Višemesečno istraživanje Pištaljke o tome kako je Republički geodetski zavod potrošio skoro milion evra na kupovinu satelitskog snimka na osnovu kog je planirano da se evidentiraju sve nekretnine u zemlji i koji je osnova za legalizaciju nelegalnih objekata, a na kom se u praksi ne vidi više stotina zgrada, kuća i drugih objekata, dovelo je do toga da satelitski snimci budu uklonjeni sa interneta. Naime, samo jedan dan pošto smo RGZ pitali za objašnjenje kako to da se čitava područja na satelitskom snimku ne vide – on je skinut sa portala RGZ-a Geosrbija na kom je bio objavljen početkom oktobra.
V.d. direktora Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković, koji odbija da odgovara na pitanja koja su od javnog značaja, ne samo da skriva sporni snimak već odbija da javnosti dostavi na uvid ugovor o kupovini ovih snimaka zbog kojih je građane Srbije zadužio za skoro milion evra kod Svetske banke.
Pritisnut činjenicama, direktor Drašković odbio je da odgovori na pitanje Pištaljke zašto se na snimku ne vide svi krajevi Srbije i tvrdi da je snimak skinut zbog „tehničkih problema“.
„Postavljate puno stručnih pitanja. Nisam ja profesor da Vam objašnjavam. Upišite Geodetski fakultet, tamo imate predmet satelitski snimci, pa saznajte“, rekao je Drašković i prekinuo telefonsku vezu.
Iako je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović pre dve godine obećala da do kraja 2016. godine neće više biti nelegalnih objekata, registar nekretnina Srbija još uvek nema, a po podacima iz ministarstva oko milion i po objekata i dalje je nelegalno. I direktor RGZ-a Drašković u martu ove godine tvrdio je da će registar biti napravljen u roku od šest meseci i to „korišnjenjem satelitskih snimaka, savremenih tehnologija i veštačke inteligencije”.
Pištaljka je tražila objašnjenje kako je to snimak doprineo da se napravi registar nepokretnosti i kako se koristi u ozakonjenju od Republičkog geodetskog zavoda i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Vršilac dužnosti pomoćnika direktora Sektora za topografiju i kartografiju RGZ-a Jelena Matić Varenica u pisanom odgovoru navela je da satelitski snimak predstavlja „samo jedan od izvora informacija za utvrđivanje faktičkog stanja na terenu“. Varenica Matić takođe tvrdi i da se pojedine oblasti ne vide jer su na snimcima registrovani „oblaci i senke od oblaka koji zaklanjaju detalj“. „Iz tehničkih razloga nisu se mogli prikupiti snimci na kojima nisu registrovani oblaci za predmetna područja“, piše u odgovoru v.d. pomoćnika direktora RGZ-a.
Da nije reč o detalju Pištaljka se uverila uvidom u satelitski snimak, dok je još bio dostupan javnosti. Zbog oblaka snimak nije obuhvatio objekte u centralnom delu Loznice, delove Beograda, nekretnine na severu Subotice, ali i druge oblasti.
Ministarstvo građevinarstva nije odgovorilo na pitanja od javnog interesa, a snimak više nije na internetu.
Činjenica da se stotine objekata ne vidi na snimku predstavlja veliki problem s obzirom na to da je satelitski snimak ključno sredstvo za najnoviji pokušaj legalizacije svih bespravno sagrađenih objekata. Naime, na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Skupština je usvojila Zakon o ozakonjenju objekata, koji je stupio na snagu 27. novembra 2015. godine. Sve što je nelegalno izgrađeno posle ovog datuma – po Zakonu o ozakonjenju mora biti srušeno. Zakon je takođe propisao da je dokaz vremena izgradnje satelitski snimak, odnosno da nelegalni objekti koji se vide na sateliskom snimku mogu biti ozakonjeni, a oni koji se ne vide moraju biti srušeni.
S obzirom na to da se centralni deo Loznice na snimcima ne vidi, Pištaljka je pitala načelnika za inspekcijske poslove u Loznici Željka Radovića kako sprovode ozakonjenje.
„Satelitski snimak nije savršen, postoje područja koja su mutna ili gde se zbog oblaka ne mogu verifikovati objekti. Ipak u 80 odsto slučajeva satelitski snimci su precizni“, ispričao je Radović. On je objasnio i da je problem jasnoće satelitskih snimaka bio tema i na više seminara i da taj problem imaju sve lokalne samouprave.
„Za donošenje rešenja prilikom legalizacije objekata, osnov mora da bude satelitski snimak. Građevinski inspektori su mi se žalili jer se dešava da se satelitskim snimkom ne može ništa utvrditi. Ja sam im rekao da se snađu. I šta da radimo, snalazimo se na sve načine“, rekao je Radović.
Probleme Zakona o ozakonjenju objekata koji je ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović pompezno najavljivala prvi su uočili građani koji su se žalili i Zaštitniku građana. Zamenik zaštitnika građana Vladana Jović u zvaničnom izveštaju iz decembra 2016. godine navodi da satelitski snimak nije pouzdan jer se na njemu vide i neki objekti koji su bespravno izgrađeni tokom 2016. godine, posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju, ali da se na ne vide manji objekti građeni tokom 2015. godine. U izveštaju se navodi i da je, na osnovu podataka prikupljenih od 106 opština i gradova tokom novembra 2016. godine, utvrđeno da je satelitski snimak loše rezolucije.
U Zakonu o ozakonjenju objekata takođe piše i da će satelitski snimci biti objavljeni na sajtu ministarstva nadležnog za građevinarstvo.
„Satelitski snimak teritorije Republike Srbije za 2015. godinu, i pored zakonom utvrđene obaveze , nije objavljen na internet prezentaciji Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i na taj način javno dostupan građanima“, piše u izveštaju Vladane Jović.
Satelitski snimak međutim ni skoro dve godine od stupanja na snagu zakona nije objavljen na sajtu ovog ministarstva. U avgustu ove godine ministarstvo se pravdalo da snimak ni ne može biti objavljen jer bi „dostupnost satelitskog snimka svim građanima opteretilo server i onemogućilo funkcionisanje snimka“, ali i da su ovlašćeni korisnici snimka samo nadležni organi i da bi „neograničen pristup satelitskom snimku mogao da omogući određene zloupotrebe“. Iz ministarstva nam je tada rečeno da građani mogu da vide snimak neposredno u prostorijama ministarstva, službama katastra nepokretnosti i jedinicama lokalne samouprave. Dok snimak još nije bio dostupan na portalu Geosrbija, ministarstvo je takođe tvrdilo i da „izuzev manjih područja u blizini državnih granica“ oni nemaju informacija da određena područja nisu vidljiva na satelitskim snimcima. U nastavku odgovora su ipak objasnili da ukoliko se „putem satelitskog snimka sa sigurnošću ne može utvrditi vreme izgradnje objekta (oblačno vreme, krošnja drveta…) obaveza građevinskog inspektora je da vreme izgradnje utvrdi na drugi pouzdan način“ koristeći druge zakone i pravila struke.
Dva meseca pošto je v.d. sekretara ministra Zorane Mihajlović Maja Matija Ristić dala Pištaljci ovo objašnjenje, 1. oktobra snimak je ipak objavljen na portalu Geosrbija, da bi 24 dana posle toga i jedan dan posle Pištaljkinih pitanja opet bio sklonjen od javnosti zbog „tehničkih problema“.
Ministarstvo građevinarstva u oktobru smo dva puta pitali kako sprovode ozakonjenje kada se na snimku ne vide objekti, ali odgovor nismo dobili.
Satelitski snimak RGZ je kupio sredstvima iz kredita Svetske banke u okviru projekta „Unapređenje zemljišne administracije“. Po podacima sa sajta Svetske banke, satelitski snimak kupljen je 5. maja 2016. godine, što praktično znači i da je Srbija pola godine imala zakon u kom se koristi satelitski snimak a da satelitski snimak nije imala. Takođe, zanimljivo je i da je na portalu Geosrbija pisalo da je satelitsko snimanje trajalo od „od 29. maja 2015. godine do 8. jula 2016. godine sa satelitskih platformi World View 2, World View 3 i GeoEye 1“, što znači da se na satelitskom snimku mogu naći nelegalni objekti koji su izgrađeni i posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju.
Na sajtu Svetske banke objavljeno je da je snimak kupljen od firme Vekom Geo za 905.763 evra bez tendera. Ugovor o kupovini satelitskog snimka RGZ mesecima odbija da dostavi, ministarstvo građevinarstva tvrdi da ga ne poseduje, a iz kancelarije Svetske banke u Srbiji tvrde da to po njihovim pravilima nije javni podatak.
A iako će snimak na kraju platiti građani, pomoćnik v.d. direktora RGZ-a Miljana Kuzmanović Kostić smatra da javnost nema pravo da vidi ugovor jer bi se time naštetilo privatnoj firmi Vekom Geo. Navodeći odredbe Zakona o poslovnoj tajni, ali i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Kuzmanović Kostić odbila je Pištaljkin zahtev.
Apsurdno, cilj projekta „Unapređenje zemljišne administracije“ je upravo da poveća transparentnost u oblasti nekretnina kako bi se, između ostalog, unapredio i sistem naplate poreza na nekretnine.
Pištaljka je tražila i objašnjenje Svetske banke kako su to kupljeni satelitski snimci na kojima se ne vide sve nekretnine. Iz Kancelarije Svetske banke u Srbiji objasnili su nam „nemaju saznanja da su kupljeni satelitski snimci izvan prosečnog kvaliteta za ovu vrstu proizvoda“. Takođe su nam rekli da su satelitski snimci kupljeni za svrhe izrade registra objekata, ali da je registar još u izradi i da će se koristiti i „drugi izvori informacija“.
„Delom su kupljeni arhivski snimci a delom novi snimci, koji su različite preciznosti (30/50 cm)“, piše u mejlu koji smo dobili od Vesne Kostić iz Kancelarije Svetske banke u Srbiji.
U odgovoru se takođe navodi da je „nabavka snimka urađena po metodu direktnog ugovaranja“ i da je to u skladu sa principima banke kada se dozvoljava kupovine bez tendera – kada se samo iz jednog izvora predmet ili usluga mogu nabaviti i kada je suštinski važno, zbog kvaliteta i garancija, da određena stvar bude nabavljena od određenog dobavljača.
Beogradska firma Vekom Geo samo je preprodavac satelitskih snimaka, a u ovom slučaju distribuirali su snimke američke kompanije „Digital Globe“. Na sajtu kompanije „Digital Globe“, navedeno je da imaju preko stotinu različitih distributera svojih snimaka.
„Unapređenje zemljišne administaracije“ je petogodišnji projekat zbog kog se Srbija zadužila kod Svetske banke za 36,2 miliona evra. Projekat ima četiri komponente, a cilj prve faze je reforma poreza na imovinu, što je planirano da se postigne pomoću izrade registra svih izgrađenih objekata u Srbiji sa procenom njihove vrednosti. Za izradu prve faze projekta planirano je da se utroši 6,6 miliona evra, a sedmina tog novca potrošena je za kupovinu satelitskih snimaka. Ostale komponente su: razvoj e-uprave u oblasti nekretnina za šta je namenjeno 16,4 miliona evra, institucionalni razvoj RGZ-a na šta će se potrošiti 10,4 miliona evra, a četvrta komponenta je upravljanje projektom što će građane koštati 2,5 miliona evra.
Snežana Đurić
pistaljka.rs
