Ne mora biti štetno ali korisno nije, ne obraćati pažnju na mišljenje nauke. Pogotovu ako se bavi društvom, i do nekog mišljenja je došla konstatujući mišljenje značajnih ljudi ili (i) značajnog broja ljudi…
Tako je i sa u nauci poznatim i jako cenjenim: zaista „odrastao“ čovek je samo onaj koji se, pored ostalog, „ogleda u očima drugog“. Ne da bi u njima video sebe, nego da bi video kako izgleda u njegovim očima! I kako bi sebe video, kada bi bio kao on… Predvideo njegovo ponašanje, i shodno tome, planirao svoje! Iz toga je izvedeno još poznatog i priznatog (ili obrnuto, ne menja stvar). Recimo naše: četvore oči bolje vide, nego dva oka! Podrazumeva se da niti jedan čovek ima četvore, niti su oči drugog iste. I kad su iste boje… Ili slabije poznato, a i nije naše: kulturan čovek, ne opterećuje druge sobom…
Taj „drugi“ to nije samo fizički, nije ni svaki pripadnik ljudskog roda. Ali ni slučajno nije „neko od nas“, niti neko od fizički i etnički drugih ali bezrezervno „voli nas“, „podržava našu stvar“ i veruje u „našu istinu“. A kako se mi, odnosno oni koji govore u naše ime, odnosimo prema „drugom“? Tražimo da ne bude takav što znači i svoj, što je veće potcenjivanje nego kad se to čini izričito: korišćenjem omalovažavajućih i čak pogrdnih epiteta. Tako da u njegovim očima i nema potrebe da se ogledamo, videćemo što vidimo i bez njega…
Vrlo ozbiljan primer, a svež: drugima se sa najvišeg mesta kaže, da će se Radoičićem pozabaviti naši organi. I tačka, šta još? Verujući detinjasto (to nije „dečje“) da nisu drugi nego kao Srbi, i verovatno članovi ili simpatizeri SNS. Pa neće videti kako izgleda bavljenje naših organa u slučaju Jovanjica, ranije ubistvu Olivera Ivanovića ili dečaka u kafiću „Panda“, uvek kad ima veze sa „našima“. Neće se setitii ni takođe autoritativnog: „Ne dam..!“, čas ovog čas onog. Naravno da će prihvatiti, kako za Radoičića ovo nije rečeno. I da znači nešto stoto u odnosu na ono što jeste: „On za mene, nikada neće biti terorista!“? Čak i ako sud, to kaže? I da posle rečenog, naš sud može to da kaže!
Naravno da nam niko ne brani, da verujemo kao što smo ko zna koliko puta, verovali. Ali ako verujemo da će poverovati očigledno i po mnogo čemu drugi, uobičajeno „Zapad“ i „Amerika“, onda smo daleko od odraslosti. I uspešnog snalaženja, u svetu odraslih…
autor:Radovan Marjanović
