Zvanično u Srbiji radi oko 17.500 stranaca a njihov položaj bi mogao da bude još lošiji

Strani radnici angažovani na građevinskim i infrastrukturnim projektima u Srbiji su u više navrata protestovali zbog lošeg položaja. Dalja liberalizacija radnog zakonodavstva bi mogla da dovede do još veće eksploatacije stranaca.

Izuzetno loši radni i životni uslovi sa kojima su se suočili radnici iz Vijetnama angažovani na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu ponovo su, makar na kratko, aktuelizovali pitanje radnih prava i položaja stranih ali i domaćih radnika i radnica. I dok se medijska pažnja polako stišava, organizacije civilnog društva nastavljaju da prikupljaju pomoć za vijetnamske radnike i prate proces rešavanja problema.

Institucije su reagovale sporo i izuzetno blago. A najviši predstavnici vlasti su ceo slučaj pokušali da predstave kao napad na ekonosmki razvoj zemlje i kineske investitore.

Kako su za Mašinu rekli iz Nacionalne službe za zapošljavanje, tokom 2021. godine do sredine novembra je izdato ukupno 20.014 radnih dozvola, dok je ukupan broj još uvek aktivnih dozvola, čiji su zahtevi podneti i prošle godine je 17.469.

Nema sumnje da među svim ovim radnicima i radnicama ima onih koji se ne bi požalili na svoj položaj, svakako je veliki broj njih angažovan na građevinskim i infrastrukturnim radovima u Srbiji, odnosno predstavljaju niskokvalifikovanu radnu snagu koju poslodavci plaćaju i manje od domaćih radnika.

Više slučajeva nezadovoljstva stranih radnika

Slučaj čak 500 radnika iz Vijetnama koji su se požalili na loše radne i životne uslove je svakako izazvao najviše pažnje javnosti, međutim to nije prvi put da strani radnici protestuju zbog lošeg položaja.

Početkom 2020. godine Istinomer je pisao o oko 70 radnika iz Indije angažovanih na izgradnji vijadukta „Čortanovci“ koji su danima štrajkovali zbog loših uslova rada i kašnjenja plata.

Sredinom avgusta 2020. godine oko 40 radnika iz Indije je zbog neisplaćenih zarada i nemogućnosti da se vrate u svoju domovinu protestovalo u centru Kraljeva. U oba slučaja se kao poslodavac pominjalo građevinsko preduzeće „Nikolić“, a za rešavanje problema radnika su se angažovali organizacija ASTRA i lokalni i međunarodni građevinski sindikati.

Državne institucije nisu puno učinile, a kako saznajemo od naših izvora iz Međunarodne federacije građevinaca, indijskim radnicima koji su protestovali u Kraljevu nisu bili pokriveni celokupni troškovi za povratak kući, a nekima još uvek nisu isplaćene sve zarade.

U martu ove godine su zbog neisplaćenih zarada protestovali i radnici iz Turske koji rade na izgradnji Beograda na vodi. Brzom reakcijom policije i menadžmenta firmi preko kojih su angažovani oni su sklonjeni od javnosti.

Udruženja A 11 i ASTRA koja su napravila obiman izvežtaj o položaju vijetnamskih radnika u Zrenjaninu otvorila su sumnju da se radi i o potencijalnom slučaju trgovine ljudima zarad radne eksploatacije. Ove organizacije sumnjaju da različiti akteri, a pre svega agencije za zapošljavanje iz zemalja iz kojih dolaze radnici, koriste loš materijalni položaj ljudi kako bi ih privukli, zatim uzeli od njih novac za usluge posredovanja što radnike često stavlja u dugove, a potom ih i poslali na neizvestan rad i prekinuli kontakt sa njima.

Oglasi za posao u Srbiji se mogu naći na društvenim mrežama, a ovo je samo jedan od njih, iza kojeg stoji, kako nam kaže naš izvor iz sindikalnog pokreta, neregistrovana agencija za zapošljavanje iz Indije.

Ni jedan od ovih slučajeva nije imao svoj sudski epilog, odnosno poslodavci ostaju nekažnjeni, što je prema Jasminu Redžepoviću iz Međunarodne federacije građevinaca jedan od osnovnih razloga za ponavljanje obrazaca ukidanja radnih i ljudskih prava radnicima.

Novi zakoni ne obećavaju promenu na bolje

Dalju liberalizaciju tržišta rada, pa tako i angažovanja stranih radnika i radnica, mogao bi da omogući Zakon o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla, o čemu smo pisali na Mašini.

Iako je ovaj zakonski predlog naišao na oštra protivljenja sindikata i stručnjaka za radno pravo ipak je prošao javnu raspravu i čeka se na njegovo pojavljivanje pred poslanicima u parlamentu. Protivnici ovog zakona su isticali da on dodatno narušava radna prava i sigurnost radnika i radnica a posebno ugroženi bi mogli da budu upravo strani radnici koje će poslodavci prema ovom zakonskom predlogu moći lakše i brže da angažuju „bez obaveze pribavljanja dozvole za rad stranaca u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad stranaca“ kako stoji u predlogu Zakona.

Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović je rekao da je to „najskandaloznije rešenje u nacrtu“.

„Time se ozakonjuje sistem rada na crno stranaca iz 95 zemalja iz kojih je moguće ući u Srbiju bez vize, a među kojima su i destinacije sa kojih tradicionalno dolaze radnici-imigranti (kao što su Indija i Turska). Rad na crno ovih lica je prisutan u ogromnoj meri u poslednje vreme, o čemu nas je izvestila i inspekcija rada u više navrata“, rekao je Reljanović za Mašinu.

Prema njegovim rečima time bi se, ukoliko imamo u vidu da su stranci uglavnom zaticani bez radne dozvole na poslovima građevine, i to na infrastrukturnim objektima, praktično ozakonile nezakonite prakse koja su do sada postojale.

I predstavnici građevinskih sindikata sa kojima smo razgovarali o ovom Zakonu smatraju da bi on samo narušio radna prava kako domaćih tako i stranih radnika. Oni su izneli i sumnje da je čak i cilj države da donese ovaj Zakon kako bi omogućila lakše angažovanje stranaca na velikom broju infrastrukturnih projekata.

Za sada, ni postojeći zakoni ne garantuju puno prava i zaštite ni domaćim ni stranim radnicima, s tim da su gostujući radnici često u težem položaju pošto se nalaze daleko od svojih domova u nepoznatoj sredini. Ono što im ostaje ukoliko se nađu u nezavidnom položaju je da se nadaju pomoći lokalnih organizacija civilnog društva i ponekog sindikata.

M.M

https://www.masina.rs/