Novinar Nebojša Radošević posvedočio je danas, na haškom procesu bivšem komandantu „OVK“ Hašimu Tačiju (Hashim Thaci), optuženom za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, da su ga, s jeseni 1998, pripadnici „OVK“ oteli i držali 40 dana u pritvoru bez suđenja i presude, uz ispitivanje i zlostavljanje.
Zajedno s Tačijem, za zločine nad Albancima, Srbima i Romima u više od 40 pritvora „OVK“ na Kosovu i u Albaniji optuženi su i tadašnji članovi „Glavnog štaba OVK“ Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi).
S Radoševićem, koji je u to vreme radio za Tanjug, „OVK“ je 18. oktobra 1998. na putu ka selu Magura na Kosovu otela i fotoreportera te agencije Vladimira Dobričića.
Radošević (57) izjavio je da je mu je u selu Sedlare jedan pripadnik „OVK“ – „nabio pušku u usta“, a da mu je u pritvoru u selu Klečka „prećeno nožem“ i da je bio „premlaćen“, zajedno s Dobričićem.
U Klečki je Radošević, po izjavi, „čuo krike dva srpska policajca“.
Opisujući ispitivanje, Radošević je kazao da su mu starešine „OVK“ u Sedlarama prvo rekle da je optužen za „špijunažu“, a posle petnaestak dana i da je, zajedno sa Dobričićem, osuđen na 60 dana zatvora zato što je „ušao na teritoriju OVK bez odobrenja i novinarske oznake na automobilu“.
Prema optužnici, Radoševića i Dobričiča ispitivali su, pored ostalih, Tači i Fatmir Ljimaj koji su potom „lažno tvrdili“ da je novinarima bilo suđeno.
„Nikakvom suđenju mi nismo prisustvovali, nismo znali ni da se vodio proces, dok nam nisu rekli da smo osuđeni na po 60 dana zatvora“, ispričao je Radošević, dodajući da nije dobio ni bilo kakav dokument o istrazi, optužnicu, ni presudu.
Pritvoreni novinari Tanjuga nisu imali ni pristup advokatima.
Radošević je posvedočio da je od jednog od oficira OVK – koga je zvao Student – zatražio presudu, a da mu je on odgovorio da je „ratno stanje i da ne može da nam pomogne“.
„Radoševiću, znaš i sam da nećete još dugo biti ovde“, rekao je tada Student, kako se svedok prisetio u sudnici.
Iako im je Student, po Radoševićevim rečima, obećao da će „brzo ići kući“, to se, međutim, nije ostvarilo, zbog čega su novinari Tanjuga potom stupili u štrajk glađu.
Pod međunarodnim pritiskom, „OVK“ je Radoševića i Dobričića oslobodila novembra 1998, na Dan albanske zastave. Njima je bilo rečeno da su „amnestirani“.
Radošević je ispričao da mu je, neposredno pošto je bio oslobođen, rođak, general Vojske Jugoslavije Dušan Samardžić ispričao da je, u presretnutom razgovoru, politički predstavnik „OVK“ Adem Demaći (Demaqi) rekao Tačiju da bi „novinare možda trebalo osloboditi, jer trpi velike međunarodne pritiske“.
„Tači je odgovorio: ‘Pustiću ih kada ja hoću, a ne kad mi kažu’“, preneo je Radošević u sudnici šta mu je, krajem 1998. ili početkom 1999, rekao general Samardžić, tadašnji komandant prištinskog korpusa VJ.
Na pitanje tužioca Endrua Bojla (Andrew Boyle), da li se na Kosovu bavio špijunažom, Radošević je odgovorio odrečno.
Upitan da li se Dobričić – koji je u međuvremenu umro – bavio špijunažom, svedok je odgovorio:
„Ne znam, pojma nemam čime se bavio taj čovek, osim što je bio fotoreporter Tanjuga…Nije mi bio simpatičan i nisam želeo da imam kontakt s njim, osim što smo radili zajedno“.
Tačijeva odbrana ranije je tvrdila da je Dobričić 1991-92. bio umešan u ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
U nastavku suđenja, svedoka Radoševića unakrsno ispituju branioci optuženih.
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta zlodela počinjena su, po optužnici, u četrdesetak pritvoreničkih centara „OVK“ na Kosovu i u dva pritvora u severnoj Albaniji.
Krivična dela iz optužnice kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je „OVK“ smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“ sa srpskim vlastima.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i „oficiri OVK“: Azem Sulja (Syla), Ljah Brahimaj (Lahi), Fatmir Ljimaj (Limaj), Sujelman Seljimi (Sylejman), Rustem Mustafa (Rrustem), Šukri Buja (Shukri), Ljatif Gaši (Latif Gashi) i Sabit Geci.
Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi „Glavnog štaba OVK“: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portparol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portparol.
Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen), a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.
