Da se od vas očekuje da pristanete na ugovor o radu, zar ne biste želeli da ga pročitate pre potpisivanja? Kada idete u restoran, da li gledate jelovnik pre nego što naručite hranu ili jednostavno jedete šta god vam da konobar? Ili kada kupujete kuću ili automobil, ne biste li prvo želeli da ih pogledate i saznate detalje pre nego što se odlučite za kupovinu? U ovim situacijama, malo je verovatno da biste jednostavno verovali da će sve ispasti u redu, bez bitnih informacija koje bi vas obavestile o donošenju odluka. Ipak, čini se da bi Vlada upravo to želela da uradite sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) i njenim netransparentnim izmenama i dopunama Međunarodnih zdravstvenih propisa (IHR). U stvari, gore je od toga. Pored toga što im se praktično ne daju nikakve informacije o izmenama IHR-a SZO, svetska javnost neće dobiti saznanja o tome da li je naša nacija potpisala izmenjene sporazume ili ne. Bez obzira na vaše mišljenje o tome, Vlada i SZO će odlučiti umesto vas. Ovo je uprkos sve većem broju kredibilnih glasova, uključujući članove parlamenta, koji izražavaju ozbiljnu zabrinutost o tome šta bi to moglo značiti za našu ličnu slobodu, naše zdravstvene izbore i našu ekonomiju. Stoga je neverovatno važno da svi postanemo svesni problema oko ove debate i da onda razmotrimo izražavanje eventualnih zabrinutosti koje proizilaze iz toga. Većina ljudi bi ovaj pristup primenila u bilo kojoj drugoj situaciji koja bi mogla dramatično uticati na način na koji žive svoj život i uticati na njihovu porodicu i budućnost.
IHR se skrivaju od javnosti
Biće vam oprošteno što ne znate za amandmane SZO IHR, jer postoji oskudno izveštavanje o tome šta su oni u mejnstrim medijima i stoga vrlo malo javne rasprave o njima. Ovo je neprihvatljivo, s obzirom na uticaj koji bi oni mogli da imaju na naše živote.
Udari će se pojačati! Srbija je postala njihova glavna meta | Jelena Pavlović | Mario Zna, 269 Uživo
Ukratko, SZO trenutno razvija dva međunarodna pravna instrumenta sa ciljem da značajno poveća svoj autoritet u upravljanjuvanrednim situacijama u javnom zdravlju, uključujući pandemije:
- Izmene i dopune Međunarodnih zdravstvenih propisa iz 2005. (izmene IHR-a)
- Sporazum o pandemiji (Sporazum SZO o pandemiji)
Grupa SZO za međunarodne zdravstvene propise treba da se dogovori o paketu amandmana koji će se predstaviti Svetskoj zdravstvenoj skupštini u maju na 77. Svetskoj zdravstvenoj skupštini. Poslednji nacrt tog dokumenta koji je SZO stavila na raspolaganje bio je pre više od dve godine, u februaru 2022. i kao što je sažeto u ovom sveobuhvatnom UsForThem brifing dokumentu (ceo dokument ovde), koji daje osećaj za razmere i ozbiljnost problema, posebno u smislu njihovih implikacija na ljudska prava, slobodu govora i autonomiju nacionalnog odlučivanja.
Štaviše, postoje čvrsti dokazi da se proces nije zakonito poštovao. SZO nije uspela da objavi revidirani paket izmena IHR-a još u januaru 2024. godine, kao što je propisano članom 55. IHR-a. To znači da SZO sada ne može zakonito da iznese IHR na glasanje u rokovima koji se zahtevaju po međunarodnom pravu. Stoga se majski rok za glasanje mora produžiti. Očekivali biste da će nešto tako važno kao što je ovo biti pokrenuto u parlamentu i naširoko objavljeno u mejnstrim štampi, ali nije.
Pregovori o IHR-u se nastavljaju devetom i poslednjom rundom pregovora između zemalja od 18. do 28. marta. Ali, poput hipotetičke kuće ili automobila koji biste bili primorani da kupite a da ga prethodno niste videli, parlament i britanska javnost ne dobijaju sve detalje o izmenama IHR-a. Oni su skriveni od javnosti i parlamentarne kontrole. Stoga je nemoguće znati potpuni uticaj koji bi IHR-i mogli imati na našu naciju i na naše autonomno donošenje odluka. Međutim, ono malo što znamo je dovoljno alarmantno da je izazvalo ozbiljnu zabrinutost poslanika i drugih kredibilnih glasova.
Mnogi od onih koji postavljaju pitanja i zahtevaju transparentnost IHR-a SZO su veoma poštovani političari. Prošle godine, poslanica Esther McVey u Britaniji, zajedno sa pet drugih konzervativnih poslanika, napisala je pismo ministrima da upozori na „očiglednu ambiciju… da SZO pređe sa savetodavne organizacije na kontrolnu međunarodnu vlast“. Pismo su potpisali i poslanici Torijevaca ser Džon Redvud, Dejvid Dejvis, Filip Dejvis, ser Kristofer Čop i Deni Kruger. Grupa je izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog predloženih amandmana na IHR, upozoravajući da će savet SZO biti „obavezujući“ i da će uvesti novi zahtev za zemlje da priznaju SZO kao globalni autoritet za mere javnog zdravlja. Ako bude usvojena u maju 2024., promena bi značila da bi SZO mogla da primeni zatvaranje granica, mere karantina i pasoše za vakcine za sve zemlje članice. To bi učinila kao odgovor na pretnju pandemije, ili pojavu jedne, ili neka druga javnozdravstvena kriza koju SZO bi identifikovala i definisala. Pored toga, sam nacrt ugovora obavezao bi države članice na značajne obaveze potrošnje za spremnost za pandemiju. Da li je ovo vredno nekog nivoa javne i parlamentarne rasprave?
Pozivi na veću transparentnost i kontrolu IHR-a ponovo su pojačani u martu ove godine. Grupa konzervativnih poslanika upozorila je Ujedinjeno Kraljevstvo da rizikuje da “odpiše” svoja ovlašćenja “neizabranim” šefovima SZO, žaleći se na predložene amandmane u pismu Ališiji Kerns, predsednici Odabrane komisije za spoljne poslove. Članovi Svepartijske parlamentarne grupe za odgovor na pandemiju i oporavak, tvrde da ugovor rizikuje da „podrije suverenitet Ujedinjenog Kraljevstva“. Pismo je potpisao bivši ministar za Bregzit i glavni pregovarač Lord Frost. Među ostalim potpisnicima su bili poslanici Filip Dejvis, Filip Holboun i ser Kristofer Čop.
Izražavajući ponovo svoju zabrinutost 30. marta 2024., Ester Mekvi, sada ministar, napisala je u Telegrafu i izjavila: „Nikada nećemo predati ovlašćenja Svetskoj zdravstvenoj organizaciji“ i da „Niko nam neće reći kako da vodimo brige o našim građanima, ili nas prisiljavati da nametnemo bilo kakav nacionalni odgovor u budućim krizama”. U ovom članku ona je tvrdila: „Naše crvene linije u pregovorima uključuju nepristajanje na bilo šta što ustupa suverenitet, štiti našu sposobnost da donosimo sve naše sopstvene domaće odluke o nacionalnim merama javnog zdravlja, uključujući i to da li da uvedemo bilo kakve blokade ili ograničenja, koje zahtevaju vakcinacije i nošenje maski, kao i odluke o putovanju u zemlju i van nje.” Kao što je jedan komentator istakao na društvenim mrežama, iako ovo kao izjava o namerama umiruje od Ester Mekvi, to ne umanjuje imperativ javnog pregleda ovih sporazuma. Zaista, s obzirom na tajnovit i antidemokratski način na koji je pregovore nadgledala SZO, i značajne implikacije koje bi sporazum mogao imati na mnoge aspekte naših života, imamo pravo da vidimo svaki detalj pre nego što se bilo šta dogovori.
Hitno pitanje za javnu raspravu
O ovom pitanju trebalo bi da se naširoko izveštava u mejnstrim medijima, da se o njemu raspravlja u parlamentu i u javnosti. Odluka u maju će potencijalno imati ogroman uticaj na sve u zemlji, na našu ekonomiju i na zdravlje svih. Izuzetno je prisustvovati skoro potpunom uskraćivanju transparentnosti u procesu izrade amandmana na IHR koji teže da duboko utiču na zdravlje i prava naroda. Kao odgovor na kritike, generalni direktor SZO, dr Tedros Adhanom Gebrejesus, rekao je da SZO nije pokušavala da sakrije ili prikrije bilo šta. Međutim, iako su privremeni nacrti Sporazuma o pandemiji objavljeni tokom perioda pregovora, poslednji put 2024. godine, nije objavljen nijedan privremeni nacrt izmena IHR-a. Ovo je uprkos ponovljenim pozivima parlamentaraca i javnosti na transparentnost tokom perioda pregovora. Opet, da je ovo bilo nešto drugo na šta smo se potpisivali, kupovali ili na šta smo pristali, očekivali bismo da prvo vidimo detalje o tome.
Bez obzira na legitimnu zabrinutost koja je izneta, zvaničnici SZO i dalje se snažno zalažu za usvajanje sporazuma i amandmana IHR-a u maju 2024. uprkos realnim izgledima za bilo kakvu kontrolu na nacionalnom nivou. Gebrejesus je čak upozorio nacije da će „svi morati nešto da daju, ili niko ništa neće dobiti“. Naglašavajući svoje insistiranje da pojedinačne nacije moraju da potpišu amandmane na IHR, on je izjavio: „To što radite je ključno za čovečanstvo. Ne možemo dozvoliti da se ciklus panike i zanemarivanja ponovi.”
Pored toga što SZO odbija da otkrije sve detalje amandmana, čini se da je i svaka vlada jednako tajna. Lord Frost je rekao za Telegraph da je zabrinut što vlada „nije baš toliko otvorena u pogledu onoga što radi“ u pregovorima o sporazumu. On je dodao: „Druga briga je oko praktičnog uticaja koji bi ovaj sporazum mogao imati na naše domaće zakone. Iako konvencija UN sama po sebi nema direktnu pravnu snagu u Ujedinjenom Kraljevstvu, međunarodne obaveze imaju veoma sličan efekat. Kao što je Lord Frost istakao:
Kao što smo otkrili sa planom za Ruandu, čini se da je doktrina mnogih vladinih advokata da su međunarodne obaveze u praksi jednako pravno obavezujuće kao i naši zakoni… U praksi, ako dođe do nove krize, biće mnogo pritisaka da se deluje unutar Okvira SZO i vladini advokati će nam reći da moramo.
Vreme je da progovorimo
Sigurno je jedna od velikih lekcija iz pandemije Covida bila da naše kolektivno ćutanje o važnim pitanjima samo pogoršava stvari na duge staze. Na primer, čini se da je teško pronaći nekoga ko sada kaže da veruje da blokada nije rezultirala ekonomskim i društvenim štetama koje se mogu izbeći. Deca su pretrpela gubitak učenja i mentalnog zdravlja, a postoji rekordan broj ljudi na listama čekanja NHS. Arhitekte zaključavanja se uglavnom slažu da su bili neophodni, ali svetska javnost je ta koja sada pati od ove teške političke odluke. Mnogi ljudi kažu da se u to vreme nisu slagali sa blokadom, ali nisu bili voljni da govore. Često kažu da su bili zabrinuti šta bi drugi ljudi mogli da misle o njima kada bi izneli svoju zabrinutost. Ali moguće je da su se bar neke štete mogle izbeći da je više ljudi progovorilo u to vreme.
Istina je da je biti „protiv zaključavanja“ stigmatizovano tokom pandemije, pri čemu su kompanije društvenih medija cenzurisale glasove neslaganja, a mediji ocrnjivali kritičare ove politike. U vreme pisanja ovog teksta, trenutno se ne primenjuje pežorativni stav prema onima koji postavljaju razumna pitanja o izmenama IHR-a SZO. Dakle, ne bi trebalo da postoji značajna prepreka da bilo ko od nas progovori. Čini se da kompanije društvenih medija ne cenzurišu ljude koji traže više informacija o IHR-ima, a mejnstrim mediji tek treba da osude one koji to čine.
Međutim, SZO je naznačila da planira da formira predloženi kompleks za kontrolu informacija, u kojem će zvaničnici SZO koordinirati kampanje cenzure protiv „dezinformacija koje je identifikovala SZO“. Ovo je nešto što bi trebalo da nas sve brine. Kritičari zatvaranja, masovne vakcinacije stanovništva, maskiranja ili bilo kojeg drugog odgovora na pandemiju mogli bi ponovo biti ućutkani i okleveti. Kao što smo već videli, naučna debata, kao i postavljanje razumnih pitanja u javnosti, može se smatrati nedopuštenim i društveno neprihvatljivim, a oni koji se usude da izraze svoju zabrinutost bivaju javno osramoćeni zbog toga.
Bilo bi neoprostivo da se javnosti ne da više jasnoće o ovom važnom pitanju. Moramo videti sve detalje na šta se potpisujemo. Vreme je da se o tome govori sada, a ne posle događaja. Ako Vlada i SZO nemaju šta da kriju, trebalo bi da obelodane ovu informaciju. Britanska javnost ima pravo da zna i treba nam dati priliku da prihvatimo ili odbacimo ono što se predlaže iza zatvorenih vrata.
Od naroda se sve sakrilo,a sa tom organizacijom je potpisano,ZNACI SVE AMINUJEMO,PA KO ZIV,KO MRTAV.Niko ga nije sprecio da to uradi,tako da je narod odavno od svih pusten niz vodu.Mi smo za odstrel,to nam se zdusno prikazuje.