Sa dugom od 1,38 milijarde na četvrtom mestu najvećih dužnika u Srbiji za struju je kragujevačka “Energetika”. Odmah iza nje, na petom mestu, kao jedina lokalna samouprava, je i gradska uprava u Kragujevcu , čiji je dug za utrošenu električnu energiju dostigao 840 miliona dinara. Elektroprivreda Srbije, inače, od 20 javnih i državnih preduzeća, početkom prošlog mesea, potraživala oko 18,6 milijardi dinara, odnosno skoro 170 miliona evra.
Kragujevačka Energetika koja toplotnom energijom snabdeva više od 22.000 stanova, ustanova, institucija I preduzeća u centru Šumadije, zavoreni je distibutivni sistem za isporukumekektr ične energije za oko 20 korisnika u fabričkom krugu nekadašnje Grupe Zastava. Energetika je, kao što je naš list već i pisao, monopolista u distribuciji i snabdevanju str ujom potrošača u krugu Zastave, mada ni za jednu od te dve delatnosti nema licencu, koja je propisana važećim zakonskim normama u toj oblasti. Energetika u Zastavi, pored ostalih, str ujom snabdeva i velike kompanije, kakve su Zastava oružje i Zastava kovačnica, pri čemu je Kovačnica jedini potrošač u krugu Zastave koji još uvek ,prema poslednjim informacijama iz Energetike, ne proznaje dug za struju.
Poznavaoci ove problematike tvrde da pojedini potrošači Energetici za struju duguju decenijama unazad, odnosno još iz vremena Grupe Zastava, te da ima i onih firmi, kakva je Kovačnica, na primer, koja ne priznaju dug (u celosti, ili delimično) , kao ni način na koji ga “energetičari” obračunavaju. Nevolja je, navode u ovim krugovima, što problem sa (ne)plaćanjem struje u krugu Zastave i dalje ostaje otvoreno pitanje, kojim se niko ozbiljno ne bavi. Problem je i to što se ne zna ni kako i koliko Energetika plaća struju svom dobavljaču – Elektroprivredi Beograd koja. kao i Elektroprivreda Srbije u celini, postaje, smatraju naši sagovornici, jedan sve zatvoreniji i otudjeniji sistem.
Dug za struju gradske uprave u Kragujevcu koji je , od početka godine do 9. septembra – kad je pravljen “presek” – narastao sa 186,5 miliona na oko 840 miliona dinara, nastao je neplaćanjem potrošene električne u kragujevačkoj javnoj rasveti i lokalnim obrazovnim ustanovama. Zašto je Kragujevac jedina lokalna samouprava u Srbiji koja je na spisku najvećih dužnika za str uju pouzdano de ne zna, niti ko iz gradske uprave to saopštava. Pretpostavlja se da je osnovni razlog besparica u gradskoj kasi.
Ono što se, medjutim, prema podacima dobijenim na osnovu zahteva o pristupu informacijama od javnog značaja pouzdano zna, jeste da je sredinom godine ukupna zaduženost grada Kragujevca za uzete dugoročne kredite prema bankama iznosila oko 24,4 miliona evra. Mesečne obaveze po kreditnom zaduženju za jul ove godine iznosile su 38 miliona dinara, Kreditna zaduženja javnih i javno-komunalnih preduzeća u Kragujevcu, početkom juna “težila” su oko 386 miliona dinara.
Konsultant i bivši gradski funkcioner Nebojša Vasiljević, koji se godinama bavio ovom problematikom, smatra da se “se tekuće obaveze grada izmiruju pre svega zahvaljujući zaključenim reprogramima za struju i grejanje i dospelosti kredita”: Neprihvatljivo je, upozorava on, da se ovaj trend nastavi jer će samo obaveze u 2020. biti blizu 800 miliona dinara. Ako se u potpunosti realizuje kredit sa Evropskom bankom za obnovu razvoj , obaveze grada biće blizu 60 miliona evra evra, što je već, tvrdi, dužničko ropstvo.
