Oteli majci troje male dece po metodama, po zlu poznatog, norveškog BARNEVERNET-a

Ana Mihaljica, samohrana majka iz Novog Sada, žrtva porodičkog nasilja, proživljava dramatično teške dane, razdvojena od troje svoje male dece koje joj je Centar za socijalni rad oteo. Pred vama je potresna stvarnost, od koje mnogi zatvaraju oči, otimaju nam decu i prodaju je. Advokat Milan Bosika, koji je vratio Mariju Trkulju svojim roditeljima (OVDE), povodom otimanje dece Ani napisao je na svom FP:

“Centar za socijalni rad Grada Novi Sad se stavlja iznad pravnosnažnih sudskih presuda, zakona, Ustava, i sprovodi zločin protiv dece i, pod opravdanom sumnjom, čini krivična dela: Oduzimanje mal. lica iz 191.st.1. KZ, Otmica iz člana 134. KZ, Zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, Nesavestan rad u službi iz člana 361KZ, Neizvršenje pravnosnažne sudske odluke iz čl. 340. KZ, Trgovina ljudima, Trgovina uticajem, Ometanje pravde…Voditelj slučaja Vladislava Krsmanović, je pred majkom troje maloletne dece i preda mnom lično, dana 19.12.2023, odvodeći Mihaila, Gavrila i Rafaila Mihaljicu kod vaspitača iz upravne zgrade izgovorila, pokazujući na Anu Mihaljicu:“ Ovoj majci nikada više,nemojte dati da vidi decu, idu u hraniteljsku porodocu“, i pored pravnosnažne presude Npž 181/23 Višeg suda u Novom Sadu, na osnovu koje prestaju zakonski razlozi za oduzimanje dece. Ovo je slučaj koji se sprovodi po metodama, po zlu poznatog, norveškog BARNEVERNET-a!“

IZJAVA ZA ZAPISNIK

Zovem se Ana Mihaljica, JMBG … iz Novog Sada, ul. …

Po zanimanju sam farmaceutski tehničar i apsolvent sam Bogoslovskog fakulteta u Beogradu.

Sudskom presudom P2. 817/14 od 15. 7. 2014. se razvodi brak sa Nikolom Mihaljica koji je zaključen 25. novembra 2012. pred matičarskim uredom u Novom Sadu – MK venčanih 1647 za 2012. u kojoj je roditeljsko pravo na zajedničkim detetom mldb. Mihailom Mihaljica rođ. 12. 5. 2013. povereno na samostalno vršenje odgoja majke, sa prebivalištem kod majke. Istom sudskom presudom, otac Nikola Mihaljica, se lišava roditeljskog prava nad mldb. Mihailom Mihaljica u pogledu održavanja ličnih odnosa. Razlog razvoda je bio nasilje u porodici nad detetom i nadamnom.

Na uveravanje da se nasilje neće ponoviti započeli smo ponovo da živimo zajedno i tokom tog perioda života su se rodila deca, mldb. Gavrilo 2.11.2017. i mldb. Rafailo 19. 3. 2020. za koje vreme nas on više puta ostavlja i dozvoljava svojoj familiji da nas maltretira, a svekrva decu i mene više puta neosnovano prijavljuje policiji zbog izmišljenih razloga.

Ovde dolazim na poziv KT 4852/24 radi saslušanja u svojstvu osumnjičene, zbog postojanja osnova sumnje da sam izvršila tri krivična dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnih lica iz čl. 193, st.1. Krivičnog zakonika, a koja pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću negiram.

Navedena krivična dela su mi se stavila na teret posle manjeg požara 16. novembra 2023. u stanu, u ul. Šekspirova 24/8-99, izazvanog kvarom elektroinstalacija, gde sam živela sa mojim ocem, Milanom Milovcem, a na kome imam pravo vlasništva 1/6. Na poziv moje sestre došla sam iz šetnje u gradu sa decom na navedenu adresu ispred zgrade da vidim oca i upoznam se sa događajem.

Te večeri, 16. 11. 2023. posle intervencije vatrogasaca i policije ispred zgrade su mi nasilno iz naručja oteta deca, koja su bila normalna i vidno vesela i zdrava, od strane radnice Centra za socijalni rad ,,Novi Sadˮ, Vladislave Krsmanović koja je vikala: ,,Ja sam tako odlučilaˮ! Napominjem, otmica moje dece je izvršena nasilno i grubo uz vrisku i plač moje dece, dok se policajac derao na mene i vitlao pendrekom iznad moje glave i pretio da će me uhapsiti i odvesti u zatvor! Za otmicu dece nije postojao nikakav pisani nalog i koji do danas nisam dobila, kao niti bilo kakvo pisano obrazloženje. Deca su prisilno odvedena te večeri policijskim autom u zatvor, kako oni nazivaju svoju ,,sigurnu kućuˮ od kada mi je zabranjeno da ih vratim.

Obzirom da mi krivična prijava nije uručena i da ne znam sadržaj iste, a kojom mi se iz Poziva KT-4852/24 stavljaju na teret prethodno navedena krivična dela da sam ih počinila, pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću izjavljujem da ih nisam počinila i predlažem Tužilaštvu da ih kao neosnovane odbije.

Zbog otimanja dece i izricanja mere produžene zabrane prilaska svojoj deci za mene i mog oca, uložila sam žalbu Višem opštinskom sudu u Novom Sadu i za 24 sata sam dobila Rešenje Višeg opštinskog suda br. NPŽ 181/23 kojim se prekidaju mere Centra za socijalni rad i nalaže se da mi se deca vrate. Na predočeno Rešenje o ukidanju mera za oduzimanje dece i produžene zabrane kontaktiranja sa decom, Jelena Zorić, direktorka Centra za socijalni rad, Vladislava Krsmanović, voditeljka slučaja i Maja Petrović iz pravne službe su uz glasni smeh izjavile da njih nikakvo sudsko Rešenje ne obavezuje!

U želji da vidim svoju otetu decu 19.12.2023. otišla sam u pratnji advokata Milana Bosike u Centar za socijalni rad radi sastanka zakazanog za taj dan – korektivnog nadzora, koji sam pred policijom i Vladislavom Krsmanović morala potpisati, a pod pretnjom zatvora, kao i izrečene mere neprilaska deci. Umesto razgovora sa voditeljkom slučaja Vladislavom Krsmanović, ona je počela da mi cepa originalna dokumenta o korektivnom nadzoru nad decom. Na izraženo divljanje i vređanje Vladislave Krsmanović, Maje Petrović iz pravne službe i Snežane Šinik, advokat Milan Bosika je pozvao policiju. Nakon dolaska policije i tokom davanja izjave advokata, ja sam zamolila policiju da mi omogući viđenje sa decom, nakon čega su mi deca dovedena. Mihailo i Gavrilo su bili vidno povređeni po licu, a na moje pitanje Mihailo je rekao da ih ostala deca tuku, a Gavrilo je rekao da su ga vaspitači tukli, a vaspitačice mu više puta nisu dozvoljavale da ide u VC tokom noći. Takođe su deca izjavila pred policijom, advokatom i radnicama Centra da im je Vladislava Krsmanović i druge radnice Centra, pretila da će da ih rastave i da su se svi smejali dok su oni preplašeni plakali i dozivali mamu.

Takođe su izjavili da im je Vladislava Krsmanović rekla da mami ,,ne smeju ništa da kažu osim onoga što im je ona naložila, a ako tako ne učine, biće kažnjeni i povređeni, a oni znaju kakoˮ.

Na kraju kratkog susreta Gavrilo se pet puta istrzavao iz ruku Vladislave Krsmanović tražeći od policije da mu dozvole da ga majka isprati do tzv. sigurne kuće što su mu policija i čuvar Centra dozvolili.

Najmlađe dete, Rafailo, je samo ponavljalo da će ga ,,ove tete odvesti i prodatiˮ pokazujući prstom na socijalne radnice. Navedeni kontakt je prekinula Vladislava Krsmanović uz pretnju da mi više nikad neće dozvoliti viđenje sa decom, da se ,,lišavam roditeljskog prava i da deca idu u hraniteljsku porodicuˮ pred advokatom i policijom.

Opisani korektivni sastanak i poslednje viđenje moje dece 19.12.2023. je na opisani način završeno.

Mogu samo da zamislim kroz kakvu fizičku i psihičku torturu, pretnje i zlostavljanje prolaze moja deca posle bespravnog i nasilničkog otimanja.

Zahtevam od svoje države, Republike Srbije, da mi vrati moju decu, a da protiv odgovornih lica iz Centra za socijalni rad ,,Novi Sadˮ pokrenu odgovarajuće postupke. Opisanu nehumanost radnica Centra teško je i zamisliti, a mogu samo da zamislim kroz kakvu psihičku traumu moja deca prolaze.

Novi Sad, 13. 02. 2024.

Izjavu dala: Ana Mihaljica

Pojedinačno smo nemoćni da zaštitimo svoju porodicu od sistema kojim se razara zdrava porodica i otimaju naša deca, ali sabrani možemo mnogo. Ovo je borba potlačenih, željnih slobode i pravde. Mi nemamo drugog izbora, osim da do kraja vodimo borbu da sačuvamo našu decu i porodice. Za nas Srbe porodica je crvena linija zbog čije zaštite smo spremni i nemoguće da uradimo. Zbog toga verujemo da u ovom posrnulom i grešnom narodu ima još dovoljno snage da se podigne iz rijaliti sna, i da se, što hitnije, stvori sveroditeljski front za odbranu naše dece. Zato Srbi, zbog naše dece, uz Božiju pomoć, na sabornost! Da pružimo otpor i zaustavimo one koje nam decu otimaju, muče ili duhovno i fizički ubijaju.

Uredništvo Borba za istinu