžeta na javnim konkursima namenjen mladima, porodicama i ženama, a u finansiranju ove grupe godinama je učestvovala bliska saradnica Aleksandra Šapića Aleksandra Čamagić, objavio je BIRN u svom istraživanju. Na osnovu dokumentacije iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, koju su analizirale Građanske inicijative, i nekoliko stotina dokumenata iz Uprave za trezor, Agencije za privredne registre, konkursa lokalnih samouprava i razgovora sa akterima, istraživanje BIRN-a je, kako se navodi, pokazalo da veliki deo obuka i predavanja za koje je ovaj novac bio namenjen nikada nije održan, a deo koji jeste – održale su same škole i lokalne kancelarije za mlade – besplatno. „Milioni evra su se tako, umesto za podršku mladima, ženama i za sprečavanje nasilja, slili na račune članova porodica, komšija, prijatelja i poznanika ljudi iz ove mreže, i to preko agencija koje su u tu svrhu osnovane“, naveo je BIRN.
Decembar
“Marš za Sajam” – Na poziv pokreta „Kreni-promeni“ organizovan je protest pod nazivom “Marš za Sajam” zbog namera vlasti da za potrebe projekta „Expo 2027“ ruši i izmesti deo kompleksa Beogradskog sajma. Urbanistički projekat za Beogradski sajam predviđa da se prepolovi površina zaštićenih parcela na kojima se nalazi spomenik kulture Hala 1 Beogradskog sajma kao i Hale 2 i 4. Time bi se omogućilo delom rušenje, a delom izmeštanje Beogradskog sajma, kao i širenje projekta „Beograda na vodi“, u okviru projekta „Expo 2027“. Glumica Anita Mančić rekla je da je okupljanje „prvi korak u odbrani Beograda od rušenja“. Urbanistički kompleks Beogradskog sajma do 2009. imao je status spomenika kulture, a nakon toga taj status zadržala je samo Hala 1. Upravo taj podatak aktuelna vlast koristi kao odgovor na brojne kritike o planu rušenja i izmeštanja Sajma.
RKS tablice – Od 1. januara 2024. vozila sa kosovskim RKS tablicama moći će slobodno da se kreću teritorijom cele Srbije, bez nalepnica, odlučila je Vlada Srbije. „Vlada Srbija donela je odluku da se omogući sloboda kretanja svim vozilima sa Kosova i Metohije“, izjavio je 25. decembra direktor Kancelarije za KiM Petar Petković. Odluka će se primenjivati od 1. januara, a Petković je kazao da su na ovaj način „zaštitili prava našeg naroda na KiM i omogućili slobodu kretanja“. Naglasio je da će na svim graničnim i administrativnim prelazima biti postavljen disklejmer. „Nismo prešli crvene linije u očuvanju nacionalnog integriteta i suvereniteta“, kazao je Petković. Kako se podseća, prelepljivanje belim nalepnicama simbola Srbije, odnosno Kosova, bio je deo privremenog dogovora koji su Beograd i Priština postigli 30. septembra 2021. uz posredstvo EU, kako bi se deeskalirala situacija na severu Kosova. Većinsko srpsko stanovništvo na severu Kosova je dve nedelje pre potpisivanja tog sporazuma držalo u blokadi puteve koji vode do prelaza Jarinje i Brnjak, zbog odluke Vlade Kosova da Srbiji uvede recipročne mere oko registarskih tablica. Spor oko tablica, odnosno odluka prištinskih vlasti da potpuno ukinu srpske i statusno neutralne tablice za vozila sa Kosova i tako natera Srbe da preregistruju vozila na kosovske tablice, bila je povod da Srbi u novembru 2022. napuste policiju i druge institucije u kojima su bili integrisani.
Protest roditelja – Roditelji đaka koji su 3. maja ubijeni u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, kao i roditelji pojedine dece koja i dalje pohađaju tu školu, u više navrata protestovali su ispred te ustanove i ponovili zahtev za formiranje memorijalnog centra u znak sećanja na ubijenu decu i radnika obezbeđenja. Roditelji su prefarbali natpis “škola” na asfaltu ispred ulaza u „Ribnikar“. Zahtev za formiranje memorijalnog centra izašao je u prvi plan 29. novembra, kada su roditelji dece iz „Ribnikara“, građani i predstavnici civilnog društva i institucija, osim skupa ispred škole, organizovali i protestnu šetnju do zgrade Vlade Srbije gde su ostavili poruku da „3. maj i dalje traje“. Naglasili su da žele bezbednost dece u svim školama. „Država od 3. maja nije uradila ništa za bezbednost dece i dalje ne reaguje na apele roditelja. Zahtevamo jasne i nedvosmislene odluke“, poručili su. A u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, potvrđeno je „Danasu“, „protiv načelnika beogradske policije Veselina Milića podneta je krivična prijava od punomoćnika oštećenih zbog toga što je na konferenciji za novinare 3. maja pokazao spisak potencijalnih žrtava maloletnog K. K.“.
Šapić vređao Čavića – Kandidat za gradonačelnika Beograda i potpredsednik SNS vređao je na novobeogradskom Savskom keju autora emisije „Marka žvaka“ Dušana Čavića koji ga je upitao „gde je pred ‘Ribnikarom’ da se pokloni senima mrtve dece“. „Izuzetno sam birao reči, da nisam bilo bi desetostruko gore“, izjavio je potom Šapić za „Insajder“, dok je Čavić kazao da „nema pomeranja pred ovakvim kandidatom za gradonačelnika“.
Potpunuo „Kartel“ – Splav „Kartel“ na Savskom keju u Beogradu počeo je da tone 24. decembra posle ponoći, dok je na njemu bio veliki broj ljudi. Sve raspoložive jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a spasavale su ljude koji su se zatekli na splavu, a evakuisano je oko 30 osoba. Kako se navodi, Hitna pomoć je zbrinula 10 maloletnika, a dvoje 17-godišnjaka prevezeno je na VMA. Nije bilo teže povređenih. U Hitnoj pomoći su kazali da je sve počelo dojavom o tuči na splavu. Prema rečima dežurnog lekara, veliki broj mladih bio je u alkoholisanom stanju. „Blic“ je pisao da je prema preliminarnim rezultatima splav počeo da tone zbog iznenadnog i naglog neravnomernog opterećenja, s obzirom na to da su prisutni odjednom prešli na jednu stranu splava kada je izbila tuča. Iznenadno i naglo neravnomerno opterećenje, uz visok vodostaj, uticali su na pucanje mosta i potapanje splava, a plutajuća dozvola splava važila do 12. avgusta 2022. godine. Vlasnik splava i još tri odgovorne osobe uhapšeni su i određeno im je zadržavanje od 48 sati zbog sumnje da se „u njihovim radnjama stiču elementi krivičnog dela Izazivanje opšte opasnosti“.
Izbori – Građani Srbije glasali su 17. decembra na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u 65 gradova i opština, uključujući Beograd. Prema podacima Republičke izborne komisije, na parlamentarnim izborima najveći procenat glasova (46,74 odsto) osvojila je lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, na drugom mestu je lista „Srbija protiv nasilja“ (23,66), dok je na beogradskim izborima, prema rezulatima GIK-a, ta razlika manja – „Aleksandar Vučić – Beograd ne sme da stane“ osvojila je 49 mandata, a „Srbija protiv nasilja“ 43. Međutim, posmatračka misija Crte ocenila je da rezultati beogradskih izbora ne odražavaju slobodnu volju birača, zbog obima i vrste izbornih zloupotreba tokom glasanja. Crta je objavila i da je na dan održavanja izbora u Srbiji došlo do organizovanih migracija koje su uticale na ishod beogradskih izbora. Sumnje u regularnost izbora iskazala je i OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), koja je 18. decembra saopštila da su izbore obeležile ozbiljne neregularnosti, zloupotreba javnih sredstava, medijska dominacija predsednika države Aleksandra Vučića, negativna kampanja i širenje straha.
Protest ispred Skupštine grada Beograda / Foto: FoNet, Marko Dragoslavić
Protesti posle izbora – Već dan nakon održanih izbora građani su se, na poziv izborne liste „Srbija protiv nasilja“, okupili ispred zgrade Republičke izborne komisije (RIK), a Marinika Tepić stupila je u štrajk glađu, zahtevajući poništavanje izbora. Njoj su se 21. decembra priključile još dve članice koalicije „Srbija protiv nasilja“ Jelena Milošević i Danijela Grujić, a potom i Branko Miljuš, Janko Veselinović i Željko Veselinović. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 21. decembra da su izbori „bili do sada najčistiji i najpošteniji“. Na protestu organizovanom ispred Skupštine grada Beograda 24. decembra deo maskiranih ljudi gađao je gradsku kuću, dok je policija koja je bila unutar zgrade na njih bacala suzavac i biber sprej. Uprava policije saopštila je da je tokom incidenata „procesuirala 38 lica“, od kojih najviše zbog krivičnog dela pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja i nasilničko ponašanje na javnom skupu. A 30. decembra, u organizaciji „ProGlasa“, na Terazijima je organizovan protest na kome se, prema proceni Arhiva javnih skupova, okupilo oko 17.000 građana.
Naslovna fotografija: Fonet, Marko Dragoslavić
