Tetka Anđa je moja komšinica iz detinjstva. Muž joj radio u Nemačkoj a ona kući čuvala Sonju i Ljubomira, moje vršnjake. Imali su lepu kuću a Anđa se stalno hvalila šta će sve da doprave kad Mile (muž) dođe na odmor.
Sonja se vrlo rano udala za nekog lika i otišla u Belgiju. Nikad je više videli nismo.
Ljuba je posle mature otišao u Nemačku kod oca koji je u to vreme već imao drugu porodicu, ženu Mađaricu i dvoje dece s kojima je živeo. Ni Ljuba se nikad nije vratio.
Tetka Anđi koja nikad nije radila su neko vreme slali pare pa prestali. Izdržavala se tako što je sprat kuće u Vranju izdavala za 150 eur. Danas joj je bila sahrana. Sahranile su je komšije, njih četvoro.
“Nemoj sine nikad da me ostaviš, bolje me ubij”. Reče meni moja majka sve plačući dok mi pričala kako su Anđu sahranili.
I sad mi lepo dođe da se besim.
