Opančar „agencija“: Jedan blam i mnogo pitanja

autor:Dragiša Čolić

Vuk Jeremić, donedavno lider Narodne stranke – jedne od najvećih opozicionih stranaka je, kako javljaju mediji, ponudio Vučiću pomoć koju je ovaj oberučke prihvatio. Tek iz teksta koji je ispod ovakvih naslova vidi se da je Jeremić ponudio Vučiću pomoć kako bi se sprečilo usvajanje rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.

Lepo je kad bilo ko želi da pomogne svojoj zemlji, pa se to odbnosi i na čoveka koga je ova zemlja dosta zadužila, ali postoji način kako se to radi, posebno imajući u vidu kako to Vučić čini prema pridošlicama iz opozicionih tabora. Sve njih Vučić oberučke prima – to je jedan od „kvaliteta“ njegove politike, za razliku od opozicionih lidera kojima ne pada na pamet da prime nekoga koji bi u bilo čemu mogao da ugrozi njihovo liderstvo, pa makar to bilo samo i na koalicionoj saradnji, a kako sa njima dalje postupa je posebno pitanje – daje im najnezahvalnije uloge, čak i na granici srama. Bezbroj je takvih primera, dovoljno je ovde pomenuti samo one najdrastičnije. Nisam siguran da bi Gordana Čomić, na primer, samo svojom pameću, u poznim godinama, pristala da bude glavni lik u onom sramnom performansu o streljanju Žikice Jovanovića Španca sa uzdignutim srednjim prstom, a potom i da radi na usvajanju onih sramnih zakona iz oblasti rodne ravnopravnosti ispod čijeg naslova se protura sve najgore čega ova nacija treba da se stidi, ili da Nebojša Bakarec svojim mini performansima izigrava budalu za govornicom Narone skupštine, uz ogradu – ako grešim, onda su oni ne samo budale, već i prevaranti sa onim što su ovaj narod zamajavali dok su bili u opoziciji.

Vuk Jeremić je iskusan političar, diplomata, pa je morao biti svestan toga i ako je stvarno hteo da pomogne svojoj zemlji, a ne Vučiću, onda je to trebao da učini u vidu javnog saopštenja iz koga bi se to jasno videlo, te da potom ostavi Vučiću – čoveku koji i spoljnu i domaću politiku ove zemlje vodi „u svoje ime a za njen račun“, pitanje načina i uslova te saradnje. Nisam siguran da bi Vučić i takav pristup „oberučke“ prihvatio, ne samo deklarativno nego i stvarno. Ja sam uveren da je Vuk Jeremić i tada i sada bio svestan ovih opasnosti, a ako ih je svesno prenebregao, onda nam ostaje da verujemo da će i Vuk Jeremić biti jedan od navedenih primera, a da je ovakva njegova ponuda bila samo način njegovog povratka u politiku, makar i na onu drugu stranu. Ovo posebno i zbog toga što ponuđeni gest Vuka Jeremića treba shvatiti više kao simbolični čin, a ne kao njegove stvarne mogućnosti i budući realan doprinos pitanju o kome je ovde reč.

Da se vratim na blam. Igor Brakus, novinar, bivši tv voditelj, respektabilni publicista … je na svom fejsbuk profilu objavio:

„Ja evo stvarno ne znam u kom stanju svesti bih se sam ponudio da pomognem liku koji mi je preko Milenka Jovanova poručio da mi je žena šef balkanske narko mafije, pa makar i Srbija bila u pitanju…“

Da podsetim. Milenko Jovanov, bivši visoki funkcioner DSS-a iz vremena Vojislava Koštunice, sadašnji šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije, stegonoša najvećih bezobrazluka i ogavnosti ikada izgovaranih u Skupštini, je prilikom prelaska u Srpsku naprednu stranku (SNS) kao pristupnu inicijaciju saopštio i najveću glupost ikada tu izgovorenu – da je Nataša Jeremić, supruga Vuka Jeremića, glavni narko diler u regionu.

I naravno da za tu glupost nije ni pozvan u tužilaštvo na razgovor, jer ga je javno pohvalio Aleksandar Vučić kao jednog od mladih perspektivnih kadrova SNS, čak je pritom rekao i da je on jedan od najperspektivnijih članova SNS-a – Podseća me na mene, kad sam bio mlad, rekao je tada ovaj što mu Vuk Jeremić sada nudi pomoć a on je oberučke prihvata.

U mom selu ima jedan opančar.

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!