Preko 85 posto građana smatra da je očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije važan nacionalni interes. Gotovo tri od četiri ispitanika od 1186, koliko ih je od 5. do 15. avgusta licem u lice, na slučajnom uzorku, ali bez Kosova, ispitivao naučni tim FPN, u okviru trogodišnjeg projekta „Nacionalni interes Republike Srbije, od osporavanja do legitimizacije“, smatra da je i normalizacija odnosa Beograda i Prištine važan nacionalni interes. Građani tako ne vide da se taj koncept u nekoj značajnoj meri razlikuje od očuvanja Kosova i Metohije. Građani u velikoj meri odbacuju kompromisne predloge kojima se podrazumeva priznanje Kosova, na ovaj ili onaj način.
Sa skoro 50 posto odbacili su i jedan predlog u kojem se priznanje ne spominje – članstvo Kosova u UN bez formalnog priznanja u zamenu za formiranje Zajednice srpskih opština. Samo 19 odsto odgovorilo je potvrdno na ovaj predlog, prenosi portal KoSSev.
Očuvanje sigurnosti Srba na Kosovu i Metohiji je takođe top prioritet za građane Republike Srbije i to u nivou od 91 posto, skrenuo je pažnju doc. dr Stevan Nedeljković.
Prema rezultatima početnog istraživanja trogodišnjeg naučnog projekta, koje je danas u Medija centru u Beogradu predstavio mladi naučni tim Fakulteta političkih nauka, predvođenih profesorom Milošem Hrnjazom, Srbija ne pripada ni istoku ni zapadu.
Srbija za vojnu neutralnost
Svega 13 posto ispitanika smatra da Srbija pripada zapadu, 20% istoku, ali je zapravo najveći procenat onih – preko 50%, koji kažu da ne pripada ni istoku ni zapadu. Istovremeno, 69 posto građana suštinski podržava politku vojne neutralnosti Srbije i ne bi je menjalo.
Istovremeno, građanima je stalo da imaju dobre odnose sa susedima u regionu – 81%. Isti procenat smatra i da ne treba uvesti sankcije Ruskoj federaciji, izneo je Stevan Nedeljković.
Ove godine pad u podršci za članstvo u EU, ali podrška saradnji sa EU
Rezultati su pokazali i da većina građana Srbije smatra da je članstvo u EU nacionalni interes. To je 49, odnosno 46% procenata onih koji kažu da se radi o objektivnom nacionalnom interesu, odnosno da je to i njihov interes. Ipak, radi se o relativnoj nenadpolovičnoj većini, skrenuli su pažnju istraživači.
Kada je u pitanju tzv. referendumsko pitanje o tome kako bi eventualno građani glasali o članstvu za EU, građani su sada podeljeni, istaknuto je na predstavljanju rezultata – oko 39% bi glasalo i da i ne.
„Praktično je nerešen rezultat“, navela je doc. dr Ivana Radić Milosavljević.
Ona je skrenula pažnju na ranija istraživanja javnog mnjenja, sumirajući rezultate da se od 2015, procenat građana u korist članstva u EU kretao oko 50%, naglasivši da se ove godine taj trend ipak promenio.
„Po prvi put se pokazalo da bi više građana glasalo protiv članstva u EU nego što bi bilo za“, navela je.
Takođe, tri su nacionalna interesa za koje građani smatraju da bi bila ugrožena članstvom – identitetsko pitanje i pitanja suvereniteta.
Tu se misli, precizirala je dalje Radić-Milosavljević, na očuvanje Kosova i Metohije, očuvanje samostalnosti u odlučivanju i očuvanje postojanja srpskog naroda gde god da živi.
Sa druge strane, raste procenat ispitanika koji podržavaju saradnju sa EU. Tako 63 posto građana smatra da je saradnja sa EU, a ne nužno članstvo, važna za očuvanje nacionalnog interesa, pa je za građane Srbije saradnja sa EU trenutno prihvatljivija od samog članstva.
Ne menja se stav javnog mnjenja jednim potezom
„Ne čini se da ono što su bila pominjana rešenja, da građani Republike u ovom trenutku to podržavaju. Imam utisak da ponekada sa jedne strane se govori kao da građani nemaju nikakvu svoju volju i na tu volju može bezgranično da se utiče, da su oni neka vrsta tabula raze, pa da uz uticaj medija i ukupne moći može da se utiče, što mi se čini da je jedan ekstrem, a da sa druge strane, da su ovakvi nalazi istraživanja javnog mnjenja zakucani i ne podležu nikakvim promenama. A zapravo mi se čini da je istina tu negde između i da u velikoj meri ovi i ovakvi rezultati zavise i od toga u kojoj meri postoji uticaj da se utiče na promenu javnog mnjenja. Može se promeniti ali ne jednim potezom, čak i kada se ima ogromna moć u nekom društvu“, rekao je profesor Miloš Hrnjaz.
Ogromna većina veruje da postoje interesi nacije i da je moguće utvrditi ih
On je, objašnjavajući samo istraživanje koje je sprovođeno početkom avgusta, naveo da se zapravo krenulo od toga šta je nacionalni interes, jer i u teoriji i u praksi međunarodnih odnosa postoji jasan nedostatak konsensuza upravo po pitanju šta je koncept nacionalnog interesa.
„A onda smo se upitali kako se primenjuje taj koncept u Srbiji, takođe kako se ovaj koncept nacionalnog definisao, utvrđivao u različitim razdobljima i sistemima čiji je Srbija bila deo, ali i na koji su način ostvarivani ili nisu ostvarivani u međunarodnom sistemu ti interesi, a potom i da se identifikuju mehanizmi uz pomoć kojih države, pa i Srbija, mogu da legitimizuju nacionalne interese u međunarodnom sistemu, posebno imajući u vidu devedesete i kasnije destigmatizacije od 2000 do 2022. Pokušali smo da se utvrdi na koji su način nacionalni interesi identifikovani i branjeni kroz međunarodno pravo i javnu diplomatiju“, objasnio je Hrnjaz.
Na pitanje šta je za građane Srbije koncept nacionalnog interesa, postoji 5 zaključaka, objasnio je docent dr Milan Krstić:
Skoro 90% smatra da nacionalni interes obuhvata sve Srbe u regionu, skoro 80% i u široj dijaspori
„Prvo, građani Srbije misle da je nacionalni interes objektivna kategorija. Dakle, oni ne misle da nacionalni interes ne postoji, ne misle da postoje samo interesi određenih grupa, partikularni, nego veruju u to da postoji interes, interes cele nacije, i 78 posto građana se u potpunosti ili uglavnom slaže sa ovom tvrdnjom da postoji objektivan nacionalni interes i da je moguće utvrditi ga. Ne neki interes koji varira u zavisnosti od toga ko je na vlasti, već interes koji je trajan, objektivan, koji može da se menja u skladu sa okolnostima ali koji je za celu naciju. Drugi zaključak jeste da nacionalni interes, cele nacije u kontekstu Srbije obuhvata i srpski narod van Srbije, da je on širi koncept, da nije ekskluzivno vezan sam za granice Republike Srbije, već i da obuhvata sve Srbe van Srbije; 89 posto građana se u potpunosti ili uglavnom slaže sa tvrdnjom da nacionalni interes treba da obuhvata i srpski narod u regionu, a 79 odsto smatra da treba da obuhvati i interes u široj dijaspori“.
U pitanju je visok procenat, precizirao je dalje Krstić.
U situaciji da prioretizuju interese, onda postoji, kako je Krstić naveo – blagi prioritet „svi građani Srbije“ u odnosu na „Srbe kao širi koncept“.
„Ako moraju da izaberu samo jedno onda, relativna većina od 42 odsto će reći da je to najpre interes građana koji žive u Republici Srbiji, za 32 odsto to je interes srpskog naroda, uže shvatanje ne obuvata manjine ali obuhvata i Srbe van Srbije, za 18 odsto su interesi države Srbije, a 7 odsto se rukovode interesima vlasti u Srbiji“, zaključio je Krstić.
Građani nisu spremni da žrtvuju bilo koji interes zarad drugog u ma kojem slučaju
Iako 47 odsto ispitanika ekonomske interese ističe kao ključan element nacionalnog interesa, a dvostruko manje – 23 odsto da su to politički interesi, između 9 i 11 odsto ističe demokratske, identitetske ili ekološke interese, uprkos tome, apsolutna većina, međutim, tvrdi da ne bi žrtvovala jedne zarad drugih interesa. U svim slučajevima građani ne bi žrtvovali ni jedno zarad drugog.
Apsolutna većina se protivi politici koja bi žrtvovala političke zarad napretka ekonomskog; 59, 9 odsto reklo je ne, a isti procenat je rekao ne i u obrnutom slučaju.
Mehanizmi međunarodnog javnog prava kao mogućnost zaštite Srba u regionu
I dok ispitanici jasno definišu položaj Srba i van granica Srbije kao važan deo nacionalnog interesa, svega jedna trećina ispitanika prepoznaje mehanizme međunarodnog prava za zaštitu Srba u regionu.
Ipak, kako je objasnila docentkinja Janja Simentić Popović, kada se pitanja u vezi sa korišćenjem konkrentih mehanizama postave, onda su i sami odgovori optimističniji.
Tako, relativna većina od 41 posto smatra da za Srbe u regionu međunarodno javno pravo može da bude sredstvo za zaštitu nacionalnih političkih interesa.
Posebno kod konkretnih primera za Kosovo, su se afirmativno izjašnjavali, poput korišćenja kampanje za povlačenje priznanja, kampanje protiv novih priznanja, spečavanja Kosova za učlanjenje u međunarodne organizacije, a nešto niže poverenje je dato za mehanizam zaštite Kosova kao nacionalnog interesa Srbije kroz obavezujuće sporazume između Beograda i Prištine.
Projekat „Nacionalni interes Republike Srbije, od osporavanja do legitimizacije“ kojeg je podržao Fond za nauku Republike Srbije, je u početnoj fazi realizacije, a trajaće do 2024. Sledi dodatno prikupljanje podataka, posebno za neke od istraživačima interesantnijih nalaza istraživanja, kako bi se dobili detaljniji odgovori.
Razlog zašto istraživanje nije obavljeno na teritoriji Kosova i Metohije je tehničke prirode, objasnili su autori danas, te da to nije bio zahtev samih istraživača, već pre svega, načina na koji agencije koje rade sondažu u Srbiji, navodeći objektivne tehničke teškoće da se istraživanja na Kosovu sprovedu s podjednakim kvalitetom i mogućnostima kao i u ostatku Srbije.
Međutim, ovaj naučni projekat u kasnijim fazama podrazumeva objavljivanje članaka u renomiranim međunarodnim akademskim glasilima, međunarodnu naučnu konferenciju koja će se organizovati u Beogradu, predloge praktičnih politika, ali i oglašavanje u medijima, jer je upravo jedan od ciljeva ovog naučnog projekta da se pokrene javna debata u Srbiji u vezi sa konceptom nacionalnog interesa i njegovm primenom, te da se vidi u kojoj meri se poklapaju stavovi građana u vezi sa zvaničnim interesima Republike Srbije.
Istraživanje je dostupno na sajtu National(s).
