Kako se danas živi u Srbistanu svesni su čak i glasači gospodara Vučića i njegovih, s koca i konopca skupljenih, naprednjaka. Da ne govorimo o onima što su, od petooktobarskog maskembala na ovamo gajili iluziju da su nove “demokratske” vlasti zaista voljne da od Srbistana naprave državu utemeljenu na vladavini prava, a ne na partiokratiji, kultu ličnosti, stranačko-burazerskoj ekonomiji i korupciji. Što, sve u svemu kod nekoga, neupućenog u naš tragični slučaj, može da izazove pomisao da su se u Srbistanu, stekli svi preduslovi za korenite političke i društvene promene.
Kad ono međutim. Čini se da, bar za sada, od ta posla nema ništa!
Biće da je koncept vladavine, naslovljen kao Vrzino kolo, ustanovljen od povratkom višestranačja u Srbistan, toliko duboko ukorenjen, da bukvalno ne ostavlja ni najmanjeg prostora za optimizam. Suspenzija odgovornosti svake vrste dovela je srbistansko društvo do tog stepena da se decenijama na političkoj sceni uglavnom vrte jedni te isti likovi koji su nesretne Srbistance nebrojeno puta do sada slagali i izneverili, a što im ovi iz samo njima znanih razloga zaboravljaju i praštaju. Tu i tamo pojavi se neko novo lice, ali i ono vrlo brzo prihvati pravila igre i uklopi se u postojeći “politički” ambijent, gde dominiraju mitomanija, licemerje i odsustvo morala. Pa je u Srbistanu uobičajeno da se oni isti što su, u vreme dok su bili vlast ili njen deo, ignorisali i na najbrutalniji način kršili društvene i pravne norme, danas kada su na političkim marginama, pozivaju na principe i moral.
Ima li uostalom bolje ilustracije naše političke šizofrenije od nedavnog saopštenja Nove Srbije, doskorašnjeg naprednjačkog koalicionog priveska, povodom neprestanog pritiska koji Vučićeva vlast sprovodi nad medijima koji veruju isključivo svojim očima, ušima i zdravom razumu. Kada partija čiji je lider, kako neko napisa u komentaru na portalu OzonPress, fizički nasrtao na novinare, vređao ih na najgrublji način, tužakao ih, a njegov brat otvoreno u prisustvu policije pretio smrću vlasniku Čačanskih novina, staje u odbranu medijskih sloboda svako iole normalan ne može da se ne zapita ko je bre ovde lud, a ko blesav. Da li takve “moralne gromade”, što su koliko juče bili deo SNS družine, naprednjački kandidati za čačkonačelnika ili oni koji politički angažman temelje na ispraznom nacionalizmu i patriotizmu mogu da budu alternativa ovome što sada živimo i preživljavamo.
Odnosno u najkraćem, da li je realno očekivati da Srbistan ikada postane Srbija, bez dekontaminacije, deratizacije i i dezinskcije političke scene?
Aleksandar Arsenijević
ozonpress.net
