Smanjenje plata i penzija NIJE reforma!

0
411

RadulovicSmanjenje plata i penzija nije reforma. Povećanje poreza nije reforma. Reforma znači uvođenje reda. Vlada nigde ne uvodi red, samo povećava haos, kaže za BIZLife Saša Radulović, predsednik pokreta Dosta je bilo.

Radulović smatra da je Srbija već u bankrotu pošto nije u stanju da servisira dug i da kada dođe kredit za otplatu, „vlada mora da se zaduži na drugom mestu da bi ga vratila, jer iz sopstvenih sredstava to ne može“.

„Plus, država mora i da se zaduži da bi servisirala deficit koji je prošle godine iznosio preko dve milijarde evra. Taj plus za Aleksandra Vučića iznosi oko osam milijardi evra otkad je došao na vlast. Tadić je zadužio državu za osam milijardi evra za četiri godine. Vučić je uradio to isto za dve i po,“ kaže Radulović.

„Samo u decembru Aleksandar Vučić je ’slupao’ 215 miliona evra na subvencije, što je više od ukupne ’uštede’ koju će ostvariti na penzijama u celoj 2015, a koja iznosi 210 miliona evra. Na subvencije je u 2014. ukupno ’slupao’ celu milijardu evra. Nemoralno je onda govoriti o tome da penzioneri treba da podnesu žrtvu. Žrtvu za šta? Za javašluk, nerad i bacanje novca u partijske bunare? Smanjenje penzija je ne samo protivustavno i nemoralno, ono je i ekonomski štetno. Od penzija živi pola Srbije. One predstavljaju kičmu domaće potrošnje. Nije pitanje da li treba štedeti, već gde i kako.“

Koliko je realno da Srbija sprovede program MMF-a i da li mislite da ćemo kao 2012. napustiti ovaj aranžman posle samo tri meseca?

Ne znamo šta je vlada obećala MMF-u. Pozivam Aleksandra Vučića da javno objavi tekst pisma koje je vlada uputila MMF-u pre dobijanja aranžmana.

Rekli ste krajem prošle godine za N1 televiziju da želite da budete premijer. Koje bi bile prve tri stvari koje biste uradili da ovog momenta dođete na to mesto?

Ne može samo tri koraka. Nama treba generalno spremanje. Da bi bili održivi, koraci moraju da budu povezani. NJihov cilj je da uspostave socijalnu sigurnost i stabilnost, otvore put za ekonomski rast koji će poteći od domaće privrede, a ne stranih investitora, i postave Srbiju na dugoročno održive temelje zdrave fiskalne politike.

Šta to znači konkretno?

To je pet prvih koraka koji bi bili sprovedeni u prvih šest meseci. Uveo bih potpunu transparentnost u ceo javni sektor koji zapošljava preko 700.000 ljudi, uključujući i javna, državna i društvena preduzeća, preduzeća u restrukturiranju, kulturne, prosvetne i zdravstvene ustavnove. Svakog meseca morali bi da objave koliko su tačno novca potrošili po svim budžetskim stavkama prethodnog meseca, zatim spisak pravnih i fizičkih lica koja su dobila novac i njegov tačan iznos, kao i ugovore po kojim su isplatili novac. Morali bi i da urade sistematizaciju radnih mesta i odrede jasne kriterijume za ocenu uspešnosti rada, kao i da objave biografije svih čelnih ljudi, škole koje su završili, kada su ih završili i gde su sve pre toga radili. Ovo je ključni prvi korak u borbi protiv korupcije i ’burazerske’ ekonomije koje Srbiju godišnje koštaju preko milijardu evra. Upravo sve ovo smo uradili u Ministarstvu privrede već nakon 15 dana i praktično eliminisali korupciju. Novi ministri su to odmah ukinuli.

Smanjio bih poreze i doprinose na rad i uveo progresivan sintetički porez koji bi u prvom koraku kretao od 20 odsto, a ne od 60 odsto kao što je to sada slučaj. U drugom i trećem koraku poreske reforme spustio bih donju stopu na deset odsto. U Srbiji danas, kada zaradite 300 evra, da bi to bilo legalno morate državi da date 120, a da vama ostane 180. To je nenormalno. Zbog toga i imamo ogromnu sivu ekonomiju koja iznosi do 30 odsto BDP-a.

Mikro i mala porodična preduzeća i preduzetnici, uključujući i individualna poljoprivredna domaćinstva, zapošljavaju danas oko 1,6 miliona ljudi. Oni su daleko najveći poslodavci u Srbiji. Javni sektor zapošljava oko 700.000, dok srednje i velike privatne firme zapošljavaju oko 300.000 ljudi. Ovih porodičnih firmi ima oko 500.000 i u proseku pored domaćina zapošljavaju još jedno lice legalno i jedno na crno. Ukupno oko 500.000 ljudi radi na crno. Moramo da izgradimo sistem koji je dobar za naše porodične firme, a ne za velike korporacije i banke.

Uveo bih univerzalnu socijalnu zaštitu, ukinuo overu zdravstvenih knjižica i pokrenuo reformu penzionog sistema po ugledu na australijski i kanadski model. Svaka porodica/domaćinstvo u Srbiji koji nemaju prihode dobijali bi socijalnu pomoć iz budžeta u iznosu od 15.000 dinara po domaćinstvu, plus 5.000 dinara po dodatnom članu porodice. Tako bi tročlane porodice dobijale 25.000 dinara mesečno, a četvoročlane 30.000 dinara. Da li ovo možemo da platimo? Za 1,5 miliona socijalno ugroženih građana, trošak ovakvog univerzalnog i za sve jednakog sistema socijalne zaštite iznosio bi 1,5 milijardi evra. Danas iz budžeta godišnje trošimo preko 1,6 milijardi evra na propali sistem socijalne zaštite u kome novac dobijaju oni kojima pomoć nije potrebna, dok on ne dolazi do onih kojima ona jeste potrebna. Svi građani Srbije imaju po ustavu garantovanu zdravstvenu zaštitu. Zato je protivustavno bilo kakvo uslovaljavanje overe zdravstvenih knjižica. Što se penzijske reforme tiče, prvo pravilo reforme je da se stečena prava ne mogu zakonom menjati. Novi sistem može važiti samo za nove godine radnog staža i ne može se retroaktivno primenjivati.

Ukinuo bih subvencije, Fond za razvoj, SIEPA i sve ostale bunare bez dna koji nas koštaju preko milijardu evra godišnje. Privredi i poljoprivredi trebaju dinarski krediti s razumnim kamatnim stopama. Za to bih osnovao garantni fond koji je i bio planiran budžetom Ministarstva privrede za 2014, a koji bi doveo do značajnog smanjenja kamatnih stopa.

Otpustio bih 100.000 partijski zaposlenih kadrova koji su nagurani u javni sektor na izmišljena administrativna radna mesta s uglavnom kupljenim diplomama. Nemamo višak lekara, prosvetnih radnika ili radnika u komunalnim preduzećima. Imamo višak partijskih kadrova na izmišljenim administrativnim radnim mestima. To nas košta preko milijardu evra godišnje. Zbog toga imamo deficit i zbog toga lekari i prosvetni radnici imaju niske plate.

Država mora da napusti papir i pečat i pređe na elektronsku upravu. Mora i da izvrši giljotinu propisa i pojednostavi birokratiju.

Početak godine obeležio je dolazak Sirize na vlast u Grčkoj, koji je makar u regionu, među građanima bio prihvaćen s oduševljenjem. Kako biste Vi opisali taj događaj u vidu značaja za samu Grčku i da li mogu da se naprave neke paralele i sa Srbijom?

I Grčka i Španija imaju sličan problem kao i Srbija, samo što su bogatije od nas. I kod njih je partokratija pojela društvo zajedno s privilegovanim burazerskim firmama, oligarsima i tajkunima. Novi ministar finansija Grčke Varufakis je to dobro identifikovao. Nisu Nemci krivi za probleme Grčke. Kriva je grčka partokratija koja je napravila problem, a zatim ušla u potpuno nerazuman plan štednje po kome štede svi, samo ne partokratija. Vučić radi isto u Srbiji. Problem sa Sirizom nije u identifikaciji problema, nego u rešenju. Tačno je da je plan štednje koji je trenutno na snazi u Grčkoj duboko pogrešan i da je doveo do pada grčkog BDP-a za preko 25 odsto u poslednjih pet godina. Samo što nije pitanje da li štedeti, već na čemu štedeti. Siriza bi umesto da optužuje Nemačku ipak trebalo da se posveti ukidanju partokratije u Grčkoj i kredibilnom planu štednje. Jer moguće je štedeti bez smanjenja penzija. Pogotovu u Srbiji.

Na BIZLife panelu pre godinu dana rekli ste „Sve uspešne države liče jedna na drugu, a svaka neuspešna je neuspešna na svoj način“. Kada će Srbija ličiti na uspešnu zemlju?

Kada uvedemo red. Kada budu važila ista pravila za sve. Kada budemo ukinuli negativnu selekciju i uveli pozitivnu, da nas vode najbolji, a ne najgori. Kada s leđa celog društva budemo skinuli patrijskog parazita koji nas uništava.

bizlife

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime