U uobičajenoj predizbornoj kampanji, uobičajeno i prljavoj, konačno pikanterija. „Eksplicitni snimak seksa!“, na Pinku. I zasad, samo povlačenje Đorđa Miketića iz kampanje…
Pustimo meditiranje o nemoralu, dnu dna, neukusu…, „emitera!“. Ovo je krivično delo protiv časti i ugleda, inkriminisano članom 170. Krivičnog zakonika: „učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu“ (stav 2.), kažnjivo „ako je ono što se iznosi ili pronosi dovelo ili moglo dovesti do teških posledica za oštećenog“ (stav 3.).
Đorđe je debelo oštećen politički, a za ostalu štetu nadležna je njegova supruga ili neka druga žena… Zato nije na nama da pitamo ko je Đorđu pre godinu i po zdipio laptop sa snimkom, ko je naredio emitovanje, i na kraju ko je emitovao. U normalnoj državi prvo dvoje brzo bi se našlo, treći bi se sam našao. I bili bi odrapljeni, po zakonu! Brzo, baš zbog predizbornog trenutka… Ali pošto nismo normalna država, a bogami ni građani, sud se slabo traži. Nema ni bar žestoke osude javnosti, opozicija uglavnom ćuti u nadi da je ispunjena kvota igranja mečke pred kućom opozicionara. Tako da ovo lako može biti početak, ko zna kakvih sve daljih, krivičnih dela!
Đorđe i „snimak“, uopšte nisu važni. Snimak je apsolutno privatna stvar, nenamenjena javnom prikazivanju. I ukraden, što je krivično, a ne samo nemoralno delo! (U ono „nenarodno, komunističko vreme“, sudija u Tuzli je posle veštačenja univerzitetskog profesora etike, izuzeo iz dokaznog materijala magnetofonski snimak napravljen krišom).
Ako je bio sa suprugom, to se tiče supruge i njega. Ako nije, tiče se opet supruge i njega, plus ta osoba. Nikog, više! Prihvatiti da je u redu to što se povukao, povlađivanje je malograđanštini! Zgražavanje zbog onog što neko radi u četiri zida, a nije nasilje nego obostrano uživanje, na nivou je „Ijuft!“, pripisivanom usedelicama sa kraja pretprošlog veka. Uz to vrhunsko licemerje, s obzirom na sve što se zataškalo u vezi sa seksom! A nije bilo ni između bračnih drugova, ni oženjenog muškarca i udate (neudate, razvedene, udove), ali punoletne žene. S njezinijem pristankom, kako je u jednoj presudi sledeći rimske pravnike, rekao čestiti knjaz Miloš… Da li bi te muškarčine što se javno zgranjavaju (lako je zamisliti šta su radile dok su gledale „snimak“), smele da snime svoju „radnju“? I kasnije pogledaju kako su je otaljale, pogotovu u prisustvu „druge strane“ i njene ocene?
Ali prihvatanje njegovog povlačenja bez obzira na iskreno žaljenje zbog prestanka političke karijere, bez žestokog nemirenja sa odsustvom osude za dva krivična dela, jeste važno. To je gubitak i njegove stranke, opozicije kao takve. Upravo ono, što se želelo krađom i prikazivanjem! U suštini nepotreban, s obzirom na malo hladniji, samo naizgled kozerski pristup.
Predsedniku SAD Klintonu nije naštetio seks, i to jasna švaleracija. Biračice su videle kako na njih ne samo računa, nego na njih „prosto pada“. A birači? „Pljunuti, ja! Samo da imam prilike…“. Što bi naštetio u svakom pogledu „nižem“ Miketiću? U zemlji gde se kaže, metaforički, „ne zna ko koga..“? Eksplicitno: „Kakav seks, ako za njega niko ne zna?“. Ili posle uobičajenog kukanja na odsustvo sloge, sada i unutar opozicije, efektno podseća da „Samo seks, Srbina spasava!“.
Đorđu možda i ne bi skandirali, kako smo stavili u naslov. Ne bi ni morali, dovoljno je što sigurno ne bi ono fatalno: „Đoko, pederu!“.
autor:Radovan Marjanović
