Da se Predsednik redovno ponaša kao Luj Četrnaesti ili „Kralj Sunce“, odavno je primećeno. Doduše, ne kaže „Država, to sam ja!“, ali zato uredno kaže „Ja“. A govori u ime (i umesto) Vlade, odgovarajućeg ministra, a osobito Predsednika Republike! Na to smo oguglali, a izgleda, i Zapad. Pa ne obraća mnogo pažnju na ostatak Srbije, i sarađujući s njim kao sa svakim ustavnim i demokratskim predsednikom…
I na to smo, navikli! I mirno (uz proteste koji nam nisu prvi, a verovatno ni poslednji), čekamo sledeće izjednačavanje njega i države. Uz malo ili baš nimalo, sećanja na ono što je kod Kralja Sunce, po njemu samom, sledilo posle pomenutog. Logički ako ne vremenski, a možda istovremeno. Nimalo simpatično (prvo za mnoge jeste, kao „dobar štos“): „Posle mene, potop!“.
Posle njega i nije ga baš bilo, ali posle našeg Kralja Sunce, potopa će garantovano biti! Mnogi kažu, da ga već ima: institucija, vladavine prava, jednakih šansi za zaposlenje i napredovanje u zaposlenju, pomoć države… Pošto smo i na to navikli, ukazujemo na jedan veoma verovatan, i takoreći garantovan. Nepominjan jer je manji od pomenutih, takoreći potopčić. I jeste, ali ne za one koji će njime biti pogođeni…
U pitanju je masovno otpuštanje značajnog dela zaposlenih u društvenom sektoru partijski, bez potrebe za njihovim radom! Isto će biti sa smenjivanjem na rukovodećim radnim mestima, odnosno funkcionerima. Ako ne baš radi „revanša“ ili „kazne“, što je neizbežno, onda radi „pravljenja mesta“ za svoje. I nagrade za to što su bili „naši“, kad to nije bilo baš zgodno!
Tačno je eventualno: toga je bilo i ranije! Ali je tačno i da će ga sada biti više. Jer ni pomenutog zapošljavanja i „postavljanja“, ranije nije toliko bilo! Uzgred (da li?), zbog tolikog obima, osobito na potrebnim rukovodećim radnim mestima ali radi „nagrade“ i na nepotrebnim, a „običnim“, ovo će „potopčić“ proširiti. Na funkcionisanje privrede i vanprivrede, ne samo na radni status članova i poznatih simpatizera sada vladajućih partija. A oni neka već sada s tim računaju, i spremaju „pojaseve za spasavanje“.
autor: Radovan Marjanović
