„I mi volimo nerandže no trpimo!“, kada je buknula masmedijska hajka na Srđana Predojevića, jedina koleginica koja je stala na njegovu stranu bila je Jovana uzviknuvši „Srđaneeee!“, karakteristično kao Roki Balboa svojevremeno „Adrijana!“.
No, u zemlji u kojoj jedan Muharem Bazdulj komotno može postati srpski patrijarh, Strahinja Pavlović kulturni ataše u Francuskoj, Aleksandar Srećković Kubura bejbisiter u slobodno vreme, Vladimir Kecmanović posle Tita Tito, Ivan Ivanović glavni diler za sir i švarglu, a sin Željka Mitrovića ministar za saobraćaj, zašto ne bi Srđan mogao biti kontrolor leta.
Za njegovu seksualnu orijentaciju javno mnenije se pitalo koliko i za Čolino; domaćinski izgled Kragujevčanina ne vara, žena, dečica itd. To što je još na RTS-u despotski određivao koga će progurati, još je manje interesantno. I, sada, pored toliko fantomskih urednika i zaposlenih badavadžija, on je zapeo za oko svima.
Ljudi, urazumite se. Centar za kontrolu leta može i da ne postoji u 21. veku. Sve je pod kontrolom osim ptica, ali i za njih postoji kako uspenje tako i sunovrat. Uskoro će, bar po obećanjima predsednika, leteći automobili lavirati iznad naših glava.
Još sam davno na RTS-u uspeo reći, treba prodavati oblake, a ne zemlju. Mada, kako smo počeli, i bez vazdušnog prostora ćemo ostati. Pa se ne može sa sigurnošću potvrditi, uspeo reći, i preživeti.
