Da „začini“ već dugačak spisak proizvoda manje gramaže, a iste ambalaže i ne manje cene, na red je došao i biber. Preki način da, pre svega proizvoiđači, ali i trgovci uvećaju zaradu, a sve po propisu, već je postao oprobani recept koji će sve više biti u upotrebi.
Kada već nije politički korektno, ili društveno opravdano objaviti poskupljenje, eto načina da se dođe do veće cene.
U situaciji koju karakteriše visoka inflacija i neizvesnost koju proizvodi globalna kriza podstaknuta dešavanjima u Ukrajini, praksu prepakivanja možemo da očekujemo u još većem obimu, smatra predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), Goran Papović.
Poskupljenje po istom receptu- manja gramaža, isto pakovanje
Najnoviji slučaj sa biberom koji je praktično duplo poskupeo pošto je u istoj ambalaži umesto 10 grama upakovano pet, samo je nastavak prakse koja je, kako Papović podseća za Sputnjik, počela pre dve godine i prvo isprobana na čokoladi poznatog svetskog brenda.
U identičnom pakovanju umesto 100 grama bilo je upakovano 90. Sada je i to smanjeno na 85 grama. Posle su se nizali i drugi proizvodi, pa u pakovanju napolitanki imate jedan red manje nego ranije, nema više pakovanja od kilograma pirinča nego od 900 grama ili 450 umesto 500 grama, pojedine kese brašna takođe vagaju 900 grama umesto kilograma, testenina je sa 500 grama svedena na 400. Manja čaša pavlake ili kiselog mleka i jogurta odavno je svedena sa 200 na 180 grama. Za trećinu je smanjena i količina suvog kvasca u kesici gde je umesto 10 sada šest grama. Supa u kesici više nije za četiri, nego za tri tanjira. Moglo bi još dugo da se nabraja.
Naravno, ambalaža je ostala potpuno ista, kao i cena ukoliko u međuvremenu i ona nije povećana.
Nepoštena praksa
„Tu samo možemo da kažemo da je u pitanju nepoštena praksa, jer je proizvođač ispunio formu, označio, ispravno deklarisao proizvod, a to što je zlupotrebio naviku potrošača i zadržao istu ambalažu, to je drugi problem. I tu, generalno, ne možemo ništa. Mi sami kao potrošači moramo da budemo racionalni pri potrošnji, da gledamo i da probamo da kažnjavamo te nesavesne koji nas očigledno varaju“, kaže naš sagovornik.
Predsednik NOPS-a napominje da je veliki problem u tome što ima nekoliko velikih trgovinskih lanaca koji diktiraju uslove na tržištu pošto su eliminisali konkurenciju.
„A onda imate drugi problem, da su mnogi od tih velikih trgovinskih lanaca postali i vlasnici pojedine prehrambene industrije, kako konditora, tako mesne industrije, voća i povrća. Sve oni to drže i izuzetno je teško da se pojavi novi dobavljač, manji proizvođač, jer taj manji proizvođač treba da plati par hiljada evra za takozvano ulistavanje, odnosno da bude stavljen na listu dobavljača i da plati bar kod koji bi bio na tom proizvodu koji on plasira“, konstatuje Papović.
Kad nema konkurencije
Ti veletrgovci imaju robne marke poznatih proizvođača, imaju svoju robnu marku, tako da ozbiljna konkurencija ne postoji.
„Kada tu dodate izuzetno jak uvoznički lobi, a osnovana je sumnja da postoji kartelsko udruživanje i dogovaranje cena, onda je potpuno jasno šta je u pitanju. Taj uvoznički lobi diktira cene, generalni zastupnici, svi generalni uvoznici sve diktiraju i tu je jako teško naći sredinu“, ističe on.
Zato je, kako objašnjava, teško da neki domaći proizvod „normalne“ gramaže uđe u te trgovinske lance i konkuriše cenom i težinom proizvodu poznatog brenda, lakšem i skupljem. I to nije od juče i nije vezano za sadašnju krizu nego je ona samo učinila svoje da sada više na to obraćamo pažnju, nego što smo to činili ranije.
Postaće normalno
Na pitanje ima li tome leka, kako će se stvari dalje odvijati, Papović nema dilemu:
„Prihvatićemo to kao normalno. Ništa se tu specijalno neće dešavati. Dok ne bude ozbiljne konkurencije i veće ponude na tržištu, sve će biti isto“.
