Samo jednu generaciju unazad Rumuni su čekali u redu za hranu, a u glavnom gradu Bukureštu danas se ponovo stvaraju redovi – ali, u njima više ne stoje Rumuni. U jednoj ulici u redu ispred centra za distribuciju pomoći stoje ukrajinske izbeglice. U drugom redu Nepalci, državljani Bangladeša i drugi čekaju ispred emigracijskog ureda da obnove radne i boravišne dozvole. Poput Italije 70-ih, Rumunija je na korak od tranzicije iz zemlje emigranata u zemlju useljenika, piše u svojoj reportaži The Economist.
Rumunska privreda, kako se navodi, postojano raste već celu deceniju, a prošle godine za 4,7 posto. U 2010. BDP po osobi, usklađen s cenama, iznosio je 53 posto proseka Evropske unije, a do 2021. popeo se na 74 posto. U međuvremenu se broj stanovnika smanjio s 23,2 miliona, koliko ih je bilo 1990. godine, na 19 miliona, koliko ih zemlja ima danas. Natalitet je pao nakon revolucije 1989., a milioni građana su emigrirali. Zemlja se tako sada suočava s velikim nedostatkom radne snage.
Poslepodnevni red ispred emigracijskog ureda u Bukureštu je dug. Nikky, dadilja iz Nigerije, kaže da bi volela da radi u Velikoj Britaniji, ali da bi radije živela legalno u Rumuniji, nego ilegalno u Britaniji. Atharv, softverski inženjer iz Indije, i Nico, barmen iz Šri Lanke, ne govore rumunski, no to im dosad nije predstavljalo nikakvu prepreku. Toliko je teško doći na red za ulaz da je Nico prespavao na pločniku celu noć. Drugo dvoje su stigli u zoru.
Odlazak u ‘ilegalce‘ radi bolje plate
Hoteli, barovi i restorani očajnički traže radnike, ali najveća nestašica radne snage je u građevinarstvu. Alexandru Baiculescu, zamenik generalnog direktora građevinske firme Hidro Salt, ima 350 zaposlenih. Od njih 200 su stranci, uglavnom izn Šri Lanke i Vijetnama. Zapošljavaju ih preko agencija, ali rumunska birokratija je toliko preopterećena velikom potražnjom da mnogi od pozvanih nikada ne stignu – završe u drugim zemljama, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, mesecima pre nego što stignu njihove rumunske vize.
Baiculescu radnicima isplaćuje zarade od 1000 dolara mesečno plus smeštaj i hranu, ali do 40 posto novozaposlenih odlazi u roku od nekoliko meseci kako bi kao ilegalci okušali sreću u zemljama u kojima se bolje plaća.
„Ne mogu proširiti posao zbog ovih problema“, kaže on.
Rumunska birokratija je, kako kaže Monica Roman, akademkinja koja proučava emigraciju, toliko komplikovana da mnoge firme jednostavno odustaju od uvoza novih radnika. Umesto toga pokušavaju da privuku one koje su veće firme već uspele da dovedu. Mnogi radnici, koji dolaze bežeći od očajničke bede, rado prihvataju bilo kakav posao u inostranstvu.
Adriana Iftime, glavna direktorka Saveza poslodavaca građevinskih firmi, kaže da je sektoru potrebno najmanje 100.000 novih radnika do kraja 2024. godine. Građevinci žele zadovoljiti potražnju za radom na infrastrukturi koju nakon pandemije podstiče EU sredstvima iz fondova za obnovu. Rumunija će dobiti 27 milijardi evra, od čega će do 17 milijardi otići na izgradnju, navodi Iftime. Kada se pridodaju drugi izvori finansiranja iz EU-a, Rumunija bi mogla da dobije više od 80 milijardi evra do 2027. Strani su radnici, kaže ona, „rešenje kada nema drugog rešenja“.
U 5 godina sa 3000 do 100.000 radnih dozvola
Godine 2017. Rumunija je imala kvotu od 3000 dozvola godišnje za radnike izvan EU-a. Ta brojka je skočila na 100.000 do prošle godine, ali mnogi su krenuli za stranim radnicima koji su već bili u zemlji. Oana Toiu, zastupnica iz parlamentarnog odbora za rad, kaže da dok Rumunija treži strane radnike kao „brzo rešenje“, mnogi od onih koji su potrebni zemlji već su tamo, njeni su građani.
No, problem je što sistem socijalnog osiguranja i kaznena poreska pravila mnogim Rumunima rad na pola radnog vremena čine besmislenim, posebno majkama s malom decom.
„Postoji veliki prostor za proaktivne mere da Rumuni preuzmu te uloge“.
Mnogi Rumuni još uvek emigriraju u potrazi za boljom platom, ali neki drugi se vraćaju kući. U međuvremenu raste broj stanovnika Rumunije rođenih u inostranstvu. Do kraja 2022. u zemlji je bilo 113.520 državljana zemalja izvan EU-a, što je povećanje od 110 posto u pet godina. Bilo je tu i 54.765 državljana EU-a, 113.000 ukrajinskih izbeglica i oko 200.000 emigranata iz susedne Moldavije – iako većina njih ima rumunsko državljanstvo.
Mircea Mocanu, koji je na čelu UN-ovog ureda Međunarodne organizacije za migracije u Bukureštu, kaže da njegov tim računa da će, isključujući Moldavce, do kraja decenije u Rumuniji biti 600.000 stranaca, što je velika i vrlo brza promena.
Autoindustrija u usponu
Proizvodnja automobila u susednoj državi Rumuniji je u konstantnom porastu, pa je tako u prethodnoj godini zabeležila apsolutni rekord, uprkos svim nedaćama i karakterističnim poteškoćama. Zahvaljujući preko pola miliona sklopljenih vozila tokom 2022. godine, cifra koja otkriva broj montiranih automobila na dvanaestomesečnoj osnovi je za čak šest puta veća od iste takve od pre dvadeset godina.
U komšijskoj zemlji posluju dva velika proizvođača i to su Dacia koja sreću traži unutar francuske grupacije Renault i američki Ford. Lokalni medij Hotnews.ro je objavio podatak da su u zbiru, ova dva brenda sklopila nešto preko 509 hiljada primeraka vozila u toku prošle godine.
Od ukupno skockanih 509.465 jedinica, njih 314.228 je rođeno zahvaljujući Daciji i njenoj fabrici izgrađenoj u gradu Mioveni, dok je preostalih 195.237 primeraka plod rada osoblja zaposlenog u Fordovim pogonima koji rade u Krajovi.
GDE SMO MI: Privredni rast Srbije za deceniju bolji samo od makedonskog
Srbija je od 2013. godine do danas imala nekoliko godina dinamičan privredni rast, ali kumulativno za tu jednu deceniju, u odnosu na zemlje regiona, bolja je samo od Severne Makedonije.
Uprkos tome što je imala nekoliko godina dobrog rasta, ako se posmatra kumulativni rast BDP-a poslednjih deset godina, od 2013. zaključno sa prošlom godinom, Srbija se nalazi na začelju u regionu, samo ispred Severne Makedonije. Ovo je posledica jako lošeg perioda od 2013. do 2017. godine. U prve tri godine ovog perioda domaća ekonomija, jedva da je ikakav rast i ostvarila. U 2013. BDP je povećan za svega jedan odsto, da bi 2014. godine upala u recesiju od 1,6%. Od 2014. godine sprovodila se fiskalna konsolidacija kako bi se javne finansije dovele u red, što je značilo smanjenje penzija i plata u javnom sektoru i povećanje poreza.
Za poslednjih deset godina Srbija je uvećala ekonomiju za 26,7%. Samo S. Makedonija sa 22,7% je imala slabiji ukupni privredni rast u ovom periodu. Ispred Srbije su Bugarska i Hrvatska sa ukupno 27,2% rasta, tokom prethodne decenije. Crna Gora i Albanija su ostvarile 30% rasta, a BiH 32,2%.
Pravi lideri regiona u privrednom rastu u poslednjoj deceniji su Mađarska za 39 i Rumunija sa 39,7%.
Stope privrednog rasta pokazuju ekonomski napredak tokom određenog perioda, ali nivo na kom se neka ekonomija nalazi pokazuje BDP po glavi stanovnika.
Po ovom parametru Srbija je sa 9.230 USD u 2021. godini (prema poslednjim podacima Svetske banke) bila ispred siromašnih zemalja u okruženju poput S. Makedonije sa 6.695 USD, Albanije sa 6.423 dolara i BiH sa 7.143 USD.
Na sličnom nivou kao Srbija je Crna Gora sa 9.465,7 USD, a ispred su Bugarska sa 12.221 USD, Rumunija sa 14.858, Hrvatska sa 17.685 i najbogatija zemlja u regionu Mađarska sa 18.728 USD po stanovniku.
Kada se poredi rast BDP-a po glavi stanovnika, kod svih zemalja regiona on je mnogo veći nego što pokazuju nominalne stope rasta.Na primer za period od 2013. zaključno sa 2021. godinom rast srpske privrede po stanovniku iznosio je 37%, isto koliko i Mađarske. Manje su imali samo Hrvatska i Makedonija, po 28%. BDP Rumunije po stanovniku je povećan za 56, a Bugarske čak 59%.
Uzrok ovome je emigracija, odnosno veći BDP deli sa na sve manje stanovnika koji su ostali u zemlji, nakon što su se mnogi iselili uglavnom na Zapad.
Na kraju, kada se u BDP uključe i razlike u kupovnoj moći u različitim zemljama, BDP po paritetu kupovne moći po stanovniku, rast Srbije u devet godina od 2013. do 2021. iznosio je 48%. U toj kategoriji Rumunija je apsolutni lider regiona sa rastom od čak 83% u tom periodu. Bugarska je istovremeno ostvarila rast od 69%, dok je od Srbije jedino manji rast imala Makedonija sa 44%.
Nije pošteno pisati tekst, sakrivajući naša najveća dostignuća,i time pakostiti vladajućima u Srbiji.
Da li ima u regionu ikoga, koji je u zadnjih 10 godina , od kada je SNS na vlasti u Srbiji, unaprijedio toliko nauku , novim doktorima nauke i diplomiranim kadrovia ??? I ne samo to ?? O kakvi genijalcima se radi, govori i činjenica kojom brzinom su uspijeli da steknu diplomu, i odmah potom doktorat. Mnogima je za diplomu i doktorat trebalo dvije ili najviše tri godine, što najbolje govori o kakvim “ lumenima “ se radi !! Ne smijemo biti lazno skromni, moramo se pohvaliti i onim talentima i izvan ovih okvira. Bilo je njih koji nisu imali ni srednju školu……. ali ni to ih nije spriječilo da prije standardnih rokova završe i fakultet i diktorat !!! Njihova budućnost, koja osvjetljava i budućnost svih nas, zasluzeno je zacrtana na najvišim drzavnim i privrednim funkcijama. Svi znamo da je znanje
najsigurniji put u prosperitet , sreću i bogatstvo !!