Maštu nam je ubila tehnologija

0
64
foto:istockphoto

Sve je više muškaraca i žena lepe spoljašnosti ali sa izrazitom karakternom šupljinom. I da sve nas kao društvo neko tumbe okrene, naopačke, ne bismo znali kojim vrednostima više težimo. Prema kojim višim ciljevima stremimo? Zastane li čovek da se zapita: Kada je vrag odneo šalu? I:Gde smo pogrešili?

Deca više ne čitaju knjige. Muvama zujalicama smeta tišina u gradskim bibliotekama i čitaonama. Uzaludan je trud objavljivačkih marketara, jer ni šarenilo boja na naslovnicama ne privlači više čitaoce. Puni su nam kafići i restorani potpuno identičnih mladića i devojaka. Zaneseni nad svojim telefonima, začarani društvenim mrežama, sede pogrbljeni, isključeni od sveta. Maštu nam je ubila tehnologija. Ona ista napredna alatka koja je upravo produkt nečije kreativnosti i mašte. Ne kreiramo nove vrednosti, stare odbacujemo sa podsmehom. Telefoni su nam prepuni lepih lica, kuća, automobila i ostalih trica i kučina koje nas poluuspavane mame da trošimo novac. A opet smo kao društvo sve jadniji i nesrećniji.

foto:istockphoto

Narcizam se ustoličio, grabeći veštim šakama pohvale i pažnju. Pucketaju davno zaboravljene vrline duše obučene u dronjavo ruho. Danas se pošten čovek postidi svog poštenja pred lupežima i protuvama. Gramzivi su zavladali svetom nakeženim, dvoličnim licima. Lažni ljudi lažnih veština. Prostaci i prostakuše preplavili televizijske ekrane. Prostota nas gordo vodi još dublje u ponor. U sunovrat. Lupetaju napumpanim ustima, cerekaju se u skupim odelima. Razmeću se neznanjem kojim kao da se ponose.

„Dobrog čoveka je teško naći“. Povukao se kao retka, divlja životinja. Sam je čovek uvek preplašen. Ne može da se uklopi i vazda ostaje kao polomljena puzla. Takvi se ljudi lako prepoznaju po tome što uglavnom posmatraju i ćute. Zbunjeno prate svet oko sebe lišen lepote i radosti.

Da Vas podsetimo:  Od kojih sam?

Ne ceni se više ni znanje ni marljivost. Skromnost nije vrlina. Pošteni su glupi i nesposobni jer su u manjini. Preplavljene su mreže lažnih naloga iza kojih se skrivaju nesigurni, infantilni ljudi. Botovi već odavno čekaju u podugačkom redu da svoj trud naplate. Mnogi od njih će ostati razočarani jer život ima drugačija pravila.

I dok se većina priklanja bezličnoj masi, stapajući se u opštu jednoobraznost, praznih mesta, u poslednjim i mračnim redovima uvek ima za one drukčije, posebne ljude koji su ili hrabro iskoračili iz histerične gomile ili u istu nikad nisu ni kročili.

Drugačiji se lako prepoznaje i njihovo zajedništvo i snagu ne treba nikad podceniti. Tinja vatra u takvim grudima. Ko zna kada će ih i koji vetrovi razbuktati. Ko zna!?

„Krhko je znanje!“

autor:dr Nataša Dimitrijević

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime