Hteli mi to sebi da priznamo ili ne nasilje svake vrste je, decenijama unazad, naša svakodnevica pred kojom smo svo vreme zatvarali oči, kao bolesnik suočen sa dijagnozom neizlečive bolesti uprkos očiglednim simptomima, da bi nas tragedije, koje su nedavno odnele 19 mladih života, trgle iz letargije i izvele na ulicu da jasno i glasno kažemo:
– E, pa sad je dosta!
Nema sumnje da se eskalacija nasilja i moralnog posrnuća društva trenutno povezuje sa aktuelnim režimom, ali nije li sve ovo samo logičan, mnogo brutalniji i ekstremniji, nastavak nečega što je započeto mnogo pre nazadnjaka? Nešto što smo prvo mi Čačani, pa onda svi ostali, ignorisali, smatrajući da je reč o izolovanoj pojavi, a ne o nečemu što će se, deceniju – dve kasnije, pretvoriti u društveno prihvatljivu pojavu?
Stoga je pravi trenutak da se, sada kada su i Čačani izašli na ulice pod transparentom Čačak protiv nasilja, zamislimo i zapitamo gde smo to pogrešili i šta smo trebali da uradimo, a nismo.
Nisu li sa ovakvim transparentom Čačani trebali da izađu u protestnu šetnju onog trenutka kada je i totalno zalađenima postalo jasno da su verbalno nasilje, najgnusnije laži, uvrede… postale nezaobilazni deo političkog koncepta i delovanja Ilić magistra Velimira i njegove interesne udruge Nova Srbija, kojima je uspelo da grad Čačak svedu na nivo kasabe? Kada su atenički magistar i njegovi sledbenici govornicu lokalnog parlamenta i budžetske medije kontaminirali primitivizmom i pretvorili u poligon za obračun sa svakim ko drukčije misli i kaže. Pa, bio on politički oponent, novinar ili koalicioni saučesnik, a na čemu im danas mogu pozavideti gospodar Vučić i njegova nazadna družina, čija mitomanija i rečnik su iznikli i “uznapredovali” iz semena koje je na političkoj sceni posejao čačanski kmet. Nisu li sa ovakvim transparentom Čačani trebali da izađu u protestnu šetnju kada je, mnogo pre nego što je pred kamerama šutnuo novinara Vladimira Ješića, atenički domaćin, pred punom kafanom Takovo, fizički nasrnuo na Milana Lazovića, funkcionera SPO?
E, pa dragi moji Čačani, vi kojima je dozlogrdilo nasilje pa ste izašli na ulicu, smeta li vam što su se među vas ufuljali oni kojima su Veljovi “nestašluci” bili jako simpatični, dok su se u sebi molili da mečka ne zaigra pred njihovim vratima? Povraća li vam se kad čujete kako Veljo, koji bi da se politički reanimira, sipa hektolitre raznih telesnih izlučevina po gospodaru Vučiću, a do juče je boravio u njegovom debelom crevu? Je l’ vas blam da Čačkom šetate sa dojučerašnjim nazadnjačkim perjanicama, čija odgovornost za naš sunovrat nije ništa manja od odgovornosti onih protiv kojih protestujete ili mislite da je promena partijskog dresa dovoljna za moralno iskupljenje i prosvetljenje?
Padne li vam nekad na pamet ono Balaševićevo – krivi smo (i) mi jer smo ćutali?
autor:Aleksandar Arsenijević
A šta vam je to “ lustracija“? Ima li za nju neka srpska reč ili objašnjenje?