Muž se vratio kući oko podneva. Zatekao je ženu u kuhinji zauzetu pripremanjem ručka.
-Ženo, konačno sam postao svoj čovek!
-Svoj čovek se postaje u 18 ili 19 godina, a ti, lepoto moja, imaš 37. Zakasnio si prilično!
-Nikad nije kasno da se radi časno i zaradi masno! – reče i uze pivo iz frižidera.
-Ne razumem šta hoćeš da kažeš?!
-Hoću da kažem da sam se zaposlio u gradskom pozorištu!
-Ti?!… Koju si ulogu dobio, majke ti?!
-Glavni čistač velike scene!…
-Izvini, a u kojoj to drami glumiš?!
-Kakva drama, šta pričaš! Primljen sam kao čistač! Metla, četka, džoger, usisivač, magična krpa – razumeš!
-Božeee, a ja sam mislila ti glumiš!
-Pa, naravno da glumim!
-Sad si rekao da ne glumiš nego čistiš…
-U pozorištu čistim, a glumim u stranci preko koje sam dobio posao!
-Šta glumiš u stranci kad su tamo sve uloge odavno raspodeljene?!
-Nisu baš sve… Kad se organizuje stranački miting ja glumim da sam se spontano okupio. A onda aplaudiram, mašem zastavom i glumim oduševljenje dok predsednik prosipa bisere gluposti…
-I za čije babe zdravlje glumiš?!
-Za dnevnicu, za sendvič i za limenku soka! Isplati se gluma, zar ne…
autor: Ljubomir Ilić
