EU je prokleti izbor, a Kosovo i Metohija Bogom blagosloven

7
126

“Da li smo dostojni istorije naše? Da li nas je zahvatila zapadnjačka reka? Da li nam se                                                                                                     duše opasnosti plaše?“’

Kao nikada u svojoj velikoj, bogatoj i časnoj istoriji u ovom vremenu smo kao narod duhovno i moralno pali toliko, da smo skoro dosegli tačku sa koje povratka nema. Posle višedecenijskog trovanja raznim satanističkim ideologijama (komunizam, humaninizam, ekumenizam, globalizam…) postali smo ravnodušni, bezoćajni i nezainteresovani za bilo šta od egzistencijalnog značaja i više ne razmišljamo glavom, nego onako kako nam nameću gospodari Novog svetskog poredka.

Kao posledica takvog stanja, srbski narod se danas nalazi pred konačnim izborom kojem se carstvu privoleti. Taj izbor je uvek pratio ovaj narod, ali za razliku od naših časnih predaka koji nisu imali dilemu šta izabrati, mi smo danas svojim grehopadom doveli sebe pred svršeni čin – pred nama je konačan izbor, u smislu da ako izaberemo pogrešno, nećemo više postojati. Da podsetimo kakav je to izbor oko kojeg se Srbi toliko dvoume:

  • Sa jedne strane imamo EU koja predstavlja: trenutno i propadljivo carstvo, ljudožderstvo, blud, razvrat, sodomiju, žeđ, glad, greh, smrt, služenje nepomjaniku, izdaju Hrista i Svete Nebeske Srbije na čelu sa Svetim Savom, odnosno taj izbor donosi ispunjenje Lazareve kletve – prokletstvo i kraj ovog naroda.
  • Sa druge strane imamo KiM koje predstavlja: večno carstvo, nepropadljivo, neuništivo, izvor vode žive, Pravoslavlje – Svetosavlje, blagoslov Svetog Save i Svete Nebeske Srbije, služenje Bogu, vernost časnim precima, blagostanje i večan život.
Da Vas podsetimo:  Genocid nad Srbima traje vekovima
“Srbija je večna, dok su joj deca verna“
“Srbija je večna, dok su joj deca verna“

Srbski narod koji gledajući ne vidi, slušajući ne čuje i srcem ne razume, polaže nadu i očekuje pomoć od onih koji ni sebi ne mogu pomoći: stranke, lideri, idoli, svetske sile, bilo sa zapada ili istoka. Zaboravili smo na reči sv.Nikolaja Srbskog: “Ta prođite se pouzdanja u nemoćne i smrtne ljude. Vratite se Bogu živome, u kome je spasenje“. Ima nade za Srbstvo, samo ako se vrati Gospodu Isusu Hristu i Svetom Savi!Onaj koji je iz ničega stvorio svet i iz praha čoveka, može učiniti i da Srbija vaskrsne. Sve će to Gospod da uredi, ali ako ima za koga!

Danas se mnogi prestavljaju kao patriote i borci za KiM, međutim pitanje je da li su iskreni i da li je njihova borba Bogom blagoslovena. Tako danas imamo u Srbiji i one koji se predstavljaju patriotama, a svojim radom ili neradom više nanose štete nego koristi borbi za Srbiju, a narod Srbski još više zbunjuju i guraju u propast:

-Stranke i političari se bore za osvajanje političkih poena, sve će učiniti da bi bili na vlasti, odnosno ostvarili izvesne lične i stranačke koristi. Kada bi imali i malo savesti, političari koji se danas predstavljaju kao patriote prvo bi trebalo da priznaju svoje greške i zablude, da očiste svoje redove od korumpiranih pojedinaca, pa onda da iznesu jasno i glasno planove za opstanak ove države.

-Današnja intelektualna elita, čast retkim časnim pojedincima, da bi umirila svoju savest i zadovoljila sujetu, pišu srceparajuće tekstove i knjige bombastičkih naslova, na mitinzima drže “velike“ srčane govore pozivajući čak i na bunu, a kada treba preći sa reči na dela nigde ih nema. Umesto da stanu na čelo naroda i povedu ga u borbu, oni postupaju po onoj “Mi smo vama rekli šta treba da činite, sad idite i to uradite“.

Da Vas podsetimo:  Za automobile leteće i nogice pileće

-Patriotske organizacije, kojih iz dana u dan ima sve više, jer neprestanim deobama nastaju nove (zbog sujete njihovih čelnika i delovanjem Službe), možda najviše doprinose odsustvu jedinstvenog fronta u borbi za Pravoslavnu veru i Srbiju. Koliko su neki od njih iskreni u toj svoj borbi pokazuje i to što blagoslov traže od ekumenista Beogradske patrijaršije koji otvoreno rade sa arhijetikom papom na unijaćenju ovog naroda i daju podršku evrounijatskoj kolonijalnoj upravi u izdaji naroda i države.

Podsećam zaboravne i informišem neupućene, ekumenisti su 2010. godine prvo bezakono proterali vladiku Artemija, koji je bio stub odbrane KiM, a onda su na tron Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske nekanonski postavili Teodosija Šibalića, koji je sa svojom desnom rukom Savom Janjićem već priznao terorističku tvorevinu Kosovo, pri tome blisko sarađujući sa onima čije su ruke krvave nevinom Srbskom krvlju, Tačijem, Haridinajem i drugim šiptarskim zločincima.

Srbi, ne verujte onima koji se navodno bore za KiM, a istovremeno sarađuju sa ekumenistima koji izdadoše Hrista, u bludu sa najvećim krvnikom srbskog naroda arhijeretikom papom. Nemojte dozvoliti da vas za Goleš planinu vode oni koji razdvajaju borbu za Pravoslavnu veru od borbe za KiM, jer to je nerazdvojivo, to je Krst Srbskog naroda, to je borba za Svetosavlje sa blagoslovom Svetog Save i Svete Nebeske Srbije. Jedino je blagoslovena borba ona čiji je temelj Pravoslavna vera i žrtva Svetog mučenika kneza Lazara i njegove vojske.

Pred nama je presudna borba, koja se neće voditi samo mastilom i pričama, već suzama i krvlju, u kojoj će biti potrebno da budemo spremni na žrtvu Lazarevu, Miloševu i drugih srbskih ratnika i mučenika koji žive večno, da se ugledamo na Nemanjiće koji nisu bili samo pobožni i mudri vladari, već i ratnici na glasu. To je borba da se sačuva sveta prošlost-identitet, borba za sadašnjost dostojna prošlosti i borba za budućnost dostojna večnosti. “A ko god se za to bori, ako i umre živeće, ako i pogine pobediće“ poručio nam je Sv. Nikolaj Srbski. Zbog svega toga nam je potrebno jedinstvo i sloga, ali ne bilo kakve ili sa bilo kim, već jedino onako kako Sveti Justin poruči “Sveta sloga, Srbina spašava“, odnosno sabornost u Hristu i za Hrista. Tada će se pokazati ko je bio iskren, a ko licemer, odnosno kako reče Sveti Hristov vitez Miloš Obilić:“Kakvi budemo sutra, bićemo doveka!“

Da Vas podsetimo:  Ispiranje mozga odvrću na maksimum

Na kraju ću završiti citatom iz potresne knjige “Plač stare Srbije“, a koji na najbolji način govori šta je KiM za nas Srbe i šta nam je činiti:

“Srbski narod nema skuplje reči od reči Kosovo, ni dragocenije stvarnosti, ni veće svetinje, prošle, sadašnje, i buduće, nego što je stvarnost i svetinja Kosova. Za Srbe, pitanje Kosova nije prosto biološko pitanje ili pitanje samo “oblasti“, “pokrajine“ ili “republike“. Ono je nešto neuporedivo veće i više od toga. Pitanje Kosova je pitanje duhovnog, kulturnog i istorijskog identiteta Srbskog naroda. Kosovo je posle Svetog Save, prvi put u ovome narodu jedna istina i stvarnost gde se ceo narod iskazao, došao do svoje saborne celine i celosnosti… Kosovo je naše pamćenje, naše ognjište, žiža našeg bića. A oduzeti jednom narodu pamćenje, znači – ubiti ga i duhovno uništiti.“

Učinimo što stoji do nas, ostalo će Gospod dati!

Rab Božiji Goran Živković

https://borbazaistinu.rs/

7 KOMENTARA

      • Ako je komentar ili ime napisano cirilicom, stranica potpuno ignorise komentar. Kada se klikne na postavi komentar, stranica se samo osvezi, bez objave komentara uz dodatak da komentar ceka odobrenje

          • G. Janicu, molim Vas nemojte me pogresno shvatiti, mislim da imate tehnicki problem u ovom delu za komentare. Kao sto napisah, ako je komentar ili ime napisano cirilicom, stranica potpuno ignorise komentar. Kada se klikne na postavi komentar, stranica se samo osvezi, bez objave komentara uz dodatak da komentar ceka odobrenje. Komentar napisan cirilicom i ne stigne kod Vas na odobrenje

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime