Sredinom jula prošle godine svet je obišla vest o protestima farmera u Holandiji. U moru članaka, fotografija i snimaka, jedna informacija mi je posebno zapala za oko. Naime, holandska policija uhapsila je 23-godišnjeg farmera sa juga zemlje. Momak je optužen za pokretanje pobune i osuđen na 120 sati društvenog korisnog rada, ali samo uslovno na dva meseca. Mladi poljoprivrednik pozvao je na zatvaranje aerodroma ,,Šipol”, što su holandske vlasti shvatile vrlo ozbiljno. Ono što je posebno zanimljivo, jeste njegova izjava nakon hapšenja. Želeći da objasni svoje postupke mladić je na sudu rekao da samo želi da nastavi porodični posao i jednoga dana preuzme farmu od svojih roditelja, ali više nije siguran u budućnost zbog planova vlade.
Čitajući ovu izjavu prošla mi je kroz glavu njena simbolika, koliko toga ona govori o stanju poljoprivrede u Holandiji i Srbiji, iako nema direktne veze sa našom zemljom. Čovek u svojim dvadesetim želi da nastavi porodični posao po svaku cenu, spreman je da se za taj posao bori, izađe na ulice, rizikuje odlazak u zatvor. Šta je tu, u stvari, poruka? Da mladi ljudi u Holandiji vide svoju budućnost na selu i da ono može da im pruži pristojan život vredan borbe i sukoba.
Ovaj događaj takođe otvara i nekoliko zanimljivih pitanja. Prvo, Holandija je primer uspešne poljoprivredne proizvodnje. Država sa površinom od 48,848 kilometara kvadartnih godišnje od poljoprivrede zaradi 80 milijardi eura. Najpoznatiji su i najuspešniji po proizvodnji cveća, ali se ova zemlja nalazi u prvih pet po proizvodnji i izvozu mesa i mlečnih proizvoda. Holandsko voće i povrće takođe je u samom vrhu svetske proizvodnje. Ove cifre prate i drugi poučni podaci. Hrana se proizvodi po najsavremenijim tehnologijama uz strogu kontrolu upotrebe zaštitnih srtedstvava, kako bi se sačuvao kvalitet zemljišta ali i životna sredina. Poljoprivredna mehanizacija koja se proizvodi u Holandiji spada u najkvalitetniju na svetu(https://www.agromedia.rs/agro-teme/vocarstvo/otkrivamo-vam-sve-sto-niste-znali-o-poljoprivredi-holandije/). Kako su Holanđani stigli dovde i šta se sve može od njih naučiti traži mnogo prostora i poseban članak. Sada želim da pređem na drugo važno pitanje – borbu farmera za opstanak.
Holandska vlada napravila je plan da se do 2030. godine smanji emisija štetnih gasova za 50 posto. Ministarka za zaštitu životne sredine Kristijan van der Val dala je pokrajinama rok od godinu dana za pripremu plana koji bi prepolovio emisiju azot oksida. Četvoročlana koalicija koju predvodi Narodna partija za slobodu i demokratiju premijera Marka Rutea odlučila je da 30 posto svih stočnih farmi mora biti zatvoreno do 2030 (https://slaynews.com/news/governments-now-pushing-confiscate-farms-nitrogen-crisis/). U borbi protiv takozvane ,,azotne krize”, za koju agituju gotovo sve vlade zemalja EU, najveći gubitnici bili bi upravo farmeri. Ova nova zelena politika u potpunisti je usklađena sa ciljevima Svetskog ekonomskog foruma (https://www.weforum.org/), odnosno sa planovima elita za preuređenje ekonomskih i političkih odnosa u svetu. Holandski farmeri morali bi da ugase gazdinstva i prodaju zemlju, ili se kasnije suoče sa eksproprijacijom. Svesni koliko štete nova politika Vlade može doneti zemlji, holandski poljoprivrednici kreću u akciju. Prvi protesti odigrali su se još u leto 2019. godine. Kako je ovaj vid borbe samo delimično urodio plodom, poljoprivrednici 2020. osnivaju svoj partiju – Pokret poljoprivrdnika-građana (Boer burger beweging – https://boerburgerbeweging.nl/).
Za predsednika pokreta izabrana je Karolina van der Plas (https://en.wikipedia.org/wiki/Caroline_van_der_Plas), političarka i novinarka koja se još od 80ih godina bori za interese holandskog agrara. Na izborima za Senat 15. marta ove godine Pokret poljoprivrednika osvaja 17 mandata, što ga čini partijom sa najvećim brojem predstavnika u Senatu. Partija premijera Rutea osvojila ih je, za mnoge potpuno neočekivano, samo 10. Rezultat bez presedana, s obzirom da je ovo prvi put da se BBB kandidovao za mesta u Senatu. Pored upornosti holandskih farmera da opstanu na svojoj zemlji, važnu ulogu odigrala je i svest ostalih građana. U članku za ,,Spectator” novinarka Eva Vlaardingerbruk donosi najbolje objašnjenje:
,,Holandski glasači – od kojih mnogi obično se previše ne bave politikom, ali koji razumeju da naši farmeri hrane našu naciju i ostatak sveta – sve su umorniji od politike globalista da „spasavaju planetu“ sintetičkim mesom, jestivim insektima, solarnim panelima i parkovima vetroturbina”.
Holandski poljoprivrednici postali su primer borbe za očuvanje malog proizvođača. Njihova situacija najbolje govori u prilog tome da pitanje opstanka sela nije više samo problelm jedne države, ili jednog društvenog sloja, to je front u ratu koji se vodi širom sveta – ratu za hranu. Planovi svetskih elita da uspostave kontrolu nad proizvodnjom hrane mogu imati nesagledive psoledice po običnog čoveka, bilo da on živi u Srbiji, Holandiji ili nekom drugom mestu. Srpsko selo nalazi se, ne moram pojašnjavati zašto, u mnogo lošijem stanju od holandskog, samim tim je i konkretna akcija preko potrebna. Političko angažovanje je možda pravo rešenje da srpski agrar dobije pažnju i uticaj koji zaslužuje. Glavnu ulogu, kao i u Holandiji, odigraće seljaci ali i svest ostalih građana da je proizvodnja hrane najvažnija privredna delatnost za svaku zemlju. Pre par meseci i kod nas je pokrenuta ideja o formiranju političkog pokreta koji bi branio interese sela i poljoprivrednika. Pozitivnih primera u svetu ima dovoljno, ostaje da se vidi ima li srspki farmer snage i volje da se upusti u ovu najvažniju borbu, u bitku za opstanak sela i Srbije.
autor: Stefan Radosavlević
