Kosovski rudnici vrede 1.000 milijardi dolara

0
240

Glavna meta otimanja Kosova i Metohije, pored važnog geostrateškogpoložaja, je i velika vrednost rudnih nalazišta. Istraživanja o rudnim bogatstvima na Kosmetu, vršena od jula 2006. do decembra 2007. godine, koja su sproveli stručnjaci iz Finske institucije za geofizička istraživanja i Britanske institucije za geološka istraživanja, potvrdila su ranija saznanja da tamo postoji ogroman potencijal u eksploataciji ruda. Decenijska kampanja protiv srpskog naroda i države dobija pun smisao u sticanju profita onih koji su se najviše zalagali za bombardovanje i nezavisnost ovog dela srpske teritorije.

Na oko 1.000 milijardi američkih dolara procenjena je vrednost nalazišta sedam strateških ruda na Kosovu – olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora, ali i retkih metala –indija, kadmija, germanija, talija i galija. Ta vrednost ekvivalentna je sa oko 100 godišnjih rashoda budžeta Republike Srbije. Navedene rude koriste se u proizvodnji stakla, keramike, lekova, čelika, motora, oružja, sijalica, plastike, farbi, kao i u avionskoj, vojnoj, naftnoj, električnoj i nuklearnoj industriji, dakle svega onoga neohodnog najvećim svetskim ekonomijama i vojnim silama.

Najznačajnije mesto u rudnom bogatstvu KiM zauzima ugalj vrste lignita, čije rezerve iznose 14,7 milijardi tona i po svom značaju rangirane su kao pete u svetu. U užoj Srbiji uglja ima za sledećih 35 -50 godina, a na Kosovu ga ima za još punih 16 vekova. Takođe, kosovski lignit je visokog kvaliteta, a cena struje dobijene od tog lignita kao goriva je najniža u regionu i više nego duplo manja od cene u ostalom delu Srbije.

U rudniku “Trepča“, na lokacijama Belo brdo, Crnac, Stari trg, Ajvalija i Novo brdo, ima ukupno oko 34 miliona tona rude koja sadrži po 1,5 miliona tona olova i cinka, 3.000 tona srebra i čak i do 2.200 tona zlata, a u užoj Srbiji se godišnje proizvede oko 1 tone zlata.

Da Vas podsetimo:  Opančar agencija javlja – Još jedan indijanac je promenio boju - sada i zvanično

U rudniku „Grebnik“ postoji oko 1,7 miliona tona boksita, od čega se može proizvesti 425.000 tona aluminijuma, i oko 14 miliona tona rude feronikl, u kojoj ima oko 185.000 tona nikla i 6.500 tona kobalta. Magnezita u “Strezovci“i “Golešu“ ima oko 4,5 miliona tona, a on se koristi u hemijskoj industriji.

Značaj naših prirodnih, ali i istorijskih, kulturnih, duhovnih vrednosti i resursa na Kosovu je takav da zahteva upornost i istrajnost u svim dešavanjima sa kojima se suočavamo poslednjih decenija – ucenama, ratovima, sankcijama, NATO bombardovanjima, satanizacijom srpskog naroda u svetu, a sve zbog naših prirodnih resursa i profita. Prema Rezoluciji 1244 SB UN Srbiji pripadaju svi prirodni resursi na KiM, a prema stavu Rusije, Izraela, Kine, Španije, Grčke, Vatikana i mnogih drugih država, Kosovo nikada neće biti nezavisna država. Priznavanje Kosova kao cena priključenja Srbije EU nije uporediva kategorija, jer vrednost onoga što imamo na Kosovu, EU ne želi i ne može da nadoknadi.

Goran MILENKOVIĆ
Generalni sekretar Srpske lige

Izvor: Srpska liga

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime