U subotu, 2. marta, predsednik Srbije se obratio naciji, da bi objasnio koliko je pod pritiskom raznih stranih faktora i domaćih izdajnika. Govorio je opet o napadima na njega i njegovu porodicu.
Prelistala sam ponovo pristojnu štampu koja nije pod Vučićevom kontrolom i nigde nisam našla tekstove poput njegove izjave da da je njegova majka „laka žena“, da mu prete smrću, da napadaju njegovu porodicu…
Njegove tabloide, koji su, moguce je, objavljivali tako nešto, ne čitam.
Dalje je predsednik države govorio o medijima Junajted grupe, koji su mu od nastajanja kost u grlu. U jednom trenutku podigao je Novinu Novu i naslovnu stranu proglasio za još jedan napad na njega.U pokušaju da predstavi što dramatičnije, „citirao“ je nešto što nije napisano. Držeći u kadru novinu, tri puta je „pročitao“da „Brojila za struju očitava firma Vučićevog saradnika“, što na toj novini nije pisalo.
Tačan naslov je: „BROJILA ZA STRUJU OČITAVA FIRMA VUČEVIĆEVOG SARADNIKA“!
Dakle, nigde se ne pominje ime Vučić!
Da li je u pitanju debeo obraz, ili neobaveštenost Aleksandra Vučića?
U oba slučaja opasna laž!
Ne verujem da Vučić nije znao šta piše!
A, bilo bi vrlo opasno da ne zna šta priča! Jer, ako mu je neko, na primer, podmetnuo tu laž, možemo da shvatimo da predsednik Srbije neoprezno postupa u prihvatanju „zdravo za gotovo“, bez provere. Jer, tako isto može da prihvati nešto što je katastrofalno za Srbiju. Pa, recimo, da mu neko podmetne na potpis odluku o priznanju Kosova, ili ulazak u NATO…
Nije prvi put da Aleksanar Vučić ne govori istinu. Najčešće smo bili svedoci da se ono što je on izjavio, već narednih dana ostvari kao potpuna suprotnost. Primera je mnogo: umanjenje penzija, za koje je galamio da se neće desiti, pa smo četiri godine trpeli tu pljačku.
Govorio je da ne da Gazivode, da ne poznaje Milana Radoičića, da nema predaje kad su na dnevnom redu bile tablice KiM… da nema ustupaka u vezi sa elektroprivredom, telefonijom, da nije prihvatio sporazume, koji se sistematično primenjuju…
Bojim se posledica takvog delovanja!
I, da ne zaboravim: ja i dalje mislim da se sa Kosovom treba razgovarati i dogovarati, umesto višedecenijskog iscrpljivanja.
Takodje, uverena sam da bi sigurnost Srbije bila mnogo veća, ako bismo pristupili NATO alijansi!
Te primere sam uzela kao „bisere“ koji pokazuju predsednikovu nedoslenost i nepouzdanost.
У његове лажи поверовали су само ометени у развоју.
И треба.
Њима су и намењене.