Da li je Vučić zaista „najjači u Srbiji“ i da li je koren njegove moći samo u Srbiji?
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić povremeno verovatno iznenadi i samog sebe.
Povodom lakrdije sa „državnim udarom“, u koju su bili uključeni gotovo svi koji nešto znače u njegovoj (bivšoj) stranci (SNS) i u vrhu vlasti, rekao je „Večernjim novostima“ da ne misli da je bilo nekakve zavere, „jer da bi neko srušio Vučića – mora da nađe nekog jačeg od njega, a u Srbiji takva ličnost ne postoji“.
Naoko može izgledati da je besmisleno postavljati takvo pitanje, pa ipak: da li je Aleksandar Vučić zaista „najjači u Srbiji“?
Zahvaljujući čemu je to postao?
Da li je najjači i zato što je sve druge – koristeći vlast – marginalizovao, udaljio od novca i malih ekrana?
Da li je Vučićeva snaga samo u njemu, njegovoj stranci i onome što radi njegova vlada ili je – bar u nekoj u jednakoj meri – i u snazi i interesima onih koji Srbijom vladaju izvana?
Koliku i kakvu cenu zemlja plaća za snagu i svemoć svog premijera?
Ne plaća li Srbija Vučićevu snagu – a i podršku koju mu obezbeđuje „politički otac“ (Nikolić) – sopstvenom slabošću?
Marko Jakšić: Nikolićeva izjava nije iskrena – njih dvojica mesecima nisu kontaktirali
Vučićeva snaga je naduvani mehur. Radi se o naručenim anketama i tzv. medijskoj manipulaciji, a nedavni primer je bila najava državnog udara, koja otkriva strašnu paniku Aleksandra Vučića. A zna se da se boji samo onaj ko nije jak.
To se desilo i juče, kada su Državotvorni pokret Srbije i DSS imali u Medija centru zajednički nastup, a vlast zabranila medijima da to prenose. Vučić je probao da razbije DSS, ali se pokazuje da se nastavilo okupljanje na patriotskoj platformi.
Kada je reč o samoj Nikolićevoj izjavi – ona nije iskrena. Njih dvojica mesecima nisu kontaktirali, a predsednikova platforma o Kosovu se nalazi u premijerovoj korpi. Moguće je, međutim, da je premijer – pošto je samo za jedan dan dva puta bio kod predsednika tokom afere puč – obećao da će Nikolića podržati na sledećim predsedničkim izborima.
I kakva je Vučićeva snaga, kad se Vladom komanduje iz stranih ambasada. Pre par dana je trebalo da kaže da više ne može da trpi američku torturu, a onda je bio dovoljan jedan poziv iz te ambasade, pa da Vučić to ne uradi. On je obična marioneta u rukama SAD.
Cena je ona obaveza koju je uzeo kada je dolazio na vlast, a to je predaja KiM. Zato imamo Briselski sporazum i Poglavlje 35 gde Vučić priča o „groznom papiru“, a ovamo Kosovo tretira kao suseda, što znači da je Vučić za održavanje na vlasti žrtvovao zemlju koja je srce srpske države.
To mu je bio zadatak broj jedan, a pod dva je usklađivanje spoljne politike sa EU i uvođenje sankcija Rusiji. Pod tri je ulazak Srbije u NATO, ispod žita, kao u Crnoj Gori, da se narod ne pita, već da se zemlja uvuče u pakt preko odluke u Skupštini.
Marko Jakšić je član Predsedništva DSS-a
Naslov i oprema: Stanje stvari
(Fakti, 12. 12. 2015)
