„Ja kažem da je prosečna plata u aprilu 2012. bila 329 evra“
Predsednik Srbije o prosečnoj plati u aprilu 2012. godine (NIN, 7. 12. 2023. godine)
“April (2012, prim. Istinomera) nije bio 378 evra. (…) Ja i Siniša se svađamo. Ja kažem 329, on kaže 334.”
U svom prvom intervjuu za nedeljnik NIN posle više od sedam i po godima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dotakao se i prosečnih plata – u vreme njegove vlasti i u vreme bivše vlasti. Predsednik i nosilac izborne liste “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” izjavio je da “danas imamo najveće plate u istoriji Srbije”, koje pak nisu dovoljne i dobre, ali da će da iznose 1400 evra.
Na konstataciju novinara Milana Ćulibrka da je u aprilu 2012, pred izbore, prosečna plata u Srbiji bila 378 evra, a da je u aprilu 2017, kada je Vučić završio mandat premijera i postao predsednik, iznosila 401 evro, predsednik je odgovorio:
“Nije bila 378 evra, već je to izvučeno za decembar mesec jer je decembar uvek najveći. April nije bio 378 evra”.
Ćulibrk je na to rekao “ama jeste”, predsednik je uzvratio “ama nije”, onda je Ćulibrk ponovo rekao “ama nije”, na šta je predsednik rekao:
“Ja i Siniša se svađamo. Ja kažem 329, on kaže 334.”
Predsednik je dodao da se uz to mora reći da je to bilo zbog fiskalne konsolidacije, te je upitao da li Anu Brnabić treba ostaviti da bude premijer 100 godina, jer je u njenom mandatu plata skočila na 820 evra.
Ko je u pravu i koliko je tačno iznosila prosečna plata u aprilu 2012. godine?
Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, koje stoji i na zvaničnom sajtu Vlade Srbije, prosečna plata bez poreza i doprinosa isplaćena u aprilu 2012. bila je 42.215 dinara. Srednji kurs evra poslednjeg dana aprila 2012. iznosio je 111,90.
Dakle, prosečna zarada u Srbiji u aprilu 2012. bila je 377,26 evra, odnosno oko 378 evra, koliko je rekao Milan Ćulibrk. Stoga ne stoji tvrdnja predsednika Vučića da je prosečna plata u tom periodu bila 329 evra, niti deo njegove izjave u kojoj kaže da Siniša Mali kaže da je prosečna zarada u aprilu 2012. bila 334 evra. Za ovu izjavu zato Aleksandru Vučiću dajemo ocenu “kratke noge”.
Naslovna fotografija: NIN Screensot
Логичке грешке при употреби статистике
Најчешћа логичка грешка је нерепрезентативан узорак при испитивању. Само испитивање може бити социолошки изведено савршено (испитаници попуњавају упутник неометани и анонимно), математичка анализа је изведена без грешака (зброј свих избора даје 100%, не мање или више, што се такође може догодити), међутим резултати ипак немају превише везе с реалношћу.
Узорак може бити нерепрезентативан из више разлога:
премали број испитаника
испитаници само једног пола
испитаници само одређеног доба
испитаници само одређеног социјалног статуса (класе, етничке групе и сл.
Још неке важне грешке приликом кориштења статистике су[23]:
погрешно уношење података у статистички програм, током прављења базе података (прескакање/изостављање података или дупло навођење неких од прикупљених података услед брзине куцања, несмотрености и сл)
погрешна употреба статистичких техника (нпр. кориштење непараметријских техника уместо параметријских)
погрешно приказивање података (неки графикони нису погодни за све врсте приказа/сумирања података/резултата)
неадекватна интерпретација података (услед незнања или необраћања пажње на методолошка ограничења одређеног истраживања)
претеривање у навођењу статистичких показатеља или изостављање битних показатеља (нпр. корелацијске матрице са превеликим бројем података, које отежавају разумевање и смањују прегледност статистичког приказа или изостављање индикатора као што су интервали поузданости, величина ефекта, статистичка значајност и слично).
Резултати добијени ваљаном анализом нерепрезентативног узорка су неваљани, као и они добијени неваљаном анализом репрезентативног узорка.
Ако се позовемо на википедију, изгледа ми да је свако позивање на статистику, ординарна лаж. Мање више! „Логичке грешке при употреби статистике
Најчешћа логичка грешка је нерепрезентативан узорак при испитивању. Само испитивање може бити социолошки изведено савршено (испитаници попуњавају упутник неометани и анонимно), математичка анализа је изведена без грешака (зброј свих избора даје 100%, не мање или више, што се такође може догодити), међутим резултати ипак немају превише везе с реалношћу.
Узорак може бити нерепрезентативан из више разлога:
премали број испитаника
испитаници само једног пола
испитаници само одређеног доба
испитаници само одређеног социјалног статуса (класе, етничке групе и сл.
Још неке важне грешке приликом кориштења статистике су[23]:
погрешно уношење података у статистички програм, током прављења базе података (прескакање/изостављање података или дупло навођење неких од прикупљених података услед брзине куцања, несмотрености и сл)
погрешна употреба статистичких техника (нпр. кориштење непараметријских техника уместо параметријских)
погрешно приказивање података (неки графикони нису погодни за све врсте приказа/сумирања података/резултата)
неадекватна интерпретација података (услед незнања или необраћања пажње на методолошка ограничења одређеног истраживања)
претеривање у навођењу статистичких показатеља или изостављање битних показатеља (нпр. корелацијске матрице са превеликим бројем података, које отежавају разумевање и смањују прегледност статистичког приказа или изостављање индикатора као што су интервали поузданости, величина ефекта, статистичка значајност и слично).
Резултати добијени ваљаном анализом нерепрезентативног узорка су неваљани, као и они добијени неваљаном анализом репрезентативног узорка.“. Када цитирано узмемо у обзир свако је у праву, ко користи, а можда и злоупотребљава статистичке методе.
Maknimo se već jednom korak dalje od “ prosječne plate “ . Taj podatak moze biti izmapuliran , relativan, istinit i neistinit u isto vrijeme. Zašto se ne pokaze podatak kolika je bila minimalna plata i koliko posto je onih koji su primali te minimalnu platu . Napraviti još dvije grupe do prosječne plate i još dvije iznad te prosječne i izraziti u postotcima koliki postotak pripada svakoj grupi. To bi bilo mnogo realniji prikaz……………………… Strah me hvata od onih koji rade u drzavnim sluzbama i drzavnim poduzećima i zestoko “ popravljaju prosjek “ !!