Kako su besplatni vrtići postali preskupi vrtići

Najava gradonačelnika Beograda u ostavci, Aleksandra Šapića, da će vrtići u glavnom gradu biti besplatni za svu beogradsku decu od prvog septembra otvorila je mnoga pitanja o načinima rada i funkcionisanju vrtića i pre nego što je ta odluka formalizovana, ali je u poslednjih nekoliko dana situacija postala nešto jasnija.

Kako smo ranije pisali, Grad Beograd je od prvog septembra povećao subvenciju za sve vrtiće na iznos ekonomske cene, odnosno 28.140 dinara, čime je omogućeno da boravak dece u državnim vrtićima bude besplatan. Time roditelji od septembra više ne dodaju deo novca za mesečnu nadoknadu za državne vrtiće, dok bi boravak u privatnim predškolskim ustanovama trebalo da bude jeftiniji za 5.600 dinara.

Prva odluka da se mesečni iznos naknade troškova boravka dece u privatnoj predškolskoj ustanovi mesečno po detetu subvencioniše u iznosu od 100% ekonomske cene, koja je utvrđena Rešenjem o utvrđivanju ekonomske cene programa vaspitanja i obrazovanja u predškolskim ustanovama čiji je osnivač Grad Beograd, kratko je bila „na snazi“.

Zapravo, formalizacija ove odluke je bila na čekanju skoro do kraja septembra, odnosno do, ispostaviće se, poslednje sednice Skupštine grada Beograda u ovogodišnjem sazivu. Do tada su, kako kažu roditelji sa kojima smo razgovarali, zaposleni u državnim vrtićima o ovoj odluci informacije dobijali kao i roditelji – iz medija.

Međutim, kraj septembra je doneo promenu odluke, kažu roditelji – subvencije za privatne vrtiće hoće biti planiranih 100% ekonomske cene, ali će se troškovi za dane odsustva deteta nadoknađivati u iznosu od svega 50%, iako je ranije najavljivano da će subvencija za opravdane izostanke iznositi 100%. Pod opravdanim odsustvom deteta, piše u Odluci, smatra se bolest deteta koje poseduje adekvatnu medicinsku dokumentaciju u privatnoj predškolskoj ustanovi i odsustvo deteta za vreme trajanja godišnjeg odmora koje se dokazuje uvidom u rešenje o korišćenju godišnjeg odmora za roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Ovi opravdani izostanci dece iz vrtića se donošenjem nove odluke neće subvencionisati u iznosu od 100% ekonomske cene po danu, već će roditelji morati da plate polovinu, što je oko 670 dinara dnevno. To u praksi znači da će privatni vrtići i pored povećane visine subvencija biti skuplji jer su i pored ovih izmena, mahom poskupeli nakon najave da će subvencije biti povećane.

Kako roditelji pišu na društvenih mrežama, mesečne naknade za privatne vrtiće se prosečno kreću između 33.000 i 38.000 dok ima i onih koji koštaju i preko 50.000 mesečno.

Ukoliko je vrtić recimo 38.000 dinara mesečno, roditelji bi za mesec trebalo da, pored subvencije, dodaju još 10.000. Ukoliko dete izostane zbog bolesti deteta, ova cena se povećava proporcionalno broju dana odsustva deteta, jer se ne pokriva pun iznos za dane kada dete opravdano ne dolazi u kolektiv.

Rešenje je u izgradnji novih državnih vrtića

Kako je za Mašinu ranije komentarisala predsednica Samostalnog sindikata radnika predškolskog vaspitanja i obrazovanja Beograda (SSPVOS) Vesna Janjić: „Gradu Beogradu je apsolutni prioritet, pre svega, izgradnja novih predškolskih objekata jer nam isti hronično nedostaju već decenijama unazad. Posebno su opterećene prigradske opštine, gde je pritisak za upis dece veliki i gde dolazi do pojave upisa dece preko Zakonom određenog normativa“.

U prilog tome govori i istraživanje Centra za zelene politike u kome je rađena uporedna analiza različitih aspekata u poslovanju privatnih subvencionisanih i državnih vrtića. Kako je u ovom istraživanju navedeno, ukupni izdaci za predškolsko vaspitanje u Beogradu su u 2022. godini iznosili oko 21 milijardi dinara, odnosno skoro 180 miliona evra. Posle javnog saobraćaja, ovo je bila druga najveća stavka u budžetu Grada u tom trenutku, dok je od uvođenja subvencija za boravak dece u privatnim vrtićima iznos za subvencije porastao sa 172 miliona na 5 milijardi dinara, navode autori istraživanja.

Podsetimo, kako je rečeno na konferenciji Zeleno-levog fronta, rezultati ovogodišnjeg konkursa za upis dece u vrtiće govori da je od 20.000 prijavljenih, čak 6000 ostalo bez sigurnog mesta u vrtićima. Dobrica Veselinović je tom prilikom punu odgovornost video isključivo u Gradu, koji po njegovim rečima nije uspeo, a zapravo nije ni imao nameru, da izgradi dovoljno vrtića. Sa uloženih 40 miliona evra za subvencionisanje, u proteklih 10 godina izgradilo se ili otvorilo preko 300 privatnih vrtića, dok je broj državnih jednocifren. „To nam govori da je u pitanju politička volja da se privatizuju vrtići“, rekao je tom prilikom Veselinović.

I.P.