Novosađanka koja se obratila redakciji 021.rs kaže da su je iz Beograda zvali na njen mobilni telefon sa pitanjem za koga će glasati na izborima 17. decembra.
Kako kaže Novosađanka koja se obratila portalu 021.rs, primila je poziv sa broja koji počinje sa 011, odnosno koji dolazi iz Beograda.
Objašnjava da je zamoljena da učestvuje u kratkoj predizbornoj anketi, osoba je navela u čije ime sprovodi anketu. Kako kaže, kad ima vremena prihvata ankete, ali joj je ovog puta bilo čudno što je poziv dobila na mobilni telefon, a ne na fiksni, kako je ranije bio slučaj.
„Bilo je nekoliko pitanja u vezi sa zadovoljstvom trenutnim stanjem u državi: da li mislim da je bilo napretka u poslednjih pet godina, šta mislim o politici prema Kosovu, o stanju u zdravstvu, o borbi države protiv organizovanog kriminala (ha-ha!) i možda još jedno ili dva tako uopštena pitanja. Pretposlednje je bilo da li ću izaći na izbore. Već mi je to pitanje zvučalo na granici previše ličnog, ali onda je nastupilo poslednje pitanje – da su izbori danas, za koga biste glasali? Rekla sam da ne mogu da odgovorim“, kaže ova Novosađanka.
Kasnije je, kaže, razgovarala sa majkom i tada je saznala da je i ona, kao i njihova komšinica, dobila isti poziv, takođe na mobilni telefon.
Ova Novosađanka upitala je redakciju da li iko ima pravo da je pita za koga će glasati, ali i otkud nekoj agenciji podaci o njoj i njenom telefonu.
Šta raditi?
Ovakva pitanja se često postavljaju. Upitati nekoga za koga će glasati nije kažnjivo. Međutim, nijedan građanin nema nikakvu obavezu, ni prema kome, da na to pitanje odgovori.
„Ustav Republike Srbije i zakon propisuju da je glasanje tajno. U tom cilju se glasanje na biračkom mestu obavlja iza paravana koji treba da obezbedi da niko ne može da vidi kako ste glasali, odnosno da li ste i koga zaokružili na glasačkom listiću. To, dalje, u praksi znači da niste dužni da odgovorite da li ste i za koga glasali i zašto jeste ili niste glasali, bez obzira na činjenicu da li vas je to pitao član biračkog odbora, posmatrač, novinar ili neki drugi birač“, navode u Republičkoj izbornoj komisiji.
Kada su u pitanju podaci koje imaju oni koji nas pozivaju sa ovakvim pitanjima, stvari postaju komplikovanije.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je nedavno za Euronews Srbije da je potrebno da se istraži na koji način neko dolazi do podataka građana.
„Naravno, mi to ne znamo. Različita je situacija kada agencije ovako na ulici uživo intervjušu i anketiraju građane. A drugo je kada se upućuju telefonski pozivi. Svako može da nas pozove telefonom i da se predstavi kao bilo ko i da kaže da zove u nečije ime, u tu i tu svrhu. Zato ne treba prihvatiti zdravo za gotovo da je to zaista onaj ko se predstavlja da jeste. Pogotovo što nikad ne kažu puno ime i prezime i tako dalje, nego obično kažu samo ime i u ime koga zovu. Bilo je prethodnih godina slučajeva, pogotovo u vreme izbora, da bude lažnog predstavljanja. Da zovu iz jedne političke opcije, a da se predstave kao da zovu iz druge. U svakom slučaju, građanin koji ne želi da daje podatke, koji ne želi da učestvuje u anketi, on to ne mora. Dakle, nema nikakvu obavezu, bez obzira ko je sa druge strane žice, kako se predstavi, nema obavezu da bilo šta kaže o sebi“, rekao je poverenik.
Građanin koji posumnja u zloupotrebu podataka, ima pravo da pita otkud podaci onome ko ga je pozvao. Ukoliko osoba zove iz političke stranke, građani mogu da se obrate toj političkoj opciji sa pitanjima da li i na koji način, na osnovu kog pravnog osnova, sakupljaju podatke o ljudima i koliko dugo će ih čuvati.
Takođe, svako ima pravo da se obrati svom operatoru i da prijavi dobijanje uznemirujućeg poziva, zbog čega želi da to prestane. Nakon toga, operator ima nekoliko načina na koje može da deluje kako bi zaštitio korisnika usluge.
