Obilaznica oko Beograda – Poslednja rupa na političkoj svirali

0
123
Ilustracija Nova ekonomija

Obilaznica oko Beograda svečano je otvorena na Vidovdan 2023. godine nakon tri decenija od ubadanja prvog ašova. Potpuno je neshvatlјivo da je Srbija za sve ove godine uložila veliki napor da završi radove na klјučnim međunarodnim koridorima, a da pri tome prvo nije bila nije završena obilaznica oko Beograda, koja je najveće usko grlo na celom pravcu kroz Srbiju, ocenjuje se u analizi Nove ekonomije.

Deonicu od samo oko 40 kilometara vozači su dosad prelazili za minimum sat i po, a često i dva sata; na više od pola trase aktivna je samo jedna traka, uz nekoliko semafora.

Zbog toga je veliki broj autom obila i autobusa izbegavao da je koristi pa se odlučuju na prolazak kroz centar Beograda, koji je ionako već zagušen dobar deo dana. Kamioni nemaju izbora, pošto su obavezujućim saobraćajnim znacima prinuđeni da koriste taj pravac.

Obilaznica oko Beograda je sigurno najvažnija deonica auto-puta kroz Srbiju.

Završetkom te deonice rasteretiće se centralna beogradska arterija i most Gazela, posebno u trenucima kada je povećan tranzitni saobraćaj.

Niko više neće prolaziti kroz centar Beograda i preko Gazele ako može od Dobanovaca za 20 minuta udobne vožnje obilaznicom doći do Bubanj Potoka.

Time će se znatno unaprediti i čitav niz naselјa na periferiji grada, pored kojih prolazi obilaznica i koji će moći da je koriste za komunikaciju, bez potrebe da idu preko centralnih delova Beograda.

Izgradnja obilaznice počela još 1991. godine, kada je najavlјeno da će svi radovi biti gotovi do kraja 1995. godine, što je još tada (pre izbijanja rata) izazvalo podsmeh upućenih.

Ipak se nešto i uradilo; Miloševićev režim uspeva da završi skoro 15 km obilaznice u poluprofilu, sa mostom preko Save kod Ostružnice, odnosno skoro trećinu obilaznice.

Da Vas podsetimo:  DOKLE NEJEDINSTVA I NESLOGE BRAĆO SRBI?

Poražavajuće za sve vlasti posle 5. oktobra je da je tek 23 godine od pada tog režima, obilaznica završena. Ali, i to ne cela.

Obilaznica oko Beograda je najbolјi primer neadekvatnih političkih odluka i pogrešnih prioriteta u razvoju putne mreže.

Beograd je dosad bio jedina evropska metropola kroz čiji centar i dalјe prolazi klјučni međunarodni saobraćajni pravac; sve druge prestonice su odavno završile obilaznice i izmestile tranzitni saobraćaj daleko od centra.

Izgradnja obilaznice je bila podelјena na nekoliko deonica, a i to se radilo tralјavo.

Tako se dešavalo da se iskopaju dve tunelske cevi, a aktivira samo jedna, pa onda stoji „prazna“ i po deset godina i u međuvremenu propada.

Od završetka jedne deonice do početka radova na drugoj prolazilo je i više vremena; sve to je uticalo da se 23godine ne može završiti 45 km auto-puta (od toga samo 30 km punog profila, pošto je 90-ih godina završeno 15 km poluprofila).

Niko iole upućen u saobraćajnu problematiku ne može shvatiti zašto je na primer 2010. godine prioritet bila gradnja 40 km auto-puta Ljig – Prelјina, a ne završetak obilaznice otprilike iste dužine; da se tada počelo, obilaznica bi bila završena za 4-5 godina.

Ni kad se pusti deonica do Bubanj Potoka obilaznica neće biti gotova, pošto je ostalo još sektor „C“ od Bubanj Potoka do Pančeva sa drumsko-železničkim mostom preko Dunava; tek tada će gradske saobraćajnice biti u potpunosti rasterećene od tranzitnog saobraćaja iz Banata i Rumunije, a posebno će se rasteretiti pretrpani Pančevački most koji je u lošem stanju.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime