Srbija sad nije vojna sila i ne može da bude velika svetska vojna sila. Srbija ima neke šanse u velikim geopolitičkim igrama samo ako postane „ekonomski tigar na Balkanu“
Srpski narod predstavlja Istok na Zapadu i Zapad na Istoku praktično od kad se pojavio u istoriji. Nemanjići su vešto balansirali između Istoka (Carigrada) i Zapada (Rima). Međutim, nakon raspada srednjovekovne srpske države, srpski narod je živeo u dve tuđe i različite kulture – deo naroda je ostao da živi pod okupacijom Osmanskog carstva, a deo naroda je otišao u Austrougarsku. Sudar tih kultura reflektovao se i u srpskom narodu. Od 19. veka i oslobođenja, u srpskom narodu dolazi do podele na one koji žele da Srbija raskine sve veze sa Istokom i na one koji žele da Srbija raskine sve veze sa Zapadom. Dva veka traje sukob ekstremista iz te dve antagonistički nastrojene Srbije i zato moderna Srbija nije most između Istoka i Zapada, već mesto sudara Istoka i Zapada. Jugoslavija je više bila most za širenje Zapada na Istok, i zato se raspala.
Sad je pitanje da li postoji prostor da Srbija postane vojno neutralna država i mesto susreta i dijaloga Istoka i Zapada, mesto susreta privrednika sa Istoka i Zapada (tako da u Srbiji naprave poslovne dogovore i ugovore i obave bankarske transakcije…). Ili, ako dođe do podele svetskog interneta, da li bi Srbija mogla da održi vezu i sa ruskim i sa kineskim i sa evroatlantskim internetom. Sa jedne strane, pitanje je da li će srpski narod razviti unutrašnji dijalog, kulturni dijalog i dobiti novu vladajuću elitu, elitu sposobnu za velika dela. Sa druge strane, ne znamo ni kako će se razvijati odnosi između velikih sila; ako dođe do svetskog rata, biće nemoguće ostati vojno neutralna država.
Srbija je, u ovom trenutku, jedina država u srednjoj i jugoistočnoj Evropi, koja nije član EU i NATO, niti je blizu članstva u EU i NATO. Države Višegradske grupe i Grčka su skoro u potpunosti vesternizovane. Na tom putu su i sve ostale balkanske države. Sad su na redu države sa druge strane Crnog mora. Tako da se granica Zapada pomerila do Crnog mora, što Srbiju zaista čini Istokom na Zapadu, i Zapadom na Istoku. Međutim, danas sve države srednje i jugoistočne Evrope sarađuju i sa Rusijom i sa Kinom. Nemačka ne odustaje od projekta Severni tok 2. Za nekoliko decenija, većinu stanovnika Nemačke i Austrije činiće građani poreklom sa Istoka (srednje, istočne i jugoistočne Evrope i Azije). Tako da se i granica Istoka pomera do Rajne, Alpa i Jadranskog mora. Dakle, ceo prostor između Baltičkog, Jadranskog i Crnog mora postepeno postaje Istok na Zapadu i Zapad na Istoku, kroz sukob imperija sa Istoka i imperija sa Zapada.
Srbija može da opstane samo ako u sebi pomiri Istok i Zapad i postane mesto dijaloga Istoka i Zapada – samo ako se izdigne iznad Istoka i Zapada. Kao vazal neke imperije sa Istoka, srpski narod će biti asimilovan, ili će biti kažnjen od strane Zapada, što nije teško imajući u vidu je Srbija okružena NATO državama. Ako postane član EU i NATO i raskine sve veze sa Istokom i svojom tradicijom, srpski narod će sigurno nestati, jer Zapad želi što manje Srba u Srbiji, tj. njenu teritoriju. Da se to ne bi dogodilo, Srbija mora da (p)ostane strateški partner Rusije i Kine u ovom delu Evrope, ali i da odnosi između Rusije i Kine ostanu dobri. Međutim, cilj Srbije mora da bude stvaranje dobrih odnose i sa Zapadom, odnosno, da Zapad ne vidi u Srbiji malu Rusiju i malu Kinu. To će biti teško zbog pritiska koji Srbija trpi zbog KiM, ali nije nemoguće.
Da li će se u srpskom narodu pojaviti generacija državnika koji će imati te veštine, koji će biti sposobni da se izbore za to posebno mesto između ili iznad Istoka i Zapada, ostaje da se vidi. Olakšavajuća okolnost je da ceo prostor srednje i jugoistočne Evrope postaje isto tako Istok na Zapadu i Zapad na Istoku. Ali, ako se to dešava kao posledica borbe za prevlast imperija, nikad nijedna država iz ovog dela sveta neće biti nezavisna i stabilna. Zato svaka mora da se izdigne iznad tog sukoba Zapada i Istoka. Potrebno je, sa jedne strane, da u svakoj državi liberali i konzervativci vode unutrašnji dijalog (stvoriti pravnu ili demokratsku državu u kojoj se poštuju i prava manjina i verska prava i neguje najbolje iz tradicije), a sa druge strane, potrebno je da narodi iz ovog dela Evrope reše međusobne sporove (tj. mora da se postigne dogovor između patriota, iz svih naroda ili država sa ovog prostora) i stvore savez država, a posebno ako se raspadne EU.
Srbija, kao evropska država, koja odoleva vesternizaciji, mora da bude predvodnik, tj. da pokrene neke inicijative, mora da se pojavi sa nekim predlozima kako da se to ostvari. U slučaju da Nemačka postane, u ekonomskom smislu, daleko više vezana za Istok (Kinu), nego za Zapad (a to će sigurno da se dogodi ako za deset godina kineska ekonomija bude veća od ekonomija SAD i EU zajedno, a Rusija zaustavi demografski i ekonomski pad, i očuva strateško partnerstvo sa Kinom), za Srbiju bi bilo pogubno da, u tom trenutku, ne bude strateški partner i Rusije i Kine, i da ne doprinese i istorijskom političkom preokretu Nemačke i Austrije, tako da se pobede i ustaše i fašisti i nacisti i zaštite srpski interesi na Balkanu, odnosno, Srbija ne sme da dozvoli da Rusija i Kina naprave dogovor sa Nemačkom na štetu interesa Srbije i srpskog naroda na Balkanu.
To bi bilo veoma glupo i to će se dogoditi ako Srbiju budu vodili glupi ljudi. Za velike geopolitičke igre potrebni su veoma mudri, inteligentni i sposobni ljudi. Srbija je uvek imala takve ljude, ali nikad dovoljno u vlasti. Sad se pojavljuje istorijska šansa da Srbija iskoristi to što se nalazi na raskrsnici puteva između Istoka i Zapada – da od toga napravi prednost ili da to više ne bude prepreka. Ni to što se Srbija nalazi na ruti koju koriste migranti iz Azije da stignu do zapadne Evrope, nije problem koji ne može da se reši ili zaštite interesi Srbije, kad bi Srbiju vodili pametni i sposobni ljudi. Dakle, ni mitomani koji precenjuju svoje mogućnosti, niti autošovinisti koji imaju osećaj inferiornosti pred Zapadom. Nacionalistima će uvek stranci biti krivi, a autošovinistima će uvek Srbi za sve biti krivi.
Srbiji bi odgovaralo da prostor jugoistočne (Balkana) i srednje Evrope (Višegradske grupe) postane „tampon zona“ između imperija sa Zapada (SAD i Velike Britanije) i imperija sa Istoka (Rusije i Kine), a ne bojno polje za merenje snaga imperija ili da se građani ovih država takmiče ko će više da služi nekoj imperiji. Kad bi nastala takva „tampon zona“ u „srcu Evrope“, možda bi se smanjio rizik od izbijanja svetskog rata. Naš cilj je Evropa (hrišćanskih) nacija i pravnih (demokratskih) država. Možda da je kasno da se to ostvari u celoj Evropi, ali možda nije kasno da u srednjoj i jugoistočnoj Evropi nastane savez država, odnosno, naroda zasnovan na takvoj ideji.
Srbija sad nije vojna sila i ne može da bude velika svetska vojna sila. Srbija ima neke šanse u velikim geopolitičkim igrama samo ako postane „ekonomski tigar na Balkanu“. To je moguće jedino ako je politika Srbije: „Na zemlji mir, a među ljudima dobra volja“.
Izvor: Stanje stvari
