Prosečan građanin Srbije, a ja sam jedan od njih, oseća da je najveći problem koji nas trenutno pritiska – Kosmet. Vlast, političari, analitičari, već duže vreme raspravljaju kako da se iznađe rešenje ovog problema. To traje godinama i ne vidi mu se kraj. Trenutno
čekamo ukidanje taksi, pa da polako krenu pregovori. Lično verujem, da je ovaj teški problem, do sada nerešen, glavni razlog našeg teškog puta prema EU.
Mi obični ljudi samo pratimo razne izjave sa svih strana u očekivanju onog, najboljeg rešenja za Srbiju. U tom očekivanju, želimo da se informišemo što više, da nam bude što jasnije i time sebe pripremimo da u trenutku, kada se i mi budemo pitali, odgovorimo po
svojoj savesti na pitanje konačne odluke oko našeg opstanka na Kosmetu.
Sada se najviše pominju ove varijante.
RAZGRANIČENjE—što podrazumeva promene granica. Kako, kuda, šta je preče? Šta sa
srpskim narodom, manastirima? Šta sa enklavama? Šta sa Trepčom, akumulacionim jezerom, Brezovicom? Šta sa Gorancima?
Na kraju, kada bi se sve ovo i razrešilo, deo koji bi ostao Albancima, bio bi od naše strane priznat kao nezavisno Kosovo.
REŠENjE– ( ne znam kako se naziva), koje se sastoji od:
-maksimalnog davanja svih prava Srbima na Kosmetu,
-davanja autonomija srpskim manastirima: Gračanici, Dečanima, Pećkoj patrijaršiji, Bogorodici ljeviškoj, Sv. Arhanđelima, Bogosloviji u Prizrenu i mnogim drugim srpskim
svetinjama. To je naše blago, naša istorija, naše svetinje. To zna ceo civilizovani svet, Unesko ih štiti. Nekako danas se ovo manje ističe, a trebalo bi mnogo više i glasnije. Na
kraju, i ako se sve ovo garancijom svetskih velikih sila i obezbedi, opet Kosmet se priznaje kao nezavisna država.
ZAMRZAVANjE KONFLIKTA—koje ne vodi ničemu, kako se zaključuje sa svih strana, jer nas konačno koči ka Evropi i uopšte ka svakom napredovanju. Izolacija i golo preživljavanje nam ne ginu. (Ipak, imamo primer Kipra, kao neku utehu ili zračak nade).
Šta se još može očekivati ispod šešira, na kome je napisano: “Trajno rešenje“,„Kompromis“, „Uzajamno priznavanje“, „I mi i oni da budu zadovljni i nezadovoljni“—to se može često čuti tu i tamo, a neka od ovih i od našeg predsednika gospodina Vučića. Šta to
može značiti?
Nije nam lako, svima nama, pa i čelnicima, koji vode Srbiju. Nije lako ni našoj Crkvi.
Kada bih se ja pitao, borio bih se i uporno tražio, da Kosmet ostane u granicama Srbije. Albancima bih ponudio sva prava i sve što traže (osim samoopredeljenja) u razumnim granicama. Uveo bih punu toleranciju, ravnopravnu saradnju među ljudima svih nacionalnosti, saradnju na svim nivoima, međusobno razumevanje i poštovanje.
Kako sa gospodinom Ramom to može, tako i sa kosovskim Albancima činiti.
Nismo mi krivi, što smo ovo dočekali i upleli se u ovako težak položaj.
Mnogo ranije se sve ovo „kuvalo“. A bilo je šansi početkom ovog veka, da ostanemo važan faktor i gospodar situacije.
Ali, ko pita malog čoveka, a i zašto, kada postoji vlast?
Mišo M. Mladenović
akad. slikar i pisac
Kosovo i Metohija uopste ne smeju biti predmet trgovanja iz dva razloga;
Prvi razlog, to je srpski Jerusalim i kolevka nase duhovnosti, koren srpske nacije.
Drugi razlog je sto time na duzi period nista nebi resili posto bi se siptari sirili dalje u juzne delove Srbije koja bi vec bila osakacena.
Kad nasi politicari kazu da dole nije sve nase a nije sve ni albansko cine veliki greh.
Jeste li ikada culi Ramu ili bilo kog albanskog politicara da kaze da Skadar nije samo albanski a nije ni samo srpski a Skadar je bio cisto srpski vekovima.
Srbima nisu problem albanci vec englezi, nemci, austrijanci, turci i amerikanci koji drze albance kao atomsku bombu na balkanu.
Kad god se Srbin podigne oni zaprete tom atomskom bombom.
Resenje je u okviru Rezolucije 1244 i Ustava Srbije i nema niko pravo da razmislja izvan tih okvira.
Albanaca na celom svetu ima manje od hrvata ali su oni lukavi pa se vode u 3 drzave i tako utrostrucuju broj koji uopste nije stvaran.
Zamislite u juznoj pokrajini imate milion i nesto stanovnika koji dole zive i dva miliona biraca.
Zar to ne govori dovoljno?
Mi Srbi ne smemo vise da budemo naivni i popustljivi, to nas je dva puta kostalo milionskih zrtava.
Ne smemo vise da stvaramo drzave drugim nacijama vec da branimo svoj medjunarodno priznati integritet.
Tako da, treba biti strpljiv i sacekati povoljnije vreme a znam da to vreme dolazi.
Ovaj svet ovakav nece jos dugo, mi smo dotakli dno, mi smo se pretvorili u Sodomu i Gomoru, i to ne moze opstati na duzi period.
Danasnje stanje sveta je identicno onom predpotopnom.
Ovo su poslednja vremena odnosno mi smo u fazi kad se zito od kukolja odvaja.