Mi-rođija za svaku srpsku čorbu

Ovdašnji nedavni izbori su pokazali jednu stvar: Zemlja nije ravna ploča! Bar ne ova naša zemlja, nesrećna Srbija. Više mu dođe ono – okruglo, pa na ćoše…

Stvarno, kako (nam) se desilo da estradni pajac sa lekarskom diplomom (i psihijatrijskom dijagnozom?) bude jezičak na vagi u srpskom političkom Imaginarijumu? OK, svi znamo da je Mi-lozvučno palacanje razvratnim jezikom u ušima biračkog tela osnovna aktivnost svakog političara. Ali kako je (aman!) doktor Nestorović, čovek kome se priviđaju vanzemaljci i koji se smeje nad mrtvačkim sanducima nesrećnika umrlih od virusa, uspeo da šarmira 5% ovdašnjeg stanovništva?! OK, simpatični dedica koji zrači samopouzdanjem (bez obzira na budalaštinu koju izgovara) je fatalni lepak za (post)klimakterične bapčiće i mlohave gama-mužjake. Što bi rekla Štefica Cvek u onom filmu: „Joj kak je lijep i velik!“ Jer to što se Bata Živojinović grebe za klopu, busa u genitalije i obećava neslućena erotska zadovoljstva je upravo ono što rade svi (svi, svi…) ovdašnji političari.

Ali opet (aman!) šta je to što je na švedskom stolu naših političkih opcija ponudio dotični Nestor? Da smo mi, sa svetlim očima, pravi pripadnici nebeskog naroda? Da ženska čeljad ne treba da menja partnere jer će deca da povuku gene na onog koji im je, pre mnogo godina, „skinuo mrak“? Ono ostalo patriotsko baljezganje o našoj superiornosti, Kosovu, Rusima, Amerima, Turcima, palcima, itd. već je odavno servirano. I uprkos redovnom podgrevanju mikrotalasnim (i nacionalnim) TV frekvencijama to se ohladilo, ubuđalo i bazdi na ustajalu demagogiju.

Upravo zbog toga Milica Preletnica i Boškić Pederomrzac nisu uspeli da svojom državotvornom retorikom uđu u Skupštinu. Tvor je smrdljiva životinja, ali državo-tvorni rečnik busača u grudi junačke (ili mlečne žlezde Kosovke devojke) u nozdrvama naroda bazdi još više. Jer sve što su oni tokom predizborne kampanje šiljkali desnicom, naš A(psolutni) V(ladar) već decenijama uvaljuje oberučke. Neprekidno naljevanje čajem od kosovskog božura izazvalo je žestoku alergijsku reakciju, pogotovu što nam se taj čaj redovno servira uz vojnički pasulj. Jeste da je narod glup, ali kada se višedecenijsko pasuljansko puvanje našom nadmoćnom artiljerijom svelo na počasne plotune sretenjskog šenlučenja, smrad iz čmara Vrhovnog komandanta počeo je da bazdi na – Vulinov vojni rok.

Zbog toga politički fenomen Nestorović nije nikakva alternativno-parapsihološka pojava. Više mu dođe predizborni psihološki inženjering naših Službi za bezbednost vladanja. „Prvi Vacići se niz vodu bacaju“ glasi njihova mudrost, tako da je Miša Vacić, mutavi debil i neuspešni prototip lažnog opozicionara, ladno zafrljačen u kontejner političke istorije. Umesto njega, kao mamac za pecanje skeptika u boljitak, vakcine i evropski put pronađen je dr Nestor.

Jer neprijatne istorijske činjenice najlakše mogu da se zabašure nestorijskim činjenicama. Šta, Kosovo nije više naše? Šta našeg Aleka više ne šljive ni 2% u belosvetskim institucijama? Zato mesto mutavog Vacića, daj rečitog Nestorovića. On će 100% (tačnije, 5% u izbornim rezultatima)  da ubedi ljude da su za naše nedaće krivi vanzemaljci. Šta „kakvi vanzemaljci“? Pa oni prokleti reptilijanci, nikako oni sa plavim očima.

A da je dr Nestor zvanični državni projekat najbolje govori njegova prisutnost na državnim medijima. Somovi se pecaju na bućku, a najveće bućkanje u medijskom prostoru Srbije obavljaju „Hepi“ i „Pink“. (Ćiri)lično i personalno pojavljivanje Nestorovića na vlasti ugodnoj TV kanalizaciji, pojačano njegovom prisutnošću po raznim internetskim balkanskim info-čučavcima, svakako je moralo da urodi plodom. Bapčići i gorepomenuti gama-mužjaci genitalno nisu baš pogodni za produžavanje vrste. Zato je plodonosno džaranje po njihovom mentalnom sklopu i Ana(l)brnabićskom političkom uverenju upravo i dovelo do apsurda sa početka ovog teksta. Onog o političkom balansiranju vaginalnog jezička i njegovom palacanju po mlohavim i vlažnim delovima srpskog biračkog tela. OK, dr(tavi) Nestor možda nije više u stanju da produži vrstu svojih sledbenika, ali zato je više nego pogodan da produži kolonu kontinuiteta SNS vlasti.

Čekaj… A šta ako Vanzemaljski Nestor, zgrožen svojim izbacivanjem iz tzv. Kriznog štaba ipak odluči da svojim mentorima pokaže zube? I svoja vanzemaljska 3 prsta? Pogotovu srednji? Šta ako se prikloni šolak-đilasovskoj opoziciji, formira vlast u Begišu i umesto nebeskim  sojkama, počne da se bavi prizemnim problemima prigradskih kanalizacija i Vesićevih kocki?

To se, naravno, neće dogoditi. Nestorović je, ipak samo (još) jedan narcisoidni egomanijak (moguća dijagnoza: F60.8) kome je najbitnije da se „slika na televizor“. Njemu, rođenom Beograđaninu, šajkača na glavi je samo scenski rekvizit, nikako deo garderobe ili političkih uverenja.

I kakvo, bre, „Mi“?! Njegov „Narodni pokret“ nije ni sedmočlana pevačka klapa, niti je Hor beogradskih dečaka. To je vokalno (da ne kažem oralno) soliranje po strogo zadatim notama.

A u skali „do, re, mi…“ posle „mi“ dolazi „fa“. Zato je nedavni raspad njegovog, na brzinu sklepanog pokreta za očuvanje privida demokratije, više nego očekivan. Novi izbori će biti raspisani, usta Evropi (i opoziciji) zapušena. Ostaje jedino još da se vidi ko će na kraju  našeg političkog Evrosonga da zapeva onu pesmu od Džonija Azre Štulića:

„Fa, fa, fa, la…“

I, još bitnije, ko će kome da naplati „fafanje“.

autor:Zoran Petković