Ljudi mi pišu i traže da čuju moje mišljenje.
Velika je zbunjenost, neizvesnost i strah.
Mnogo neznanja i lutanja.
Još više podmetanja, manipulacije i kalkulacija.
Najmanje je poštenja, iskrenosti i stvarne želje da se Srbiji pomogne.
Većina građana, koji žele da se Uzurpator smeni i da se njegov kriminalni režim sruši, ali ne žele da se oni isti, koji su već bili na vlasti, ponovo vrate, ne znaju šta da rade.
U velikoj su nedoumici.
Muči ih jedno pitanje: da li da izađu ili da ne izađu na januarski referendum i na aprilske izbore?
Pokušaću da im pomognem.
Iznošenjem mog političkog stava.
Koji nikoga ne obavezuje.
Svako, naravno, donosi samostalno odluku.
Važno je da pratimo logiku.
Da ne sumnjate u moje poštene namere.
I da nam javni interes Srbije bude iznad naših ličnih interesa.
Odnosno, da razumemo da naše lične interese možemo da ostvarimo jedino ako se, istovremeno, ostvaruje i interes zajednice u kojoj živimo.
Sve ostalo je prevara politikanata.
Na koju nikako ne smemo da nasednemo.
Pođimo redom.
Molim za malo strpljenja.
Šta je danas u našoj političkoj stvarnosti neosporno?
Neosporno je da većina građana Srbije želi da se odmah smeni šizofreni Uzurpator i njegov kriminalni režim.
Ako Uzurpator ostane na vlasti, Srbije neće biti.
Srbi će, na radost naših vekovnih neprijatelja, biološki da nestanu.
Građani Srbije će da postanu digitalni robovi.
To je jedino neosporno.
Sve ostalo je vrlo sporno i problematično.
Tri ključna pitanja se nameću u javnosti :
KAKO da smenimo Uzurpatora i njegov kriminalni režim?
ŠTA nakon njegove smene?
KO nakon njegove smene?
Na prvom pitanju – KAKO – nema nikakve saglasnosti u političkoj javnosti.
Svako od trenutnih političkih aktera, koji sebe zovu opozicija, nastupa isključivo u svom uskom partijskom i ličnom interesu.
Zašto?
Oni životinjskim njuhom političkih hijena osećaju da je Uzurpator gotov i da se približava kraj njegove političke vladavine.
Otpočela je surova borba za vlast.
Otuda toliko novih kandidata za namesnike.
Zaprepastićemo se kakvi će se sve ludaci javljati.
Njihovo objašnjenje je vrlo jednostavno, ako je mogao šizofreni Uzurpator da vlada nad vama, možemo i mi.
Osvajanjem vlasti dolazi se do velikog političkog plena.
Koji treba da podele novi gospodari naših života.
I tako se ništa suštinski ne menja u totalitarnom političkom sistemu.
Mura i Kurta nastavljaju da vladaju.
Građani ostaju i dalje porobljeni.
Sve do naše konačne propasti.
Trenutni politički akteri, koji sebe nazivaju opozicija, spremni su, poput nekadašnjeg DOS-a uoči obaranja Miloševića, na sve trule kompromise, koalicije i lažne saveze.
Ostali su bez novca i moraju nekako da se dokopaju vlasti.
Sve je dozvoljeno i prihvatljivo.
Nema morala, nema dostojanstva i nema prepreka u silnoj želji da se dokopaju vlasti.
Ono što je najtragičnije – oni nemaju nikakve političke i ekonomske vizije spasa Srbije.
Njihova pogrešna politička procena je da Uzurpator sigurno pada i da je dovoljno da se oni pojave na izborima da ga pobede.
I preuzmu vlast.
Nezadovoljni građani nemaju bolje rešenje, moraju da glasaju za njih.
Zar građani uvek ne glasaju za manje Zlo?
Ali, to je potpuni politički promašaj.
Koji se zasniva na novoj prevari građana.
Lažna opozicija ne razume duh novog političkog doba.
Totalitarni politički sistem predstavničke demokratije je došao do svoga kraja.
Neoliberalni korporativni kapitalizam je bankrotirao.
Oni nemaju rešenja za sistemsku političku i ekonomsku krizu.
Kada bi došli na vlast, nastavili bi da sprovode izdajničku i neuspešnu politiku Uzurpatora.
Doduše, bez kulta ličnosti i sa mekšim zlostavljanjem građana.
Ali, totalitarizam i unutrašnja okupacija bi ostali.
Prevareni građani bi to shvatili nakon nekoliko nedelja.
U društvu bi nastao haos, inflacija, nezaposlenost, krah dinara, drastičan pad životnog standarda i nagli rast kriminala.
Problem nije rešen jer je zadržan totalitarni politički sistem, koga građani više neće i koji je osnovni uzrok propasti Demokratije i Republike.
Politička oligarhija bi se promenila na vlasti.
Zapadni politički satrapi bi podržali tu kozmetičku političku promenu.
Ali, ta lažna promena vlasti ne bi donela ništa novo građanima.
Šta je rešenje?
Cilj političkog delovanja građana mora da bude – rušenje totalitarnog političkog sistema.
Problem je u sistemu i sistem moramo da promenimo.
Ta radikalna promena političkog sistema jedino može da spasi Srbiju od daljeg propadanja i da građanima donese slobodu.
Da li neko od onih koji danas pretenduju da nas prevare i da se nekako dokopaju vlasti o tome govori?
Da li ste čuli da traže promenu političkog sistema i da nude neki novi politički sistem u interesu svih građana?
Niko o tome ne govori.
Oni samo blebeću ono što je postalo opšte političko mesto – Uzurpatora moramo da smenimo.
Nema odgovora na pitanje ŠTA posle njegove smene i KO posle smene?
Kada sam pre četiri godine pozvao na BOJKOT Uzurpatora i njegovog kriminalnog režima, većina opozicionih stranaka je to naknadno razumela i prošle godine su se opredelili da bojkotuje izbore.
Bojkot je uspeo.
Ali, lažna opozicija nije kapitalizovala uspeli bojkot.
Nije, jer nemaju nikakvu novu političku ideju.
Osim da budu ponovo postavljeni namesnici.
Vlast i opozicija imaju istu totalitarnu matricu.
Vlast i opozicija imaju istog stranog gospodara.
Kome se klanju i koga slušaju.
Oni istom žestinom mrze svoj narod i preziru demokratiju.
Pohlepni su, lažljivi i koruptivni.
Nesposobni su da upravljaju velim državnim sistemom.
Nemaju nikakvu političku viziju, nemaju novu političku ideju i nemaju osećanje istorijske odgovornosti.
Nemaju nikakvog radnog iskustva i nemaju nikakve stručne reference.
Imaju samo strah od Zapadnih političkih satrapa i nastoje da im se dodvore.
Vlast i opozicija se takmiče ko će da dobije naklonost Zapadnih političkih birokrata.
Veruju da se Srbima može da vlada jedino ako budu postavljeni za namesnike.
Stranim ambasadorima polažu račune.
Sve najgore misle o našem narodu i stide se našeg naroda.
Tako je narod ostavljen da se sam bori za svoju slobodu.
Mislim da je to jako dobro.
Sve maske su danas, ipak, pale.
Građani su izgubili poverenje u sve političare.
Nikome više ne veruju.
I to je odlična prilika za sprovođenje sistemskih promena u društvu.
Koje građani traže da se izvrše.
Građani nemaju znanja i političke vizije šta treba da se radi.
Nacionalna elita je dužna da im pokaže viziju plana za spas Srbije.
Ali, nacionalna elita se uspavala i prepustila čarima potrošačkog konformizma.
Čast čestitim, hrabrim i mudrim pojedincima.
Koji moraju da nastave da se bore za novu političku ideju.
Šta je nova politička ideja?
O tome sam deceniju unazad sve napisao i možete da pronađete na društvenim mrežama.
Kratko.
Nova politička ideja je – neposredna demokratija.
Humanizam kao politički sistem.
Politika bez profesionalnih političara.
Svi punoletni građani iz zemlje i rasejanja postaju Skupština naroda.
I svi glasaju i kontrolišu operativan rad stručnjaka na vlasti.
Čija vlast je ograničena na godinu dana.
Ekonomija zajednice u prirodnom okruženju.
Socijalno uravnoteženo društvo.
Napisan je predlog Političkog i Ekonomskog programa za spas Srbije.
Rešenja, dakle, postoje.
Napisana su i predložena.
Znamo ŠTA treba da radimo.
I znamo KO to treba da uradi.
Umesto lidera, vođa i namesnika, ponudio sam STRUČNE TIMOVE.
Promenama sistema treba da upravlja 500 vrhunskih, iskusnih stručnjaka iz zemlje i rasejanja.
Koje overavaju građani neposrednim glasanjem.
Stručni timovi će da vode VLADU NARODNOG SPASA.
Na godinu dana.
Kako bi raščistili politički teren za održavanje prvih slobodnih i poštenih izbora.
U neposrednoj demokratiji građani ne prenose svoje političko pravo na poslanike i odbornike.
Nema više poslanika i odbornika.
Građani sami odlučuju.
Nove tehnologije mogu da pomognu u kontroli izvršne vlasti.
Koja se menja često, jer se njen rad prati dnevno.
Nema profesionalnih političara.
Umesto njih, upravljaju stručnjaci, koje nadziru građani.
Sve je objašnjeno i može brzo da se ostvari.
Važno je da se oslobodimo političkih predrasuda iz prošlosti.
Važno je da shvatimo izvornu moć Demokratije.
Važno je da građani ocenjuju dela, umesto prazne i dosadne priče politikanata.
Srbija je idealno društvo za uspostavljanje neposredne demokratije
Novi politički sistem odgovara duhu slobodarskog srpskog naroda.
Sada sam, verujem, odgovorio na ključna dva pitanja ŠTA posle rušenja Uzurpatora i KO će da vlada u oslobođenoj zajednici.
Vraćam se na najteže danas pitanje – KAKO da smenimo Uzurpatora?
Lažna opozicija potcenjuje političku snagu Uzurpatora.
On jeste grogiran i sigurno odlazi sa političke scene na smetište istorije, ali je još uvek opasan i može da nanese veliko zlo državi i narodu.
To veliko zlo se zove – građanski rat!
Koga priželjkuju naši vekovni neprijatelji.
Zato je potrebno razumevanje sadašnje političke situacije u Srbiji.
I doslednu odbranu nove političke ideje koju sam izneo.
Uzurpatora je uzdrmao – BOJKOT!
Veliki strah ima od organizovanog bojkota.
Najveći strah ima od milion nezadovoljnih građana na ulicama.
Njegov metiljavi, mekušasti, podanički, ulizivački i kukavički karakter to ne može da podnese.
Kada milion odlučnih ljudi budu na ulicama, spremni da brane novu političku ideju, onda će nervno rastrojeni i očajni Uzurpator, uplakan, da preda vlast.
Da li će da pristane da mu narod sudi ili će sam sebi da presudi to će vrlo brzo vreme da pokaže.
Događaji se ubrzavaju velikom brzinom, jer stanje u društvu je neizdrživo.
Zato nam je potrebna smirenost i mudrost.
Nema potrebe da se srlja i mora da se upravlja društvenim promenama.
Nikada društvene promene ne nastaju same od sebe.
Zadatak nove nacionalne elite je da preuzme upravljanje društvenim promenama.
Naravno, kroz timski rad stručnjaka.
Pojedinac ništa sam ne može da uradi.
Politička stranka sama ne može da uradi.
Potrebno je da nekoliko hiljada ljudi preuzmu operativno sprovođenje nove političke ideje, koju predstavljaju 500 iskusnih, stručnih, poštenih, nepotkupljivih i proverenih rodoljuba.
Politički i socijalni cunami će da sruši totalitarni sistem predstavničke demokratije.
Zašto je BOJKOT uzdrmao Uzurpatora?
Mada je šizofreni psihopata, on nije politički glup u odbrani svoje vlasti.
Mnogi lažni opozicionari ga potcenjuju.
Iskusan je politikant.
Zna da manipuliše povodljivim narodom.
Nikada u životu ništa nije radio, osim što je smišljao i sprovodio političke prevare kako bi se obogatio i dočepao vlasti.
U političkom mulju i smradu, koji se širi oko njega, on se odlično snalazi.
To je teren na kome on zna da se bori i pobedi.
Njegova namera je vrlo jednostavna.
Sve političke oponente nastoji da uvuče u svoju političku baruštinu.
Gde će da ih podavi.
To je močvara u kojoj on sigurno opstaje.
Ima sve poluge moći u svojim rukama.
Veliki novac za potkupljivanje opozicije i građana, medije, kriminalce, podršku Zapadnih birokrata i strah uplašenih građana.
Ali, nema mogućnosti da se suprotstavi BOJKOTU.
Protiv bojkot je nemoćan.
Ne zna šta da radi.
Bojkot ga izvlači iz te njegove smrdljive političke močvare na suvo.
I on postaje nemoćan.
Ostavljen je da se bori za opstanak u uslovima koji mu oduzimaju svu moć koju ima.
Uzurpator dobro zna da Bojkot znači –nelegitimitet njegove vlasti.
Ne može da vlada i da bude nelegitiman.
To ga izluđuje, jer se ogoljava njegova diktatura i kult ličnosti.
Mislite da, ipak, može bezbrižno da vlada i dalje?
Pa, dobro, zašto onda organizuje parlamentarne izbore, kada su prošle godine bili izbori?
Organizuje ih zato što ga je Bojkot porazio.
Zato što se silno plaši Bojkota.
I sve čini, medije je sve, režimske i opozicione, stavio u kampanju, da obesmisli bojkot i da političke aktere uvuče u svoju političku baruštinu.
Koliko vidim, za sada mu to dobro ide.
Uzurpator je potpuno jasan i predvidljiv.
Ništa nas od njega ne može da iznenadi.
Problem je lažna opozicija koja je zauzela političko tržište, smeta nam za sprovođenje nove političke ideje i smeta nam što neprestano sluđuje narod.
Zapravo, lažna opozicija je plaćena od Uzurpatora da sluđuje narod.
Oni koji nisu plaćeni su politički idioti.
Koji svoje lično ludilo hoće da leče političkim angažmanom.
Lažna opozicija je prošle godine bojkotovala izbore.
Šta se danas promenilo da se oni utrkuju da izađu na nameštene izbore?
Politička i ekonomska situacija je još gora.
Nema novog izbornog zakona.
Nema boljih izbornih uslova.
Cenzura medija je još veća.
Zloupotreba državnih institucija u kampanji Uzurpatora je nesnosna.
Pljačka države i građana je kriminalna.
Birački spiskovi nisu sređeni.
Milion mrtvih duša je spremno da glasa za Uzurpatora.
Batinaši su spremni da prete građanima.
Novac državni se pušta za potkupljivanje birača.
Pojedini omiljeni opozicioni lideri su dobili veliki novac i prostor u medijima da budu kooperativni.
Piju sa uzurpatorom rujno vino i javno se slikaju.
U političkoj trci na 100 metara, Uzurpator se nalazi na 95 metru i čeka mirno opozicione kandidate za zamajavanje naroda da ih ubedljivo pobedi.
Sve je unapred namešteno i režirano.
Kako opozicija misli da ga pobedi?
Vidim da se opozicioni lideri hvale da sigurno pobeđuju.
Kako uplašene, apatične, razočarane i porobljene građane misle da motivišu da izađu na izbore i glasaju za njih, koji su već bili na vlasti?
Građani su jasno rekli da njih neće.
Pa, zašto onda izlaze kada sigurno gube u takvim nenormalnim izbornim uslovima?
Zar sve to nije velika prevara birača?
Šta su radili od uspelog bojkota do danas?
Kakvu su novu političku ideju izneli?
Koju imaju političku viziju spasa Srbije?
Zašto nisu ništa radili?
Kako misle za tri nedelje da motivišu građane da masovno izađu na referendum?
Zar ne znaju da je đački raspust i da će većina porodica biti izvan mesta stanovanja?
Zašto pristaju da sluđuju narod?
Pogledajmo doslednu političku logiku.
Izbori 2020. godine su bili nelegitimni, Bojkot je uspeo,
Izabrana Skupština je nelegitimna,
Izabrana Vlada je nelegitimna,
Sve što predlože Skupština i Vlada je nelegitimno,
Sve odluke koje su Skupština i Vlada doneli od izbora 2020. godine su nelegitimne i biće poništene,
Svi poslanici i članovi Vlade će zakonski odgovarati za donošenje štetnih i nelegitimnih političkih odluka,
Referendum je nelegitiman, jer ga predlaže nelegitimna Vlada i donosi nelegitimna Skupština.
Sve što je napisano u Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi je nelegitimno, jer nije bilo nikakve stručne i javne rasprave, jer su ga donele nelegitimne institucije i sve će da bude poništeno,
Kontrole na glasačkim mestima suštinski neće ni biti, jer stranke koje podržavaju izlazak na glasanje dobijaju 20% čuvara kutija, što otvara veliki prostor za krađe kriminalnog režima,
Režimski, opozicioni mediji i botovi na društvenim mrežama jednakom žestinom napadaju javne ličnosti koje se zalažu za potpuni bojkot totalitarnog režima,
Šta je logičan zaključak?
Besmislen je izlazak na nelegitimni referendum.
Ako se izađe, onda se nelegitimnoj Vladi, nelegitimnoj Skupštini i nelegitimnom Referendumu daje legitimitet.
Uzurpatoru je to potrebno da politički život zadrži u svojoj političkoj baruštini.
Ako ne izađemo na nelegitimni Referendum, onda smo potvrdili njegovu nelegitimnost.
To što su promenili dosadašnji Zakon o referendumu i dozvolili da se smatra da je referendum uspeo ako glasa većina od izašlih, potpuno je besmisleno, jer je sve nelegitimno.
Uzurpator stalno krši ustav.
Uradiće sve kako je njemu volja.
Zašto da učestvujemo u toj laži?
Zašto da pristanemo na njegova pravila prljave igre?
Moramo da potpuno BOJKOTUJEMO Uzurpatora i njegov kriminalni režim.
Izlazak je pristanak na prevaru.
Znači, važno je dosledno da branimo nemanje legitimiteta izdajničkog i kriminalnog režima.
To je naše najjače oružje u borbi protiv Uzurpatora i njegove tiranije.
Doslednost je potrebna za ozdravljenje bolesne politike.
Nema pregovaranja, nagodbe i kalkulacija sa Uzurpatorom.
Mora dosledno da se odbije bilo kakva saradnja sa njim i njegovim kriminalnim režimom.
Uzurpatoru trebamo da postavimo ULTIMATUM koga mora da ispuni.
Masovnim protestima na ulicama i blokadama saobraćaja se može primorati Uzurpator da prihvati sve iz Ultimatuma.
Generalni štrajk će ga na to da primora.
Srbija mora da stane da bi se oslobodila Uzurpatora.
Videli smo iz režiranog protesta protiv Rio Tinta, koga su organizovali lakeji Rokfelerove fondacije, da se Uzurpator plaši ulice i masovnih demonstracija pobunjenih građana.
On nikada ne zna da li će se pobuna zaustaviti ili će narod da se otrgne kontroli i preuzme sam stvari u svoje ruke.
Zamislite kako bi se tek onda uplašio.
Rio Tinto je posledica funkcionisanja totalitarnog političkog sistema.
Uzrok našeg propadanja je totalitarni politički sistem.
Cilj masovnih građanskih protesta mora da bude rušenje totalitarnog političkog sistema.
KAKO to da se izvede?
U sledećem tekstu.
